EKONOMIJA oikos nomos pravila za upravljanje gazdinstvom grke

EKONOMIJA oikos nomos –pravila za upravljanje gazdinstvom grčke reči oikos - pravila, red, zakon nomos – kuća, gazdinstvo

XVII vek – politička ekonomija Antoan Montkretjen – terminu ekonomija dodao atribut politička da bi naglasio značaj države u privrednom životu (merkantilizam); - Danas se pod političkom ekonomijom podrazumeva ekonomska disciplina koja ekonomske fenomena analizira sa šireg društvenog konteksta tako da se ekonomski aspekt sagledava samo kao jedan od aspekata društvenog života;

Prva polovina XIX veka • Alfred Maršal prvi izostavio iz naziva politička ekonomija atribut politička • Economics - čista ekonomija • Neoklasična misao – ekonomija • Marksisitička misao – politička ekonomija – jedina sveobuhvatna teorijska ekonomska disciplinaistraživanje usmereno na analilzu društvenih odnosa u procesu društvene reprodukcije - proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje posmtrani u istorijskom kontekstu;

Nastanak ekonomije kao naučne discipline • Ekonomske fenomene analizirali su antička i srednjovekovne filozofija • Kao naučna disciplina izdvojila se iz filozofije početkom XVII veka; • Prvi ekonomski teoretičari – merkantilisti – vrednost se stvara u spoljnoj trgovini • Fiziokrati – vrednost se stvara u poljoprivredi • Klasična britanska politička ekonomija – teorija radne vrednosti

Klasična britanska politička ekonomija • Predstavnici: Viljem Peti, Adam Smit, David Rikardo • XIX vek - Ekonomska misao deli se na: - Građansku ekonomsku teoriju - Marksisitičku političku ekonomiju Građanska misao: istorijska škola, institucionalistička, meoklasična, škola ekonomskog blagostanja, kejnzijanska ekonomija

Pitanja koja razlikuju građansku od marksisitičke teorije 1. Izvor profita: štednja kapitalista- kapital/rad 2. Determinante dohotka i raspodele bogatstva: ekonomski faktori (rad pojednica, tehnologija, vlasništvo, investicije, ljudski kapital)/ socijalni faktori(pol, rasa, klasa)/kombinacija oba faktora 3. Uzroci ekonomske nestabilnosti- kapitalizmu je inherentna stabilnost/nestabilnost 4. Uloga države u ekonomiji – mešanje države u privredni život štetno/neophodno

EKONOMIJA • NAUKA O UPRAVLJANU RETKIM RESURSIMA; RAD, KAPITAL, ZEMLJIŠTE radi proizvodnje i raspodele dobara i usluga u cilju zadovoljavanja potreba članova društva i društva kao celine • PROUČAVA KAKO DRUŠTVO BIRA DA ALOCIRA RETKE RESURSE • PODELA: • MIKROEKONOMIJA • MAKROEKONOMIJA

MIKROEKONOMIJA • UPRAVLJANJE RETKIM RESURSIMA NA NIVOU ORGANIZACIONE JEDINICE • IZUČAVA INDIVIDUALNE ODLUKE INDIVIDUALNIH SUBJEKATA I NJIHOVE REAKCIJE I POZICIJE NA TRŽIŠTU • TRŽIŠNI MEHANIZAM- REGULATOR ODNOSA • MOTIV PROFIT – PRIVATNI INTERES

KATEGORIJALNI APARAT MIKROEKONOMIJE • TRŽIŠTE I CENE • Determinante koje konstituišu tržište - ponuda - tražnja

MAKROEKONOMIJA • UPRAVLJANJE RETKIM RESURSIMA NA NIVOU DRŽAVE • PROCEDURE – MEHANIZAM ZA DONOŠENJE ODLUKA • MOTIV – JAVNI INTERES • OPŠTI INTERES/JAVNI INTERES

METOD PROUČAVANJA • Koristi kombinaciju naučnih alata: -naučne pretpostavke (o ozročnim posledičnim vezama između ekonomskih pojava) -ekonomski modeli (teorijski sistemi u kojima se na uprošćen način izlaže celina posmatranih ekonomskih pojava, odnosa i procesa u njihovom među i zajedničkom delovanju) -matematičke alatke

METOD PROUČAVANJA(2) • Cilj modela: prikaz sastavnih delova, funkcionisanje sistema, uspostavljanje ili narušavanje ravnoteže 1. Matematički model – model postavljen kao jednačina; valjanost provera logičkim smislom i konzistentnošću sistema jednačina 2. Ekonometrijski model-proverava se korišćenjem empirijskih statističkih podataka

PRINCIPI EKONOMIJE • Upravljanje resursima nije centralizovano nego je rezultat ogromnog broja odluka pojedinaca i preduzeća • Od značaja: - njihovi međusobni odnosi - sile i trendovi koji se javljaju u privredi

PRINCIPI EKONOMIJE PRINCIP – ONO ŠTO LEŽI U OSNOVI STVARI ONO ŠTO LEŽI U OSNOVI EKONOMIJE OD ZNAČAJA ZA: 1. ODLUČIVANJE NA NIVOU INDIVIDUA 2. UZAJAMNA EKONOMSKA DEJSTVA IZMEĐU INDIVIDUA 3. PRIVREDU KAO CELINA

1. ZA INDIVIDUALNO ODLUČIVANJE OD ZNAČAJA: • • pravljenje izbora trošak odricanja granične vrednosti podsticaji - IND. ODLUČIVANJE PROISTIČE IZ PSIHOLOŠKO-SOCIJALNIH OSOBINA POJEDINACA I KONKRETNOG ISTORIJSKOG KONTEKSTA-

IND. ODLUČIVANJE NEOPHODNOST IZBORA • NEOPHODNOST IZBORA IZMEĐU MOGUĆNOSTI - odmeravanje vrednosti - podrazumeva odricanje • DRUŠTVO PRAVI IZBOR IZMEĐU EFIKASNOSTI I PRAVEDNOSTI • Efikasnost – osobina društvenog sistema da proizvede maksimalne rezultate iz oskudnih resursa • Pravednost – osobina društvenog sistema da obezbedi pravednu raspodelu ekonomskog prosperiteta između članova društva

IND. ODLUČIVANJE -TROŠAK ODRICANJA • PRILIKOM IZBORA IZMEĐU MOGUĆNOSTI PRAVI SE ANALIZA TROŠKOVA I DOBITAKA • OPORTUNITETNI TROŠAK NASTAJE IZBOROM JEDNE OD MOGUĆNOSTI I PREDSTAVLJA ALTERNATIVNI GUBITAK KADA JE IZBOR VEĆ NAPRAVLJEN • SVE IMA SVOJU CENU – “NEMA BESPLATNOG RUČKA”

IND. ODLUČIVANJE -GRANIČNI SLUČAJEVI • Racionalne odluke – da li se nešto isplati- donose se na osnovu graničnih ili marginalnih vrednosti • u ekonomiji marginalna ili granična vrednost znači dodatna vrednosti • Prirast korisnosti od dodatne jedinice potrošnje – dodatna korisnost • Trošak koji generiše dodatnu jedinicu potrošnjedodatni trošak • odluke se donose sve dok je dodatna jedinica korisnosti veća od dodatne jednice troška

IND. ODLUČIVANJE- PODSTICAJI • Na donošenje odluka i individualno ponašanje utiču podsticaji – nagrade ili kazne • Cenovni i necenovni podsticaji • Potrebno sagledavanje direktnih i indirektnih posledica koje podsticaji mogu da izazovu

2. UZAJAMNA EKONOMSKA DEJSTVA • Trgovina može da obezbedi korist za svakog ekonomskog subjekta • Tržište je najčešće efikasan mehanizam • Državna intervencija može da poboljša tržišni ishod -INDIVIDUALNI EKONOMSKI SUBJEKTI SU POVEZANI -ODLUKE IND. EK. SUBJEKATA UTIČU I NA DRUGE SUBJEKTE

TRGOVINA • Razmena može da ima za rezultat povećanje koristi za sve učesnike • Pri analizi koristi od trgovine treba praviti razliku između konkuretne i komparativne prednosti • Konkurentna prednost proizilazi iz veće efikasnosti faktora proizvodnje • Komparativna prednost zasniva se na oportunitetnim troškovima – prednosti specijalizacije u izboru proizvodnje • Specijalizacija - masovna proizvodnja –ekonomija obima –smanjivanje troškova po jedinici proizvoda

TRŽIŠTE I DRŽAVNA INTERVENCIJA • TRŽIŠTE je najčešće efikasan mehanizam za alokaciju retkih resursa društva i pojedinaca • za razumevanje tržišnog mehanizma nužno razumevanje načina formiranja tržišne cene • Tokom XX veka pokazao se kao nedovoljan za dugoročnu dobrobit društva i pojedinaca • TRŽIŠNI NEUSPESI– neuspesi nevidljive ruke tržišta da unapredi društveno bogatstvo

• tržišni neuspesi posledica pojave: - eksternalija - spoljnih troškova koji nastaju zbog postupaka drugih subjekata- npr. ekološki troškovi; - nesrazmerne tržišne moći jednog subjektanpr. monopol; DRŽAVNA INTERVENCIJA NEOPHODNA ZBOG TRŽIŠNIH NEUSPEHA DRŽAVA DELUJE: - preko zakonodavstva i ekonomske politike

3. FUNKCIONISANJE PRIVREDE KAO CELINE PRIVREDU KAO CELIKU ČINE POJEDINAČNE ODLUKE EK. SUBJEKATA I NJIHOVO MEĐUSOBNO DEJSTVO FUNKCIONISANJE CELINE PRIVREDE POČIVA NA SLEDEĆIM PRINCIPIMA: • Životni standard zavisi od produktivnosti – sposobnosti da se u jedinici vremena proizvede određena količina dobara i usluga

• Neophodna ravnoteža robnih i novčanih fondova • neravnoteža nastala usled porast količine novca rezultira u inflaciji –obezvređivanju vrednosti novca • Neophodnost izbora u vođenju politike države u uslovima inflacije: voditi politiku koja daje efekte na kratak rok ili na dugi rok - Na kratak rok smanjivanje inflacije ima za posledicu rast nezaposlenosti - Na dugi rok smanjivanje inflacije može da vodi rastu zaposlenosti ako se deluje na tržište rada i prestruktuiranje privrede