Testiranje hipoteza Kao to znamo na osnovu sluajno

Testiranje hipoteza

• Kao što znamo, na osnovu slučajno izabranog uzorka neke populacije, stiču se saznanja o toj populaciji. • Ona se koriste u postavljanju, prihvatanju ili odbacivanju nekih pretpostavki koje se odnose na parametre obeležja X populacije i na njegovu raspodelu. • Svaka predpostavka koja se odnosi na obeležje X zove se statistička hipoteza

Parametarske hipoteze • Postavljena hipoteza može da bude pogrešna i tačna. • Zato se hipoteze podvrgavaju se statističkom proveravanju , testiranju ili verifikaciji, pomoću koga se donose odluke, da li sa određenom verovatnoćom, hipoteze se prihvataju ili odbacuju. • Savremenu teoriju verifikacije dali su Nejman i Pirson (1928, 1933 ) • Potrebno je definisati dve hipoteze: Ho- polaznu-nultu i H 1 -suprotnu- alternativnu. Zaključak testa za verifikaciju hipoteze može biti: • Odbacujemo Ho, kao posledicu eksperimenta na uzorku i prihvatamo H 1. • Ne odbacujemo Ho , jer nemamo dokaza protiv nje.

Jednostrani testovi - levi i desni •

Greške testiranja hipoteza Greška prvog tipa Odbacimo, a tačna je Greška drugog tipa Ne odbacimo, a pogrešna je

Testiranje hipoteza korišćenjem normalne raspodele •

Testiranje hipoteza korišćenjem studentove t raspodele •

• Primer • Prosečan broj grešaka u radu jedne mašine je 8. Posle intervencije na mašini moguće je da dođe do povećanja broja grešaka. Da bi se to utvrdilo izvršeno je 100 merenja i dobijeni su sledeći rezultati, sa pragom značajnosti od 0, 05. Broj grešaka 0 -10 10 -20 20 -30 30 -40 >40 Broj merenja 60 20 10 5 5

Testiranje hipoteza o verovatnoći korišćenjem normalne raspodele •