Folklor kao usmena knjievnost Folklor kao umetnost rei

Folklor kao usmena književnost Folklor kao umetnost reči Kritika folklora kao umetnosti reči Karakteristike oralnost. I Funkcije folklora FOLKLOR I ORALNOST

Folklor kao duhovna kutura • Od nastanka pojma „folklor“ Vilijama Tomasa mislilo se na širi pojam narodne ekspresivne kulture, na – tradicijsku umetnost. • Takav pristup je zauzela i komisija na Međunarodnom kongresu za regionalnu etnologiju 1955. godine predloživši da se „termin folklor ograniči na značenje duhovne kulture“ • Pojmovi: usmena književnost, usmena tradicija, i umetnost reči određivali su dominantno područje istraživanja folklora tokom XX veka Do svođenja folklora samo na područje narodne ili usmene književnosti i njenih različitih proznih i poetskih oblika došlo je samostalno u nekoliko istraživačkih centara u Evropi i Americi

Folklor kao usmena književnost Istorijska i naučna važnost izraza narodna / usmena književnost • Podizanje umetničkog nivoa narodnog stvaralaštva • Priznavanje umetničke i estetske dimenzije narodnom stvaralaštvu kroz estetsku upotrebu jezika u usmenom mediju • Mana: opterećenost izraza “narodna” romantičarskom ideološkom konotacijom”naroda” i višeznačnošću pojma rezultiralo je masovnijom i prihvatljivijom upotrebom pojma „usmena“ književnost

Folklor kao umetnost izražavanja rečju • Viljem Vels Njuvel 1888 Usmena tradicija i verovanje koje se prenose s generacije na generaciju bez upotrebe pisanih sredstava • Roman Jakobson i Pjotr Bogatirjov 1929 Folkor je deo tradicijske umetnosti koji se izražava rečju • Vladimir Prop 1964 Folklor se sastoji iz dela koja pripadaju umetnosti reči • Viljem Baskom (William Bascom) 1965 Folklor kao verbalna umetnost (verbal art), estetička upotreba izgovorenih reči

Folklor kao usmeni medij i usmena tradicija • Savremena definicija: • Folklor kao posebna vrsta izražavanja zajednička svim osobama i grupama koje koriste verbalnu umetnost i usmenu tradiciju kao važno sredstvo komunikacije

Folklor kao posebna vrsta izražavanja • Kakva je razlika između obične i estetske upotrebe reči? • Ne predstavlja svaki spontani razgovor folklor, folklor postaje onda kada se neki njegov žanr upotrebi kroz određeni narativni obrazac u spontanom govoru. (Ričard Dorson)

Šta usmeno-verbalne definicije ističu? • Usmenost ili oralnost – prirodni ili kontaktni tip komunikacije najvažnije merilo za raspoznavanje folklora • Verbalnost – način izražavanja • Tradicija – osnova narodnog znanja i prenošenja tog znanja • Umetnost – estetska dimenzija

Kritike shvatanja folklora kao usmene književnosti / umetnosti reči • Zbog kompleksnosti folklora u njegovom živom postojanju, mnogi su se usprotivili uskoj definiciji folklora kao usmene književnosti ili umetnosti reči ističući brojne dimenzije folklora koje se ne uklapaju u usmeno-književnu definiciju. • Herman Bauzinger Folkor kao usmena tradicija (oral tradition), osim verbalnog obuhvata i sve druge oblike tradicijskog prenošenja umetnosti (muzika, drama, ples, likovne forme)

Šta usmeno-verbalne definicije folklora izostavljaju? • Pisane oblike folklora: grafiti, latrinalije, epitafi, fotokopilor, spomenari, formulativne SMS i imejl poruke, itd. • Ne-verbalne oblike: muzički, likovni, materijalni i kinetički oblici folklora (gest, igra, pantomima, narodna drama, narodne rukotvorine, posebni obrasci šara, motiva i sličnog na kućama i predmetima, itd) • Ne-umetničke oblike: nadimci, dozivanja, psovke, kletve, zakletve, vicevi, žargon, šatrovački govor, i sl. • Ne postavljaju pitanje “ko je folk? ”: literarne folkloriste ne interesuju posebne grupe koje prenose folklor kao takve, folklor pripisuju opštem pojmu “naroda”, “kolektiva”, “tradicije” ili se usredsređuju na individualnog izvođača.

Kritika folklora kao ruralne tradicije • Savremeniji pristupi folkloru nastoje da se suprotstave romantizovano i sentimentalno shvaćenom folkloru kao „ruralnoj tradiciji“ i „ruralnoj umetnosti“ • Opšteprihvaćen pristup folkloru kao „narodnoj duhovnoj kulturi“ koja je ugalvnom ostala „sistem ruralnih relikata stilizovanih u trajni osnov kulture“, koji Bauzinger kritikuje, odražava stav građanske kulture i građanskih elita koje su imale romantizovan stav prema seljaštvu

Folklor kao „alternativni svet“ • Pojam je uveo nemački folklorista Herman Bauzinger • Folklor kao alternativni svet može se posmatrati kroz susret različitih umetnosti (muzika, slikarstvo, drama) s oblastima popularne tradicije, ali i kao susret različitih socijalnih slojeva (proleterska kultura, radnički folklor, itd).

Pitanje oralnosti: Valter Ong • Walter Ong, američki lingvista, (Orality and Literacy, 2002) uvodi pojmove • “primarna” i “sekundarna” oralnost, • Navodi kriterijume oralnosti kao važne osnove usmene komunikacije, folklornih i govornih žanrova, i uopšte predpismenih društava

Primarna oralnost • Primarna oralnost: usmena komunikacija je postojala oduvek kao elementarni i pretežni oblik ljudske komunikacije • Društva bez pisma ni ne poznaju drugi način komunikacije osim usmene • Mnogi pisani tekstovi saopštavani su usmeno • Razvijane su posebne mnemotehnike za pamćenje usmenog znanja i tradicije

Sekundarna oralnost • Sekundarna oralnost: nastaje u 19. veku, kada započinje sve masovnije opismenjavanje, štampanje novina, časopisa, almanaha, kada se obrazovanje spušta i u niže slojeve društva • Oralnost u vreme štampane, elektronske i digitalne komunikacije nazvana je sekundarnom

Karakteristike oralnosti pa Ongu • 1. aditivnost: Karakteristika dodavanja pojmova i reči koji se nižu u tekstu. • I stvori Bog nebo i zemlju, i zemlja bijaše pusta i prazna i tama ležaše nad provalijama; i Duh Božji lebdeše nad vodama. . . • 2. agregacija: ova karakteristika je tesno povezana s oslanjanjem na formule da bi se nešto usadilo u memoriju. • Elementi govora teže da se spajaju u skupove suprotnih pojmova ili u stalne izraze i epitete. Epika i politički govor su posebno skloni tome: “hrabri vojnik”, “konj vranac”, ”bijela kula”, “neprijatelj naroda”, “mrski izdajnici”, „poštena inteligencija“, “kapitalistička imperija” i sl.

Karakteristike oralnosti pa Ongu • 3. redundantnost: suvišna ponavljanja pomažu oralnoj misli da zadrži pažnju na onome o čemu se govori, budući da ako misao odluta ne postoji mogućnost proveravanja prethodno rečenog, kao na papiru (pr. 3 puta se ponavlja neka situacija u bajkama i pesmama) • 4. konzervativnost ili tradicionalnost: oralne i recidivno oralne kulture ne motivišu intelektualno eksperimentisanje, koje preti da razori ono što se generacijama nakupljalo

Karakteristike oralnosti pa Ongu • 5. okrenutost ljudskim stvarnostima: sve realnosti, svi problemi tumače se i konceptualizuju kroz jednu antropocentričnu, konkretizovanu shemu. • 6. agonizam, borbena intonacija govora: Održavajući znanje u memoriji, oralnost ga drži u borbenoj areni! Hvalisanje, napadanje, šale, podcenjivanje, potreba da se nekome "doskoči", dâ brz odgovor koji nadilazi oponenta. Ova crta se odražava i na mimiku i gestikulaciju koje su u oralnosti izražene. •

Karakteristike oralnosti pa Ongu • 7. empatija i saučestvovanje: oralnim znanjem čovek se poistovećuje s drugima, dok pisanje distancira. U oralnosti dolazi do izražaja zajedništvo, “kolektivno mi”, kolektivne reakcije “mora se”, “moramo” (država, politika, crkva, javno mnjenje i slične situacije i institucije). • 8. homeostatičnost: iz sećanja se odbacuje sve što nema direktne veze sa “večnim sada”, ili prosto sa sadašnjim momentom (mitološka istorija, sklonost zaboravu teških istorijskih lekcija, politički folklor)

Karakteristike oralnosti pa Ongu • 9. situacijsko mišljenje : koriste se termini koji su mininalno apstraktni, a njihova semantička vrednost potvrđuje se kontekstualizacijom u realnim situacijama. • Izbegavanje definicija (apstraktno mišljenje) i ukazivanje na konkretne objekte, itd. Krug ili kvadrat neće biti imenovani u apstraktnim geometrijskim terminima već će biti prepoznati kao konkretni objekti: lopta, mesec, tanjir, vrata, kuća, i sl.

Funkcije folklora • Villiam Bascom , Four Functions of Folklore, 1954 • Zabavljačka funkcija –potrebe čoveka kao homo ludensa - dokolica, igra, razbibriga • Vaspitna ili pedagoška – prenošenje tradicijskih kolektivnih znanja i mišljenja (socijalizacija) • Valorizujuća – prenošenje društvenih i kulturnih normi i vrednosti • Kompenzatorska – “izduvni ventil” od socijalne presije kroz fantastiku, humor i opscenost

Bascom – opšta funkcija folklora • Po Baskomu, opšta funkcija folklora je paradoksalna jer objedinjuje dve protivurečne tendencije : • A) vitalna uloga u očuvanju stabilnosti i trajnosti kulture, društvenih struktura i institucija, vrednosti, shvatanja kroz vaspitanje • B) nalaženje “izduvnih ventila ili kanala” – načina da se napravi iskorak od društvene presije i iskažu neprihvatljivi i zabranjeni sadržaji na prihvatljiv način kroz folklor

Literatura v. R. Jakobson i P. Bogatirjov, Folklor kao naročit oblik stvaralaštva, u: Usmena književnost, ed. Maja BoškovićStulli, Zagreb, 1971, 17 -30 v. Maja Bošković-Stulli, O pojmovima usmena i pučka književnost i njihovim nazivima, 1983, Bgd: Prosveta - XX vek, 5 -55 v. William Bascom, Folklore as Verbal Art, JAF 68 /269, 1955, 245 -252 v. Villiam Bascom , Four Functions of Folklore, JAF, vol. 67, 1954