TESTIRANJE MODULA POVEZIVANJE MODULA I TESTIRANJE PROGRAMA TESTIRANJE

TESTIRANJE MODULA, POVEZIVANJE MODULA I TESTIRANJE PROGRAMA

TESTIRANJE Nakon pisanja programa i sprovedenih "prolazaka", sistem sada prolazi kroz rigorozno softversko osiguranje kvaliteta ili testiranje. l Osiguranje kvaliteta softvera je provera koja treba da utvrdi da program radi kao što se očekuje. l

TESTIRANJE Testiranje treba da locira sve ranije neotkrivene greške koje bi mogle da spreče nesmetano funkcionisanje sistema. l Za razliku od školskog pristupa gde testiramo programe tokom njihovog rada, u poslovnom okruženju pokušavamo da prouzrokujemo pucanje programa i zatim nastavljamo testiranje sve dok program sasvim ne oslobodimo od daljih padova. l

TESTIRANJE l Testiranje je toliko značajan korak da, prema nekim analizama, neke programske grupe troše 30% svog vremena implementacije i budžeta na testiranje.

TESTIRANJE l Kada novi sistem zamenjuje stari, možemo izvući podatke iz starog sistema i testirati ih na novom. l Takvi podaci obično postoje u dovoljnom obimu da omoguće obimno testiranje i mogu da kreiraju realistično radno okruženje koje osigurava budući uspeh sistema.

TESTIRANJE l Međutim, mnogi studenti i analitičari-početnici koriste veštačke podatke, gradeći probnu datoteku podataka specifično oblikovanu za testiranje svih mogućih budućih situacija sa kojima će se sistem susresti.

TESTIRANJE Mada veštački, takvim podacima se mogu mnogo pažljivije testirati pojedini moduli u svakom programu. l Može biti teško kreirati dovoljan obim probnih podataka, što sprečava adekvatno testiranje sistema pod normalnim opterećenjem. l

TESTIRANJE Računarski program ili specijalni softver takođe mogu da proizvedu testne podatke. l Mada takvi programi mogu generisati dovoljno podataka za testiranje normalnog opterećenja, podaci neće odgovarati svim realnim situacijama sa kojima će se sistem kasnije susresti. l

TESTIRANJE Za testiranje mogu se koristiti i biblioteke testnih podataka koju neke organizacije održavaju za tu namenu. l Čuvana posebno za testiranje predloženih sistema, biblioteka predstavlja pregled podataka sakupljenih iz drugih testova, realnih podataka i veštački stvorenih podataka. l

TESTIRANJE Bez obzira na izvor testnih podataka, programeri i analitičar će izvršiti četiri različita tipa testiranja: l testiranje modula; l povezivanje modula; l testiranje programa; l povezivanje programa.

TESTIRANJE l Testovi se nastavljaju sve dok sistem ne bude prihvaćen od strane svih, uključujući i krajnje korisnike.

TESTIRANJE Testiranje modula, ili kako se ponekad naziva testiranje delova, usmereno je ka utvrđivanju ispravnosti pojedinih modula. l Za vreme ove vrste testa programer proverava odvojeno svaki modul, pokušavajući zapravo da prouzrokuje da on ne radi. l

TESTIRANJE Kada svi moduli prođu kroz ovaj test, programer vrednuje integrisanost modula da bi osigurao ispravno uparivanje modula. l Pogrešno uparivanje modula znači grešku u jednom modulu koji pristupa drugom modulu. l

TESTIRANJE Postoji softver koji pomaže u integraciji modula. l Takav softver nam može ukazati koliko puta je pristupljeno modulu i tabelarno dati iznos računarskog vremena koji će modul potrošiti. l

TESTIRANJE Programski testovi koncentrišu se na same programe i predstavljaju pokušaj utvrđivanja da li svaki program radi kako treba. l Programeri i analitičari mogu posebno testirati svaki program koristeći podatke za testiranje. l

TESTIRANJE Za vođenje ovih testova neposredno su odgovorni programeri. l Ukoliko program ne daje očekivane rezultate, programeri moraju da koriguju programe i nastave testiranje sve dok se oni ne postignu. l Zatim slede testovi integrisanosti programa. l

TESTIRANJE Ovi testovi koncentrišu se na veze između programa tako da se osigura da se podaci kreirani u jednom programu ispravno koriste u programu koji sledi. l Nakon što su sve greške uklonjene, testiranje prestaje sve dok ne dođe vreme da se testira ceo sistem i preporuči prihvatanje sistema. l

TESTIRANJE l Međutim, i posle toga, testiranje nikad ne prestaje pošto se greške pojavljuju čak i posle dužeg korišćenja novog sistema.

VRSTE UVOĐENJA SISTEMA Posle završetka programiranja, analitičar treba da obrati pažnju na problem konverzije od starog ka novom sistemu. l Konverzija je prelazak sa jednog sistema na drugi. l Kao i mnogo toga u fazi implementacije, uspešnost konverzije sistema zavisi od pažljive i celovite pripreme. l

VRSTE UVOĐENJA SISTEMA Novi sistem može zahtevati instaliranje nove opreme, prilagođavanje novom hardveru i pripremu podataka - što su sve aktivnosti koje mogu zahtevati specijalne programe. l Zatim, analitičar mora formulisati pravila korišćenja novog sistema, uključujući i odgovarajuće primedbe korisnika na greške i njihove prigovore. l

VRSTE UVOĐENJA SISTEMA Uglavnom se koristi jedan od tri standardna metoda konverzije od starog ka novom sistemu: paralelni, postepeni ili direktni. l Izbor metoda konverzije, sa njihovim posebnim prednostima i nedostacima, zavisi od specifičnosti situacije. l

PARALELNO UVOĐENJE SISTEMA Paralelno uvođenje zahteva istovremeni rad i starog i novog sistema, pri čemu se podaci unose u oba sistema radi obrade i poređenja rezultata svakog ponaosob. l Ukoliko oba sistema dovode do istih rezultata, onda novi sistem može da zameni stari. l

PARALELNO UVOĐENJE SISTEMA l Ukoliko se rezultati ne slažu, analitičar mora doraditi novi sistem i nastaviti njegovo testiranje pre započinjanja konverzije.

PARALELNO UVOĐENJE SISTEMA Paralelno uvođenje najbolje funkcioniše kada novi sistem zamenjuje stari sistem koji mu je sličan. l Ukoliko dođe do pada novog sistema, stari sistem nastavlja sa radom. l

PARALELNO UVOĐENJE SISTEMA Međutim, opasnost se javlja kada se zbog osećaja komfora u radu i sa novim i sa starim sistemom, produži ova faza duže nego što je potrebno za prihvatanje novog sistema. l Troškovi paralelnog uvođenja su visoki jer se, u stvari, sve radi dvostruko. l

POSTEPENO UVOĐENJE SISTEMA Kod ove vrste uvođenja sistema organizacija postepeno zamenjuje stari sistem novim. l Kada se korisnici upoznaju sa specifičnim, upravljačkim delovima ili funkcijama novog sistema, oni mogu napustiti odgovarajuće delove starog sistema. l

POSTEPENO UVOĐENJE SISTEMA Posmatrajmo sistem sa 3 različite komponente: funkcija 1, funkcija 2 i funkcija 3. l Na primer, za vreme prvog vremenskog okvira, neka su testirane sve 3 funkcije, ali smo zaključili da je samo funkcija 1 zadovoljavajuća. l Stoga ćemo konvertovati funkciju 1 u novi sistem, a ostaviti funkciju 2 i funkciju 3 u starom. l

POSTEPENO UVOĐENJE SISTEMA U drugom vremenskom okviru, testirćemo funkciju 2 i funkciju 3. l Neka to rezultira zadovoljavajućom konverzijom funkcije 3 u novi sistem. l Ovaj proces se nastavlja sve dok novi sistem ne postane potpuno operativan na kraju četvrtog vremenskog okvira. l

POSTEPENO UVOĐENJE SISTEMA Postepeno uvođenje košta manje od paralelnog jer ne duplira unos podataka i ne obrađuje sve dva puta. l Pošto ovaj pristup ocenjuje sistem modul po modul, sasvim je u skladu sa strukturnom metodologijom. l

POSTEPENO UVOĐENJE SISTEMA Međutim, postepeno uvođenje može zbuniti korisnike ako istovremeno vide rezultate oba sistema. l Postepeno uvođenje takođe usporava ocenjivanje ukupnih poslovnih performansi od strane menadžmenta jer se ne mogu jednostavno spojiti podaci koji se nalaze u oba sistema. l

POSTEPENO UVOĐENJE SISTEMA l Zakašnjenja u uočavanju izvesnih trendova ili događaja koji bi mogli da imaju veliki uticaj na sam sistem takođe mogu stvoriti problem.

DIREKTNO UVOĐENJE SISTEMA l Direktno uvođenje uključuje promenu odjednom starog sa novim sistemom. Pošto eliminiše rezervnu mogućnost, ovaj metod zahteva potpuno testiranje novog sistema i rizičniji je od prethodna dva metoda uvođenja.

DIREKTNO UVOĐENJE SISTEMA Od sva tri metoda uvođenja direktni metod zahteva najmanje troškove, ali je kod njega rizik najveći. l Mada eliminiše zabunu korisnika u vezi sa pitanjem koji sistem proizvodi rezultate, nedostatak rezervne mogućnosti može sprečiti primenu ove metode u mnogim aplikacijama. l

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE Bez obzira na način uvođenja koji je izabran, analitičari moraju konvertovati datoteke sa podacima, programe, procedure i uslove za rad u novom sistemu. l Na nove datoteke podataka mora se primeniti oblik datoteka razvijen ranije u sistemskom procesu. l

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE Takođe, prikupljaju se i unose novi podaci, isključujući one koji više nisu potrebni. l Ponekad se piše specijalan program koji automatski odstranjuje nepotrebne podatke iz starog sistema a potrebne unosi u novi, čime se ubrzava proces konverzije datoteka. l

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE Ako stari programi nisu kompatibilni sa novim sistemom, konverzija će predstavljati glavni deo posla. l Neki softverski paketi pomažu u konverziji dozvoljavajući pomoć računara u prebacivanju podataka sa jednog sistema na drugi. l

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE Poslovni sitem će možda trebati da izmeni postojeće uslove za rad da bi se prilagodio novom informacionom sistemu. l Takve izmene mogu uključivati dodatnu elektroniku i rashladne uređaje, kontrolu čistoće i vlažnosti i posebno osvetljenje. l

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE U nekim slučajevima analitičar mora da planira i uklanjanje stare opreme. l Ako kupujemo novi računar od prodavca sa kojim nismo ranije poslovali, stari prodavac verovatno neće podržati takvo nastojanje. l

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE U takvoj situaciji analitičar mora da obrati posebnu pažnju na odnos prema starom prodavcu. l Na primer, on može pridobiti starog prodavca da sarađuje a da mu pri tome garantuje da će se razmotriti njegove ponude u slučaju budućih nabavki opreme. l

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE Bez obzira na to koliko je temeljno sistem testiran, problemi će se neizbežno pojaviti. l Unapred štampani obrasci mogu pomoći korisnicima da prijave takve probleme. l U izveštajima o greškama moraju biti rubrike za datume, opise, uključeno osoblje i odgovore. l

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE l Bez obzira na sistem izveštavanja, česti, možda i nedeljni, sastanci analitičara, prodavaca i korisnika pomažu u sprečavanju problema i njihovom rešavanju.

PROGRAMI, USLOVI RADA I PROCEDURE Za vreme ovih sastanaka analiziraju se novi problemi, naslućuju se mogući budući problemi, diskutuje se o obuci osoblja i definišu se buduće potrebe. l Tokom druge godine rada novog sistema, sastanci se održavaju mesečno i verovatno sasvim prestaju u trećoj godini. l