11 Sistemski pristup u prouavanju radne i ivotne

1/1 Sistemski pristup u proučavanju radne i životne sredine

Razvoj naučne misli karakterišu tri osnovna metodološka pristupa: pristup opažanja, analitički pristup i sistemski pristup

§ Pristup opažanja je prvi korak svakog naučnog pristupa određenom skupu predmeta, pojava i procesa. § Sastoji se u opažanju i opisivanju onog što je zapaženo, bez pokušaja utvrđivanja uzroka i zakonitosti posmatranih pojava i procesa.

§ Analitički pristup se zasniva na mehanicizmu tj. filozofskom shvatanju celine, po kome se svojstva celine pripisuju svojstvima njenih sastavnih delova.

Osnovne karakteristike analitičkog pristupa su: posmatranje celine kao skupa nezavisnih elemenata koje treba analizirati u cilju upoznavanja celine; prihvatanje uzročno-posledične povezanosti elemenata; opisivanje predmeta, pojava i procesa strogim definicijama uz eventualno korišćenje statističkih metoda.

Sistemski pristup je proistekao iz metafizičkog finalizma i zasniva se na Aristotelovoj tvrdnji da je "celina više nego suma njenih delova".

Sistemski pristup Osnovne karakteristike sistemskog pristupa su: prihvatanje nadređenosti celine nad elementima iz kojih je sastavljena (celina se ne može rastaviti na elemente, a da pri tom ne izgubi svoje osnovne karakteristike); posmatranje povezanosti elemenata na osnovu uzajamnih interakcija i odnosa u procesu funkcionisanja celine (a ne obrnuto);

Sistemski pristup • Interdisciplinarnost, istovremeno proučavanje predmeta, pojava i procesa sa stanovišta različitih interaktivno povezanih naučnih disciplina; • Transdisciplinarnost, strategija istraživanja koja prelazi granice mnogobrojnih disciplina, kako bi omogućila holistički pristup.

ANALITIČKI PRISTUP SISTEMSKI PRISTUP izoluje, a zatim se koncentriše objedinjuje i koncentriše se na elemente na interakciju između elemenata proučava prirodu interakcije proučava efekte interakcija naglašava preciznost detalja naglašava globalnu percepciju potvrđuje činjenice pomoću potvrđuje činjenice kroz eksperimentalnog dokaza poređenje ponašanja modela unutar neke teorije sa realnošću efikasan je kada su interakcije među elementima linearne i slabe dovodi do obrazovanja orijentisanog na određenu disciplinu efikasan je kada su interakcije nelinearne i jake dovodi do multidisciplinarnog obrazovanja

Sistemski pristup predstavlja metodološki i konceptualni aparat za shvatanje i naučno uobličavanje problema celina koje nazivamo sistemima.

Sistemski pristup § Izučavanjem sistema i zakonitosti njihovog ponašanja bavi se opšta teorija sistema. § Prve ideje o nastanku ove naučne discipline potiču od poznatog biologa L. V. Bertalanfija [L. Bertalanffy, 1949]. § Zvanični nastanak se vezuje za 1954. godinu kada je u okviru Američkog društva za unapređenje nauke formirano Društvo za opštu teoriju sistema.

Opšta teorija sistema se zasniva na sledećim zakonima: zakonu zavisnosti (svaki sistem je, sa određenog aspekta posmatranja, u vremenski zavisnoj relaciji ili funkcionalnoj zavisnosti sa drugim sistemima); zakonu razlike (za bilo koja dva sistema, sa određenog aspekta i nivoa istraživanja, postoji najmanje jedno obeležje po kome se razlikuju); zakonu promene (svaki sistem je podložan promenama u toku vremena).

Opšta teorija sistema § Zadatak opšte teorije sistema je da formuliše, razvije i primeni opšte zakonitosti ponašanja sistema u različitim naučnim područjima i na različite predmete, pojave i procese, kao i da obezbedi zajedničku metodologiju za istraživanje kompleksnih sistema. § U tom smislu su formulisani principi koji važe za sve sisteme.

Opšta teorija sistema Najvažniji principi među njima su: uzajamna povezanost i zavisnost elemenata sistema; ponašanje elemenata postizanju cilja sistema; usmereno ka posmatranje elemenata u okviru procesa funkcionisanja celine; diferenciranje i specijalizacija elemenata za pojedine funkcije;

Opšta teorija sistema izražavanje funkcije sistema kroz transformaciju ulaznih veličina u izlazne; ostvarivanje ciljeva sistema procesima regulacije; mogućnost alternativnog ostvarivanja cilja; pripadnost sistema, kao elementa, sistemu višeg nivoa organizovanosti; interakcija sistema sa okruženjem.

Opšta teorija sistema treba da obezbedi jedinstven skup pojmova, metoda, instrumenata za istraživanje i opis kompleksnih objekata istraživanja, polazeći od proverenih naučno - saznajnih metoda u filozofiji i drugim naučnim disciplinama.

Pojam sistema Prve ideje o sistemima nalaze se u delima starogrčkih mislilaca koji su shvatili da u svetu postoji neki red koji je razumljiv i kojim se može upravljati. Tada se pod sistemom podrazumevalo:

Pojam sistema sve što je sastavljeno iz delova; neka celina uređena od raznovrsnih stvari ili saznanja; po logičkim načelima uređeni matematički pojmovi; oblik uređenja i upravljanja državom; način rada i postupanja; celishodno sastavljanje celina (sistem svetova, sistem biljaka i životinja, sistem mašina).

Pojam sistema Pod sistemom se podrazumeva misaona apstrakcija realnih predmeta, pojava i procesa koja se izražava različitim sredstvima materijalnog ili apstraktnog karaktera. U savremenoj teoriji i praksi prisutne su različite definicije sistema.

Definicija sistema Ruski teoretičar teorije sistema V. N. Sadovski [В. Н. Садовский, 1974] izvršio je analizu i sistematizaciju definicija pojma sistema i ukazao na postojanje tri različite grupe definicija.

Definicija sistema 1. Prvu grupu čine definicije koje određuju sistem kao matematičku apstrakciju pomoću koje se prikazuju dinamičke pojave. Takva je, na primer, definicija koju daje H. Frimen [H. Freeman, 1965]: “Sistem je matematička apstrakcija koja služi kao model neke dinamičke pojave. ”

Definicija sistema 2. Druga grupa definicija je najbrojnija i nju karakteriše korišćenje pojmova kao što su: element, odnos, veza, celina. Iz te grupe izdvajamo dve definicije. Jednu daje S. V. Tjuhtin [С. В. Тюхтин, 1972]: “Sistem je skup međusobno povezanih komponenata različite prirode, uređenih po odnosima, koje poseduju potpuno određena svojstva. Taj skup se karakteriše jedinstvom koje se izražava u integralnim svojstvima i funkciji skupa. ” Drugu definiciju daje Sadovski.

Definicija sistema 3. Treću grupu formiraju definicije koje sadrže pojmove: stanje, ulaz, izlaz, obrada informacija, upravljanje. Jednu od takvih definicija daje Š. D. Flegl [C. D. Flagle, 1960] i ona glasi: “Sistem je skup pojmova ili predmeta, koji ima ulaze i saglasno njima produkuje izlaze, ostvarujući pritom cilj maksimizacije određenih funkcija ulaza i izlaza. ”

Definicija sistema “Sistem je skup izdvojenih, međusobno svrsishodno povezanih elemenata, koji sa svojim okruženjem čine celinu. ” [Sadovski] Polazeći od ove konstatacije i imajući u vidu principe opšte teorije sistema, sistem možemo predstaviti na sledeći način:

Predstavljanje sistema Simbolički, u obliku: S= {E, V, F} S - sistem; E - skup elemenata sistema; V - skup veza; F- funkcija cilja sistema.

Sistem Element je deo sistema. • Cilj istraživanja određuje koji će se deo sistema definisati kao element • Element sistema je objekat (predmet, pojava ili proces) • Elementi sistema su tako povezani da obezbeđuju novi kvalitet celine

Veze sistema Pod vezama sistema se podrazumeva proces razmene materije, energije ili informacija među elementima. Kako sistem nije celina nastala samo povezivanjem elemenata, već i celina odnosa sa svojim okruženjem, skup veza sadrži dva podskupa veza:

Veze sistema podskup unutrašnjih (internih) veza, koji čine samo one veze koje imaju funkciju stvaranja sistema, odnosno doprinose njegovim integrativnim osobinama; podskup spoljašnjih (eksternih) veza, koji čine veze elemenata sistema sa neposrednim okruženjem.

Signali • Veze među elementima sistema ostvaruju se pomoću signala. • Signali su fizički procesi (materijalnog, energetskog ili informacionog karaktera) koji se rasprostiru, tj. menjaju svoj položaj u prostoru i vremenu. • Signali se matematički prikazuju funkcijama. • Smer rasprostiranja signala određuje smer veze.

Signali • Ako je veza između elemenata usmerena od nekog elementa, kaže se da taj element vrši uticaj (dejstvo) na neki drugi element, a ako je veza usmerena ka nekom elementu tada taj element trpi uticaj (dejstvo) određenog elementa. • Elementi su u interaktivnom dejstvu, tj. utiču jedan na drugi ukoliko su povezani dvosmernim vezama. • Signal je nosilac informacije.

Signali • Informacija je sadržana u promeni nekog od parametara signala. • Broj, način i brzina promene parametara signala, određuju količinu informacije koju signal nosi. • U statističkoj teoriji informacija količina informacija je određena verovatnoćom pojavljivanja određenog stanja signala.

Podaci U praksi se pojmovi informacija i podatak koriste često kao sinonimi, ali, neophodno je napraviti razliku između ovih pojmova. § U opštem slučaju podaci predstavljaju činjenice, pojmove ili događaje opisane na unapred dogovoreni, formalizovani način i oni se predstavljaju pomoću nizova znakova (nizova simbola). Podaci imaju vrednost za praktičnu primenu samo ako mogu da se registruju, obrađuju i saopštavaju korisniku.

Informacija § Informacija je rezultat modeliranja, organizovanja i transformacije podataka na način koji povećava nivo znanja primaoca [M. Stanković, 1990]. To znači da ista činjenica za jednog primaoca može da bude podatak, a za drugog informacija, što zavisi od nivoa njihovog znanja.

Prikazivanje sistema Sistem se grafički može prikazati u vidu zatvorene konture S sa strelicama naznačenim ulazima i izlazima (slika a). Pod ulazom se podrazumeva svako dejstvo usmereno ka sistemu, a pod izlazom svako dejstvo koje potiče od sistema.

Prikazivanje sistema Najčešće grafičko prikazivanje sistema je u vidu bloka S sa uređenim ulazima i uređenim izlazima, kako je prikazano na slici b.

Prikazivanje sistema Ukoliko je broj ulaza i izlaza veliki, oni se zamenjuju jedinstvenim simbolima ulaza X i izlaza Y (slika c).

Prikazivanje sistema Jedinstveni simboli ulaza i izlaza sistema mogu se predstaviti preko pojedinačnih ulaza i izlaza u obliku skupa:

Prikazivanje sistema Ulazi i izlazi se mogu predstaviti u obliku vektora:

Prikazivanje sistema Oblik delovanja elementa E, matematički predstavlja oblik transformacije ulaznog vektora u izlazni vektor - oblast transformacije - polje transformacije T - operator transformacije

Prikazivanje sistema T - operator transformacije može se prikazati: 1. Predstavljanjem svih ulazno-izlaznih veličina 2. U obliku tabela 3. U analitičkom obliku 4. U obliku matrice

Stanje sistema Svaki objekt istraživanja, odnosno sistem, ima svoja obeležja. üObeležja sistema su one osobine sistema pomoću kojih se on identifikuje i izdvaja od drugih sistema. Obeležja kojima se opisuje sistem, odnosno njegovo ponašanje, nazivaju se parametri, promenljive ili veličine stanja.

Stanje sistema Skup vrednosti promenljivih stanja u određenom trenutku predstavlja stanje sistema. üStanje sistema može da se odredi i kao skup podataka koji daju informaciju o prošlosti i sadašnjosti sistema na osnovu koje se može odrediti ili predvideti ponašanje sistema u budućnosti. Promenljive stanja se mogu prikazati u vidu skupova, vektora, grafika.

Stanje sistema je uslovljeno stanjem njegovih elemenata i veza između njih. Sva stanja elemenata nemaju jednake verovatnoće. Tendencija sistema da pređe u stanje najveće verovatnoće naziva se entropija. üEntropija je mera neorganizovanosti sistema. Većoj entropiji odgovara manja organizovanost.

Proces sistema • Proces predstavlja skup stanja sistema koja odgovaraju utvrđenom redosledu promena nekog parametra sistema. • Parametar koji određuje proces naziva se parametar procesa. • Proces se može definisati i kao preslikavanje stanja koje odgovara početnoj vrednosti parametra procesa u stanje koje odgovara njegovoj krajnjoj vrednosti.

Proces sistema se realizuje aktivnostima elemenata. Nekada je za ovu realizaciju dovoljna jedna aktivnost, ali se proces najčešće realizuje interakcijom velikog broja aktivnosti.

Ponašanje sistema • Niz vremenski uzastopnih stanja sistema čini ponašanje sistema. • Nosioci ponašanja su funkcije ili procesi (ukoliko se funkcija cilja sistema realizuje jednim procesom). • Funkcije sistema odražavaju njegovu dinamiku, a svrha im je ostvarivanje cilja/ciljeva sistema.