Politika ekonomija 1 Sadraj predavanja Pravila o jednoglasnosti

Politička ekonomija 1

Sadržaj predavanja Pravila o jednoglasnosti Većinski sistem glasanja Teorema medijalnog glasača Razmena glasova Arrow-ova teorema nemogućnosti Glasanje u predstavničkom sistemu i faktori koji utiču na rezultate glasanja • Niskanenov model birokratije • Posebni interesi i traganje za rentom • Objašnjenje rasta državnog sektora • • • 2

Politička ekonomija • Oblast ekonomske nauke u kojoj se primenom ekonomskih principa analizira političko odlučivanje. • Demokratska društva koriste različite sisteme glasanja kako bi odlučivala o javnim rashodima. 3

Neposredna demokratija – Pravila o jednoglasnosti Evin udeo (SE) 0’ Dr. E Adamov udeo (SA) S* Dr. A 0 r* r godišnje Lindahl-ov model 4

Lindahl-ova cena • Poreska cena (ili poreski udeo) koju pojedinac mora da plati po jedinici javnog dobra. 5

Primenljivost pravila o jednoglasnosti • Postizanje ravnoteže – Aukcija za utvrđivanje količine javnog dobra (slično tržišnom procesu). – Alokacija resursa je Pareto efikasna. • Praktični problemi sa Lindahl-ovom procedurom – Strateško ponašanje učesnika – Vreme potrebno da se dostigne ravnoteža 6

Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja • Većinski sistem glasanja – da bi neka mera bila usvojena, za nju se mora opredeliti više od polovine glasača. Glasač Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi B B C Treći C A A 7

Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja • Paradoks glasanja – Većinski sistem glasanja može dovesti do toga da preferencije zajednice budu nekonzistentne, bez obzira na to što su preferencije pojedinaca konzistentne. Glasač Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi B A C Treći C B A 8

Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja • Manipulisanje redosledom – Redosled glasanja je organizovan na način koji obezbeđuje određeni poželjan ishod. • Ciklično glasanje – Glasanje po većinskom sistemu, između parova alternativa (kada postoje više od dve alternative), koje traje beskonačno, a rešenje se nikada ne postiže. Glasač Izbor Brad Jen Angelina Prvi A C B Drugi B A C Treći C B A 9

Grafički prikaz preferencija Korisnost preferencije s jednim vrhom Jen preferencije s dva vrha Brad Angelina A B C Količina 10

Vrhovi u preferencijama • Vrh – Tačka na grafiku preferencija pojedinca, u odnosu na koju sve susedne tačke imaju nižu korisnost. • Preferencije s jednim vrhom – Korisnost kontinuirano opada kako se glasač udaljava od svog najpoželjnijeg ishoda. • Preferencije s dva vrha – Udaljavanjem glasača od svog najpoželjnijeg ishoda, korisnost najpre opada, a zatim se ponovo povećava. 11

Razlozi za postojanje preferencija s dva vrha • Postojanje privatnih supstituta • Jednodimenzionalno rangiranje 12

Neposredna demokratija – Teorema medijalnog glasača Glasač Paja Maks. prihvatljivi rashodi $5 Pata 100 Raja 150 Gaja 160 Vlaja 700 13

Teorema medijalnog glasača • Medijalni glasač – Glasač čije se preferencije nalaze u sredini skupa preferencija svih glasača; polovina glasača želi veću količinu javnog dobra, a polovina manju. • Teorema medijalnog glasača – Dokle god sve preferencije imaju jedan vrh, a zadovoljeni su i neki drugi uslovi, ishod glasanja po većinskom sistemu odražava preferencije medijalnog glasača. 14

Neposredna demokratija – Razmena glasova I Glasač Projekat Melanie Rhett Scarlet Bolnica 200 -55 Ukupne neto koristi 95 Biblioteka -40 150 -30 80 Bazen -120 -60 400 220 15

Neposredna demokratija – Razmena glasova II Glasač Projekat Melanie Rhett Scarlet Bolnica 200 -110 -105 Ukupne neto koristi -15 Biblioteka -40 150 -120 -10 Bazen -270 -140 400 -10 16

Razmena glasova • Trgovina glasovima da bi se osiguralo izglasavanje nekog paketa zakonskih predloga. 17

Neposredna demokratija – Arrow-ova teorema nemogućnosti • Pravila o kolektivnom odlučivanju u demokratskom društvu treba da zadovolje sledeće kriterijume (Kenneth Arrow, 1951): – Da omoguće donošenje odluka bez obzira na konfiguraciju preferencija glasača. – Da obezbede mogućnost rangiranja svih mogućih rezultata glasanja. – Da uvažavaju preferencije pojedinaca. – Da su konzistentna. – Mora postojati nezavisnost od irelevantnih alternativa. – Nije dozvoljen diktatorski izbor. 18

Nezavisnost od irelevantnih alternativa • Društveno rangiranje dva različita projekta zavisi samo od rangiranja ta dva projekta od strane pojedinaca, a ne od toga kako pojedinci rangiraju ta dva projekta u odnosu na druge alternative. 19

Neposredna demokratija – Arrow-ova teorema nemogućnosti • Arrow-ova teorema nemogućnosti – U opštem slučaju nije moguće pronaći pravila glasanja koja će istovremeno zadovoljiti sve navedene kriterijume. • Buchanan-ova kritika – Nekonzistentnosti glasanja po većinskom principu imaju korisne aspekte: vladavina većine prihvatljiva je u slobodnom društvu upravo stoga što omogućuje izvesno manevrisanje između različitih alternativa o kojima ne može da se ostvari relativna jednoglasnost. • Korišćenje funkcije društvenog blagostanja 20

Predstavnička demokratija Broj glasova Liberal M S Konzervativac 21

Posledice Teoreme medijalnog glasača • Dvopartijski sistemi su obično stabilni. • Zamena direktnih referenduma predstavničkim sistemom ne utiče na ishod. 22

Ostali faktori koji utiču na rezultate glasanja • • • Jednodimenzionalno rangiranje Ideologija Ličnost Liderstvo Odluka da se glasa 23

Predstavnička demokratija – državni službenici • Uloga državnih službenika • Ciljevi državnih službenika 24

Niskanen-ov model birokratije C $ stvarna proizvodnja efikasna proizvodnja 0 Q* V Qbc Q godišnje 25

Predstavnička demokratija – posebni interesi • Formiranje interesnih grupa – Izvor dohotka: kapital ili rad – Visina dohotka – Izvor dohotka: zaposlenost u određenoj delatnosti – Regionalna pripadnost – Demografske i lične karakteristike 26

Predstavnička demokratija – traganje za rentom $ Pkartel Čist gubitak Rente S=MC Pk D Qkartel Qk MR tona kikirikija godišnje 27

Predstavnička demokratija – traganje za rentom • Traganje za rentom – Korišćenje države kako bi se ostvarili prinosi viši od uobičajenih („rente“). • Kartel – Sporazum proizvođača koji se udružuju kako bi ograničili proizvodnju i povećali cene. • Čist gubitak – Gubitak koji se javlja prilikom trgovine u kojoj granični troškovi prevazilaze graničnu korist, odnosno, prilikom trgovine u kojoj granične koristi nisu veće od graničnih troškova. 28

Predstavnička demokratija – drugi akteri • Sudovi • Mediji • Stručnjaci 29

Objašnjenje rasta državnog sektora • Preferencije građana G = f(P, I) • • Marksistički pogled Slučajni događaji Promene društvenih stavova Preraspodela dohotka 30

Jačanje fiskalne odgovornosti -fiskalna pravila u Srbiji- 31

Ciljevi i koncept fiskalnih pravila • Fiskalna pravila su zakonom ili ustavnom uvedena stalna ograničenja na fiskalnu politiku. • Fiskalna pravila treba da obezbede – okvir za vođenje stabilne, predvidive i održive fiskalne politike – pravičnu i održivu raspodela troškova i koristi između sadašnjih i budućih generacija – povećanje kredibiliteta makroekonomske politike => smanjenje zloupotreba fiskalne politike tokom izbornog ciklusa • Fiskalna pravila uz nezavisnu centralnu banku su stubovi makroekonomske stabilnosti. 32

Vrste fiskalnih pravila • Vrste pravila: – proceduralna – numerička (odnos javnog duga, fiskalnog deficita ili rashoda prema BDP) • Fiskalnim pravilima se najčešće ograničavaju fiskalni deficit, javni dug, javni rashodi u odnosu na BDP • Fiskalna pravila maogu da se odnose na centralnu ili opštu državu • Postoje korektivna pravila u slučaju prirodnih katastrofa, društvenih konflikata i velikih recesija • U mnogim zemljama u kojima postoje fiskalna pravila formiran je fiskalni savet 33

Međunarodno iskustvo u primeni pravila • Početkom 2009. godine fiskalna pravila su primenjivana u preko 80 zemalja: – fiskalna pravila su u proseku popravila fiskalne performanse zemalja u kojima se primenjuju – važnost uvođenja pravila je veća u zemljama u razvoju uključujući i zemlje u tranziciji • Pouke aktuelne krize: – fiskalna pravila treba da budu oštrija kako bi se ostavio prostor za fiskalnu ekspanziju tokom krize – veću pažnju treba posvetiti sprečavanju fingiranje ispunjenosti fiskalnih pravila – za makroekonomsku stabilnost neophodne su osim monetarne i fiskalne politike i makroprudencione norme za finansijski sektor 34

Razlozi za uvođenje fiskalnih pravila u Srbiji • Razlozi za uvođenje fiskalnih pravila: – relativno slabe institucije, kao i u drugim zemljama u tranziciji – postojanje širokih koalicionih vlada – izrazita procikličnost fiskalne politike tokom poslednje decenije – postoji rizik od preteranog rasta javnog duga i narednim godinama – uvođenje fiskalnih pravila je deo procesa evropskih integracija – pooštravanje uslova za EMU nakon iskustva sa Grčkom. 35

Fiskalna pravila u Srbiji • Opšta fiskalna pravila: – maksimalno učešće duga opšte države u BDP od 45% (bez duga po osnovu restitucije) – učešće godišnjeg fiskalnog deficita u srednjem roku u iznosu 1% BDP • Cilj opštih fiskalnih pravila je da se obezbedi dugoročna fiskalna održivost Srbije • Fiskalna pravila se odnose na opšti nivo države – obuhvaćeni su budžet Republike Srbije, budžeti lokalnih vlasti, fondovi socijalnog osiguranja 36

Fiskalna pravila u Srbiji • Fiskalna pravila su međusobno povezana – kada se odredi maksimalno učešće duga u BDP, može se izvesti odgovarajući nivo fiskalnog deficita – na osnovu fiskalnog deficita i pretpostavljenog kretanja javnih prihoda, izvodi se nivo javnih rashoda u BDP – prihodi od privatizacije i dr. mogu narušiti standardne veze između deficita, duga i rashoda • Maksimalni dug opšte države od 45% BDP je niži od mastrihtskog uslova (60% BDP) zbog: – predstojećeg duga po osnovu restitucije – nižeg kreditnog rejtinga i nižeg stepena razvoja Srbije u odnosu na zemlje članice EMU – niskog ciljnog učešća javne potrošnje u BDP 37

Formula za određivanje fiskalnog deficita • Dt = Dt-1 – a * (Dt-1 – D*) – b * (Gt – G*) • • Dt ciljani nivo deficita u tekućoj godini Dt-1 ostvareni deficit u prethodnog godini Gt projektovana stopa rasta u tekućoj godini D* ciljni srednjoročni deficit od 1% BDP G* potencijalna srednjočna stopa rasta od 4% a =0, 3 brzina prilagođavanja deficita ciljnom nivou b =0, 4 koeficijent prilagođavanja deficita stanju u privredi 38

Kako se tumači prethodna formula? • Ciljni nivo deficita u nekoj godini zavisi od: – stvarnog nivoa deficita u prethodnoj godini – odstupanja deficita u prethodnoj godini od srednjoročnog ciljnog niova (1% BDP) – odstupanja rasta BDP u tekućoj godini od potencijalne srednjoročne stope rasta (4% godišnje) – vrednosti parametara a i b • Prethodna formula obezbeđuje fleksibilnost: – fiskalni deficit u proseku iznosi 1% BDP – u godinama ekspanzije fiskalni deficit će biti manji od 1% BDP ili će se ostvarivati suficit – u godinama recesije fiskalni deficit će biti veći od 1% BDP • Prethodna formula obezbeđuje smanjivanje odnosa javnog duga prema BDP u dugom roku 39

Posebna fiskalna pravila • Cilj posebnih fiskalnih pravila je da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja učešća tekuće potrošnje i rasta učešća javnih investicija • Posebnim fiskalnim pravilima se određuje sporiji rast izdataka za penzije o plate u javnom sektoru sve dok: – neto izdaci za penzije ne opadnu na 10% BDP – neto izdaci za plate ne dostignu 8% BDP • Posebnim fiskalnim pravilima se dozvoljava da fiskalni deficit do 2015 godine bude veći od nivoa određenom formulom ako javne investicije budu veće od 4% BDP, a potom od 5% BDP 40

Fiskalna pravila za lokalne zajednice • Opšte pravilo: – Fiskalni deficit lokalne zajednice u određenoj godini ne može biti veći od 10% njenih prihoda u toj godini – deficit lokalnih zajednica može nastati samo po osnovu javnih investicija • Moguće prekoračenje: – lokalna zajednica može, u slučaju realizacije javnih investicija tražiti odobrenje od Ministarstva finansija da ostvari veći fiskalni deficit od navedenog – odobrenje prekoračanja zavisiće od opravdanosti zahteva i od mogućnosti da se zahtev uklopi u ciljni deficit opšte države • Napomena: pravila za fiskalni deficit lokalnih zajednica su komplementarna postojećim ograničenjima za zaduživanje lokalnih zajednica 41

Da li fiskalna pravila predstavljaju garanciju za odgovornu fiskalnu politiku? • Fiskalna pravila povećavaju šanse za realizaciju odgovorne, dugoročno održive fiskalne politike, ali ne predstavljaju apsolutnu garanciju da će se to dogoditi • Kršenje fiskalnih pravila treba da negativno utiče na reputaciju vlade i njena šanse na izborima • Fiskalni Savet ima važnu ulogu da objasni biračima negativne dugoročne posledice nekih mera: – npr. povećanja plata i penzija po osnovu zaduživanja države ili prodaje državnih preduzeća i imovine – uticaj smanjenja poreza, uz zadržavanje javnih rashoda, na rast javnog duga i dr. 42