PRISTUPI I KONCEPTI U PROUAVANJU MLADIH Smiljka Tomanovi

PRISTUPI I KONCEPTI U PROUČAVANJU MLADIH Smiljka Tomanović maj 2020.

Omladina kao društvena kategorija ¡ 1. 2. 3. ¡ 1. 2. Pojam omladina – društvena konstrukcija (tvorevina) koja potencira upravo društvena obeležja mladih kao uzrasne grupe: Objektivno različit društveni položaj u odnosu na druge društvene grupe Samoproizvodnja vlastite subjektivne svesti – samosvesti i grupnog identiteta Distinktivni obrasci ponašanja mladih Sama matrica odrastanja u modernoj sadrži protivrečnost između: zaštićenosti od odgovornosti i izdvojenosti i autonomnosti u odnosu na ostatak društva; zavisnosti, nesamostalnosti, pa čak i potčinjenosti (autoritetu, javnoj sferi, svetu odraslih) l ambivalentnost samog koncepta omladina: između autonomnosti i zavisnosti

Preispitivanje validnosti koncepta omladina u savremenom društvu ¡ ¡ dolazi do „desinhronizacije“ mladosti (Ule) do „destandardizacije“ životnih putanji; pojava produžene mladosti Postavlja se pitanje da li postaje deplasirano koristiti jedinstven koncept omladina za tolike varijetete životnih iskustava?

Pristupi proučavanju omladine ¡ 1. 2. 3. 4. A. Milić (Zagonetka omladine, 1987: 19): 4 grupe teorijskih stanovišta: mladi kao grupa sa prelaznom ulogom i položajem; teorije o omladini kao specifičnoj društvenoj grupi; teorije o intergeneracijskom životnom ciklusu; teorije o političkim i socijalnim generacijma

Klasični pristupi - Generacija A. Milić razlikuje: 1. kohortni pristup; 2. generacijske promene u okviru životnog ciklusa; 3. genealoške generacije (roditelji i deca); i 4. socijalne i političke generacije (Manhajm, vidi: Milić, 1987; Milić, Čičkarić, 1998; Kuljić, 2008: „Političke generacije. Pojam, vrste, iskustva, simboli“ u Društvo rizika; Sociologija generacija, 2009. ) ¡ Kohorta govori više o strukturalnim obeležjima i njihovim promenama tokom vremena ¡ Generacija insistira na zajedničkom (deljenom) iskustvu povezanom sa događajima u određenom društvenom kontekstu, koje su imale značajan uticaj na to kako doživljavaju sebe u odnosu na društvo i svet u celini ¡

Klasični pristupi - Generacija Karl Manhajm (Mannheim, 1952): ¡ generacije mladih predstavljaju starosne strukture određene istorijskim kontekstom – generacijskom lokacijom ¡ mladi oblikuju „distinktivan stil i odgovor na društvo i politiku“ postajući „stvarna generacija - generacija po sebi. ¡ formira se unutar generacije veći broj međusobno distinktivnih generacijskih jedinica

Koncepti - Generacija „izgubljena generacija“ (rođeni od 1893 do 1930), “tiha generacija” (od 1930 do 1946), „bejbi bum generacija“ (od 1946 do 1964), „generacija X“ (od 1964 do 1980), „generacija Y“ (“milenijalci”; od 1980 do 1996) i „generacija Z“ (IGen …; od 1997 nadalje) ¡ https: //www. pewresearch. org/topics/gener ations-and-age/ ¡ Polemičko pitanje: šta današnje mlade ujedinjuje u generaciju? ¡

Klasični pristupi - Potkultura Omladina kao potkultura specifična društvena grupa, određena kroz njihov kulturni i politički odgovor na društvene probleme. ¡dve varijante teoretisanja i istraživanja: ¡jedna koja se fokusira na izražavanje identiteta omladine kroz različite potkulture ¡ druga koja se fokusira na omladinu kao nosioca kontrakulture. ¡naglasak na posebnom grupnom identitetu – omiljen za definisanje tokom 50 ih i 60 ih godina, danas se kritički prihvata

Klasični pristupi - Tranzicija Omladina kao društvena grupa u prelasku – tranziciji u odraslost Tranzicija – prelazak iz jedne životne faze u drugu (npr. tranzicija u odraslost); skup životnih događaja u ključnim sferama ¡ Prelazak (tranzicija) u odraslost predstavlja preuzimanje odgovornosti od strane mlade osobe za različite domene njenog/njegovog života ¡ 2 najvažnije: obrazovno-radna i porodičnostambena ¡ tranzicioni poreci (režimi) ¡ Polemičko pitanje: tranzicija u šta? Kako?

Debate o tranziciji u odraslost ¡ ¡ ¡ Demografska teza: o heterogenizaciji životnog toka -opovrgnuta i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju; u postsocijalističkim državama - „kultura odlaganja“ ili „zamrznute tranzicije“ Sociološka teza: destandardizacija životnih putanji zbog individualizacije i detradicionalizacije Rezultati istraživanja pokazuju da većina mladih ima u suštini relativno standardne putanje prelaska u odraslost.

Novi pristupi - Životni tok ¡ ¡ ¡ Životni tok - istraživanje odnosa između institucionalnih i strukturalnih činilaca i značenja koja im akter pridaje, donoseći na osnovu toga odluke tokom svog života Životni događaji – markeri prelaska iz jedne životne faze života u drugu, npr. završetak školovanja, ulazak u brak itd. Najvažnije sfere: porodica, obrazovanje, rad Putanja (trajektorija)– redosled životnih događaja

Novi koncepti Post-adolescencija (produžena adolescencija ili tranzicija) l kombinacija elemenata odraslosti i adolescencije: finansijska nesamostalnost, rezidencijalna samostalost, odbacivanje tradicionalnih putanja odrastanja l odlaganje obaveza, kao i istraživanje identiteta, isprobavanje mogućnosti vezanih za ljubav i rad, nestabilnost, fokusiranje na sebe i osećanje da se osoba nalazi između adolescencije i odraslosti l “nastajuća odraslost” (emerging adulthood; Arnett) “Mlad odrastao” (young adult) l individualizacija životnih trajektorija, gubljenje važnosti tradicionalnih identitetskih markera odraslosti, naročito bračnosti i roditeljstva l stavlja veći naglasak na strukturalne, naspram individualnih faktora, ne isključujući promene identiteta mlade osobe povezane sa individualizacijom biografija

Teza o individualizaciji ¡ 1. 2. 3. ¡ društva «kasne» ili «visoke» modernosti unutar procesa refleksivne modernizacije - sveobuvatan i dubok proces individualizacije (Giddens, Beck) Detradicionalizacija: umanjen značaj strukturalnih faktora Destandardizacija – životnih putanji, nelinearnost Samorefleksivnost – stalno preispitivanje i planiranje izbora Individualizovane biografije izbora

Novi pristupi – kulture mladih ¡ Teorija „novih plemena“ (Bennet) ¡ Teorije kulturne potrošnje i životnog stila ¡ Potkulturni kapital i DIY biografije unutar potkultura (Thornton)

Koncept – stil života ¡ ¡ ¡ vidljivi elementi specifičnog načina života pojedinca pokazatelj onoga što nije vidljivo: vrednosti i stavova pojedinaca mladost danas upravo određena stilovima života – karakteriše je eksperimentisanje ima funkciju povezivanja i identifikacija sa onim koji su slični, a postavljanja granica prema drugima način predstavljanja i način stvaranja ličnog i društvenog identiteta

Koncepti teorije strukturacije ¡ ¡ ¡ Strukture su organizacije – pravila i resursi na koje se akteri oslanjaju u produkciji i reprodukciji društvenog života i kao posledicu proizvode nove strukture ili društvenu promenu Akteri su obavešteni i aktivni pojedinci koji intencionalno, mada ne uvek i svesno, delaju Dejstvenost (agency): načelna sposobnost osobe da intencionalno postupa; intencionalnost, refleksivnost i temporalnost; „biografizacija dejstvenosti“ Strukturacija je proces u kome strukture postavljaju uslove, mogućnosti i ograničenja za dejstvenost i delanje aktera uključujući se aktivno u ove uslove, pojedinci kreiraju biografije, istovremeno obnavljaju ili oblikuju strukture u beskrajnom procesu

Pristup socijalne biografije Koncept strukturisane individualizacije: ¡ pojedinac oblikuje vlastitu biografiju kao socijalnu biografiju, u odnosu na socijalni kontekst – njegova strukturalna obeležja (omogućavajuća i/ili ograničavajuća), raspoložive resurse, vlastite strategije i vlastiti identitet Koncept strukturisane ili „ograničene“ („bounded“) dejstvenosti: ¡ vremenski i društveno uklopljene, u sebi inkorporira i faktore strukturalnog konteksta i individualne izbore, postupke i identitete. ¡ „društveno situiran proces“, oblikovan iskustvima iz prošlosti, prilikama koje postoje u sadašnjosti i opažanjima mogućnosti u budućnosti (Evans, 2002: 262).

Koncepti – nejednakost, isključenost ¡ ¡ Novi oblici socijalne stratifikacije - povezani sa nejednakim mogućnostima pristupa obrazovanju, ili isključenosti iz procesa obrazovanja, - povezane sa starim nejednakostima (socijalno poreklo, rod, etnicitet) nije detradicionalizacija, već mehanizmi reprodukcije društvene nejednakosti tranzicije u odraslost ključne za reprodukciju društvene nejednakosti obrazovanje kao osnovni mehanizam društvene pokretljivosti