PREDUZEE KAO SUBJEKT TRINOG PRIVREIVANJA Preduzee kao sistem

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Preduzeće kao sistem i oblici preduzeća

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA PREDUZEĆE KAO SISTEM Preduzeća čine osnovne elemente u strukturi svake privrede i na njima počiva ekonomski i društveni razvoj jer su ona nosioci svih poslovnih i investicionih aktivnosti. Za svaku promenu u preduzeću moraju se analizirati svojstva preduzeća kao sistema. Sistemski pristup se posmatra u okviru opšte teorije sistema, koja sve pojave u prirodi i društvu proučava kao jednu celinu i sistem sastavljen od većeg broja elemenata-podsistema.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Najčešća podela sistema je na: prirodne, tehničke i organizacione. Prirodni sistemi funkcionišu u skladu sa prirodnim zakonima i nisu rezultat ljudske aktivnosti. Tehnički i organizacioni sistemi spadaju u veštačke sisteme stvorene od strane čoveka. Tehnički sistemi funkcionišu u skladu sa tehničkim zakonima. Na kraju, organizacioni sistemi predstavljaju spoj prirodnih i tehničkih sistema i funkcionišu u skladu sa prirodnim i tehničkim zakonima.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Preduzeće je organizacioni sistem jer nastaje kao rezultat organizovane akcije ljudi radi ostvarenja određenog cilja. Osnovna karakteristika preduzeća kao organizacionog sistema jeste sistematsko i plansko povezivanje čoveka sa čovekom, čoveka sa sredstvom za rad i jednog sa drugim sredstvom za rad, putem određenih organizacionih pravila

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Obzirom da se u okviru preduzeća realizuju ekonomski ciljevi, ono je ekonomski sistem. Preduzeće kao ekonomski sistem spada u grupu indeterminisanih sistema, što znači da odnosi između fenomena uzroka i fenomena posledica, koji uslovljavaju buduće ponašanje preduzeća, nisu formirani i da o njima ne postoje informacije. Budućnost je teško predvideti sa velikim stepenom sigurnost.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Preduzeće je složen sistem, slobodno se može reći i da je preduzeće jedan od najsloženijih sistema savremene civilizacije. Ovako složen karakter preduzeća pre svega rezultira iz kompleksnosti ciljeva zbog kojih je konstituisano i koje svojim funkcionisanjem ostvaruje. Njega određuju i podsistemi – elementi u strukturi preduzeća koji predstavljaju najsloženije prirodne, tehničke i organizacione sisteme koji danas objektivno postoje.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Preduzeće je otvoren sistem koji funkcioniše u određenom okruženju sa kojim je povezano preko ulaza u sistem i izlaza iz sistema. Funkcionisanje preduzeća prema tome čine transformacioni procesi u kojima se inputi (ulaz) kao resursi transformišu u proizvode i usluge, kao outpute (izlaz) preduzeća, kojima ono obavlja svoju ekonomsku misiju, jer se njima zadovoljavaju određene društvene potrebe. Permanentnost potreba imperativno nameće potrebu kontinualnog odvijanja transformacionih procesa, pa se funkcionisanje preduzeća može posmatrati kao neprekidno ciklično ponavljanje transformacionih procesa.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Preduzeće je, dalje, dinamički sistem koji karakterišu neprekidan razvoj i stalno inoviranje poslovanja. Naime, preduzeće koje želi konkurentnu poziciju na tržištu mora stalno da prati i primenjuje tehnološke inovacije, povećava svoju efikasnost, poboljšava kvalitet proizvoda i usluga, isl. Preduzeće je i relativno stabilan sistem sa jasno određenim ciljem, zadatkom koji obavlja i koncepcijom funkcionisanja. Preduzeće je kibernetski - upravljiv sistem, egzistira u menjajućim uslovima koji dolaze od okruženja, ali i samo, povratno, utiče na promenu stanja i uslova u cilju održavanja svoje trajne egzistencije

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA OBLICI I VRSTE PREDUZEĆA U SAVREMENIM USLOVIMA Preduzeća se mogu diferencirati sa više različitih aspekata, među njima najveći značaj ima diferenciranje prema: obliku vlasništva i organizacionoj formi, podeli rada, veličini, opremljenosti rada sredstvima, uspešnosti poslovanja, itd.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Preduzeća prema obliku vlasništva i organizacionoj formi Tržišni uslovi u kojima se savremena preduzeća osnivaju i posluju, uslovljavaju raznovrsne pravne oblike organizovanja preduzeća. U praksi postoje brojni oblici i forme preduzeća: inokosno preduzeće, preduzetnik, društvo lica, društvo kapitala, zadruge, delovi inostranih društva (preduzeća).

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Zakon o privrednim društvima preduzeće posmatra kao privredo društvo. Kao oblike tih privrednih društava ovaj zakon navodi: ortačko društvo, komanditno društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Inokosno preduzeće predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetničkog organizovanja u privredi. To je preduzeće koje osniva, organizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac – vlasnik. Osnovne karakteristike inokosnog preduzeća ogledaju se u sledećem: preduzeće osniva i vodi jedno lice, celokupan kapital pribavlja vlasnik – osnivač, vlasnik snosi i celokupan rizik poslovanja preduzeća, vlasnik odgovara celokupnom privatnom imovinom za obaveze preduzeća, osnivanje ovog preduzeća ne podleže oporezivanju i životni ciklus ovih preduzeća po pravilu je kraći od drugih preduzeća.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Nedostaci: visok nivo rizika koji preuzima vlasnik jer svoje poslovanje ne sme da odvoji od lične imovine kada ispunjava zahteve kreditora, limitiranost investicionih poduhvata, jer se zasnivaju samo na vlasničkim resursima, pojedinačno vlasništvo ograničava iznos sredstava koji se može pozajmiti a veoma teško dolazi do kapitala, koncentracija kontrole je velika pa ga sposobni menadžeri izbegavaju, to je nestabilna forma poslovanja i dr. Na osnovu ovoga nije teško zaključiti da je inokosno preduzeće, kao određen oblik privredne aktivnosti, malo preduzeće sa ekonomskom snagom i konkurentskim mogućnostima, koje su u okviru pojedinačnog kapitala.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Društva lica se nazivaju još i partnerska ili ortačka društva. Osnivaju ih partneri – ortaci, koji se udružuju radi zajedničkog posla, a ne pojedinačni vlasnici. Oni preko zajedničke firme obezbeđuju potreban kapital za osnivanje i rad preduzeća, a učestvuju u raspodeli ostvarenog profita ili gubitka srazmerno uloženom kapitalu.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Suština ovih preduzeća je da ih osniva veći broj pravnih ili fizičkih lica, udruženih radi obavljanja zajedničkog posla. Pri tom udruživanju opredeljujući činilac nije broj udruženih lica odnosno ortaka, udeo u kapitalu ili status u preduzeću. Društva lica u praksi se javljaju kao: Ortačko društvo ili komanditno društvo.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Partnersko (ortačko) preduzeće je oblik privrednog društva koje osnivaju dva ili više fizička ili pravna lica. Ortakluk je forma poslovne organizacije u kojoj se udružuju dva ili više partnera u cilju obavljanja neke privredne delatnosti i sticanja profita. Ortačko društvo je slično inokosnom preduzeću i od njega se razlikuje samo po pitanju vlasnika.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA U razvijenim zemalja postoje dve vrste ortačkih društava: javno ortačko društvo i tajno ortačko društvo. Javno ortačko društvo se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkom firmom. Ugovor predviđa neograničenu solidarnu odgovornost svih ortaka za obaveze preduzeća prema poveriocima. Tajno ortačko društvo nastaje kada jedan ili više članova društva nisu poznati javnosti. Tajno ortačko društvo zasniva se ugovorom zainteresovanih partnera. Ugovorom se regulišu međusobni odnosi partnera, kao i učešće tajnih ortaka u profitu ili gubitku ortačkog društva.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA U ortačkom društvu sa neograničenom odgovornošću partneri ravnopravno zastupaju društvo i odgovaraju za sve dugove društva. Profit se deli srazmerno veličini uloženog kapitala, a dugovi u skladu sa udelom u profitu. U ortačkom društvu sa ograničenom odgovornošću postoji bar jedan partner koji neograničeno odgovara celokupnom svojom imovinom. Ortačka društva sa neograničenom odgovornošću su tako komponovana da svaki partner sa neograničenom odgovornošću ravnopravno zastupa partnerstvo, baz obzira na udeo u vlasništvu. Pri tom, učestvuje u upravljanju i odgovara za sve poslovne dugove. Profit se deli srazmerno veličini kaptala.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Komanditno društvo je društvo jednog ili više lica komplementara i komanditora koji obavljaju određenu delatnost pod zajedničkom firmom. To je oblik privrednog društva koje osnivaju dva ili više fizička ili pravna lica radi obavljanja zajedničke delatnosti. Nastaje putem ugovora dva ili više lica o obavljanju određene delatnosti pod zajedničkom firmom.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Članovi komanditnog društva su: komplementari (može biti samo fizičko lice) i komanditori (fizičko i pravno lice). Komplementari vode poslovanje društva i odgovaraju za njegove obaveze prema trećim licima neograničeno solidarno, odnosno celokupnom svojom imovinom. Shodno zakonu, komplementari imaju status ortaka ortačkog društva. Komanditori ne učestvuju u vođenju poslovanja društva i ograničeno odgovaraju za njegove obaveze prema trećim licima. Njihova odgovornost za ove obaveze je samo u visini njihovog uloga u društvu. Članovi komanditnog društva mogu da budu fizička i pravna lica.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Društva kapitala Kod ovih društava je dominantan kapital pri njihovom osnivanju i poslovanju. Ova preduzeća mogu da čine bilo koja fizička i pravna lica koja raspolažu kapitalom, i koja su spremna da taj svoj kapital ulože u ova društva radi obavljanja određene delatnosti i sticanja profita. Oni mogu jednostavno i bez teškoća da menjaju vlasnika

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Društva kapitala se najčešće javljaju u sledećim oblicima: akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i komanditno društvo na akcije. Akcionarsko društvo je privredno društvo fizičkih ili pravnih lica koje se osniva u cilju obavljanja privredne delatnosti i čiji je kapital podeljen na akcije određene nominalne vrednosti.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Zbir određenih nominalnih vrednosti svih akcija čini osnovni kapital akcionarskog društva. Akcionarsko društvo može biti otvoreno i zatvoreno. Karakteristike: svojstvo privrednog društva bez obzira na delatnost kojim se bavi, status pravnog lica, osnovni kapital podeljen na jednake delove, akcije, obavezu i odgovornost preduzeća prema trećim licima.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Osnivanje ovog društva se vrši osnivačkim aktom. Akcionarsko društvo uređuje svoje poslovanje statutom. Statut donosi i menja skupština akcionara. Akcionarsko društvo se može osnivati na dva načina: sukcesivno i simultano. Sukcesivno osnivanje se javlja u slučajevima kada osnivači upućuju javni poziv za upis i otkup emitovanih akcija društva. Simultano osnivanje akcionarskog društva se javlja kada osnivači sami otkupe emitovane akcije društva i ne upućuju javni poziv za otkup akcija.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Upravljanje akcionarskim društvom vrše organi koje po pravilu čine: Skupšina društva. Upravni odbor ili odbor direktora. Nadzorni organ. Skupština akcionara je najviši organ upravljanja društvom, nju čine akcionari društva. Radom skupštine predsedava predsednik skupštine koji se imenuje u skladu s osnivačkim aktom, u radu skuštine obavezno učestvuju članovi odbora direktora i nadzornog odbora, kao i revizor. Upravni odbor bira skupština akcionara i on je odgovoran za operativno poslovanje, poslovnu politiku i vođenje društva. Odbor direktora nadležan je da odlučuje o svim pitanjima o kojima nije nadležna skupština akcionara.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Prednosti se ogledaju u: mogućnosti pribavljanja kapitala većeg obima od većeg broja sitnih akcionara i investitora, mogućnost da se organizuje i proširuje bizinis, a da sami akcionari u njemu ne učestvuju, ograničenju pojedinačnih odgovornosti, pravo upravljanja po osnovu vlasništva akcija odnosno njihovih uloga u društvu, mogućnosti prenosa vlaništva, odnosno prodaje akcija trećim licima ili na tržištu. Slabosti ogledaju se u: visokim troškovima osnivanja i režije, nemogućnosti učešća najvećeg broja vlasnika u upravljanju društvom, nesigurnosti članova uprave, naročito u slučaju kada ne raspolažu kontrolnim paketom akcija društva.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Akcija predstavlja deo kapitala akcionarskog društva kojim ono raspolaže u toku poslovanja i rada. Akcije imaju nominalnu i tržišnu vrednost. Dividenda je prihod ili prinos koje vlasnik akcija ostvaruje upisom ili posedovanjem akcija. Dividende se isplaćuju jednom godišnje, odlukom skupštine akcionara, na osnovu bilansa poslovanja preduzeća u obračunskom periodu. Postoje više vrsta akcija: Redovne ili obične akcije koje vlasniku daju pravo na učešće u upravljanju, na dividendu i na deo stečajne mase. Prioritetne ili povlašćene akcije omogućavaju prvenstvo u naplati dividende, naplati likvidacione mase i prioritetno pravo predlaganja članova upravnog odbora. Akcije bez prava glasa omogućavaju učešće u dobiti društva i likvidacionoj masi akcionarskog društva ali ne mogu upravljati društvom a motiv njihovog izdavanja je naplata dividende.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Društvo sa ograničenom odgovornošću osnivaju pravna ili fizička lica. Ovaj oblik društva kapitala služi najčešće za organizovanje malih i srednjih preduzeća. Partnerska preduzeća sa ograničenom odgovornošću podrazumevaju da postoji barem jedan partner koji je neograničeno odgovoran. Ostali partneri imaju ograničenu ili specijalnu odgovornost. Mogući je i tihi ili skriveni, ali i tajni partner. Ovaj zadnji ne mora biti poznat javnosti, a tihi može. Odgovornost za gubitak je ograničena i srazmerna količini uloženog kapitala.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Aktuelna zakonska regulativa propisuje da je izvršni direktor obavezni organ društva. Skupština društva sa ograničenom odgovornošću može da izabere internog revizora ili komitet revizora. Razlika između ovog društva i akcionarskog je u tome što u njemu ne postoje akcije već ulozi, koji nisu izraženi u vidu prenosivnih hartija od vrednosti. Zbog toga se ne mogu koristiti u berzanskim operacijama.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Prednosti ovog društva su: motivacija za uspeh je velika jer svi partneri učestvuju u raspodeli dobitka i pokriću gubitka i imaju punu kontrolu, ovakva preduzeća vode talentovani menadžeri, raspolaže sa većim kapitalom od pojedinačnog vlasništva i lakše dobija kredite od kreditora, dobija poreske olakšice, jer se ne oporezuje poslovanje već samo zarada partnera, pogodno je za poslovne aktivnosti gde je poželjna trajnost aranžmana, lako se osniva, bez posebne saglasnosti države jer se radi o privatnim ugovorima.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Nedostaci su: zatvorenost društva, neodgovornost ili nesposobnost jednog partnera ugrožava sve ostale partnere i preduzeće u celini, nestabilnost i zabrana slobodnog prenosa udela u preduzeću trećim licima.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Komanditno društvo na akcije vrsta trgovačkog društva koje nastaje ugovorom između najmanje dva lica (pravnih, fizičkih) sa ciljem da pod personalnom firmom komplementara, obavlja određenu privrednu delatnost, uz neograničenu solidarnu odgovornost komplimentara i ograničenu odgovornost komanditora – akcionara.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Ovo društvo predstavlja kombinaciju komanditnog i akcionarskog društva. Odgovornost za obaveze društva prema trećim licima imaju komplementari. U komanditnom društvu komplementari formiraju upravu i biraju organe društva.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Zadruge kao oblici preduzeća U tržišnoj ekonomiji zadruge predstavljaju specifične pravne oblike organizovanja privrednih delatnosti. Zadruge čine društva koja se formiraju udruživanjem članova sa ciljem da se njihovo poslovanje podstiče i pospešuje zajedničkim, odnosno kolektivnim preduzetništvom.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Društveno preduzeće je poslednjih decenija predstavljalo preovlađujući oblik organizovanja u našoj privredi. Pod društvenim preduzećem se podrazumeva svako preduzeće koje se osniva sredstvima u društvenoj svojini.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Javno preduzeće Oblik državnih preduzeća, organizuju se za grane i delatnosti koje su od značaja za državu i njene građane i razlikuju se po nivou organizovanja same države (makro, regionalnog ili komunalnog značaja). Bitne karakteristike javnih preduzeća su: u državnom su vlasništvu, njihov cilj je obezbeđivanje proizvoda ili usluga od vitalnog značaja za određenu društvenu zajednicu, nalaze se u monopolskom ili drugom privilegovanom položaju na tržištu stečenom uz podršku vlasti, predmet su javnog regulisanja kako bi se obezbedilo njihovo regulisanje u javnom interesu.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Nezavisno od veličine i oblika organizacije javnog preduzeća, u njegovom upravljanju učestvuje država preko svojih predstavnika. Zakonom se uređuje da su organi upravljanja javnog preduzeća: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor Javna preduzeća se formiraju u oblastima infrastrukture i javnih delatnosti kao što su npr. saobraćajne, komunalne, PTT usluge itd.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Diferenciranje preduzeća prema podeli rada Posmatrana sa stanovištva podele rada po fazama društvene reprodukcije, preduzeća se mogu diferencirati na preduzeća u oblasti: proizvodnje i prometa. S obzirom da se vrši promet roba i novca, to se preduzeća u oblasti prometa dele na preduzeća: robnog i novčanog prometa.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA U preduzećima robnog prometa (trgovinskim preduzećima) proces rada se sastoji u prometu robe. Dakle, preduzeće ima novac za koji kupuje robu da bi je prodavalo i sticalo prihod. U preduzećima novčanog prometa (banke), proces rada se sastoji u prometu novca, te preduzeće prometom novca dobija više novca.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA To su, dakle: Proizvodna, Trgovinska i Uslužna preduzeća. Proizvodna preduzeća se organizuju prema tehnološkim funkcijama u tehnološki zaokruženom radnom procesu. Težište rada ovih preduzeća su proizvodne aktivnosti i delatnosti. Trgovinska preduzeća – organizovanje i proces rada u ovim preduzećima uslovljeni su veličinom i karakterom tržišta, delovanjem konkurencije, strukturom stanovništva i potrošača, raspoloživom radnom snagom i sl. Ova preduzeća imaju zadatak da obezbede realizovanje funkcije robnog prometa u reprodukciji i zadovoljenje potreba potrošača.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Uslužna preduzeća – ova preduzeća se osnivaju i funkcionišu u tzv. tercijarnom sektoru – sektoru usluga. U razvijenim tržišnim privredama ovaj sektor postaje dominantan po broju preduzeća, obimu delatnosti i zaposlenosti. On obuhvata širok spektar uslužnih preduzeća raznih delatnosti: osiguranja, bankarstva, zanatstva, ugostiteljstva, intelektualnih usluga, nekretnina i sl.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Diferenciranje preduzeća prema veličini Prema veličini preduzeća se diferenciraju na: velika, srednja i mala. Za merila kriterijuma veličine uzimaju se količine elemenata uloženih u reprodukciju (angažovana sredstva, broj radnika), rezultati reprodukcije (obim proizvodnje, ukupan prihod i dobit) i kombinovani elementi ulaganja i rezultata.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Posmatranje preduzeća prema veličini je značajno u ekonomiji iz razloga što veličina utiče na efikasnost privređivanja. Optimalna veličina preduzeća predstavlja najbolju veličinu sa stanovišta uticaja na efikasnost u datim uslovima. Veličina konkretnog preduzeća upoređuje sa sa optimalnom veličinom za određenu vrstu proizvodnje. Odstupanje od optimalne veličine preduzeća uzrokuje smanjenje efikasnosti poslovanja u odnosu na optimalnu i predmet je poslovne politike preduzeća.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA GRUPACIJE PREDUZEĆA Zavisno od osnova povezivanja kapitala ili ugovora nastaju dve vrste grupacija: 1. Povezivanje preduzeća putem kapitala može da ima za posledicu gubljenje pravne samostalnosti pojedinih povezanih preduzeća ili zadržavanje pravne samostalnosti. 2. Ugovorne forme grupacija su sve grupacije preduzeća stvorene ugovorom iz koga ne nastaje novi subjekt, nego se samo stvara ugovorna obaveza radi rešavanja nekog ugovorenog posla ili stvarenja nekog cilja.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Multinacionalno ili transnacionalno preduzeće predstavlja ono preduzeće koje ima strane direktne investicije i poseduje ili kontroliše dodavanje vrednosti u više od jedne zemlje. Koncern predstavlja oblik povezivanja preduzeća koji se ostvaruje jedinstvenom upravom. Njega konstituišu preduzeća koja posluju u različitim granama proizvodnje i delatnosti i koja stupanjem u ovaj organizacioni oblik zadržavaju svoju pravnu samostalnost.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Karteli predstavljaju privremene ugovorne grupacije preduzeća, horizontalno povezanih, čiji je zadatak isključivanje konkurencije tj. stvaranje monopola, ujednačenje uslova prodaje, proizvodnje, nabavke i racionalizacije proizvodnje. Trust je, kao i kartel, doživeo određene organizacione promene, ali dejstvo je ostalo u domenu finansijskog kapitala, i praktično nema razlike između njega i kartela. Joint venture su ugovorne grupacije u kojima se povezuju preduzeća za obavljanje rizičnih poslova. Holding predstavlja oblik privrednog društva čija je osnovna karakteristika da kontroliše jedno ili više drugih društava na osnovu učešća u njihovom kapitalu. Holding predstavlja oblik finansijskog povezivanja pravno samostalnih društava.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Aktuelna pravna regulativa preduzeća Zakonom o privrednim društvima regulisana je kompletna koncepcija i poslovanje privrednog “preduzeća kao ekonomskog i pravnog subjekta”. Preduzeće se postavlja kao pravno lice koje obavlja privrednu delatnost radi sticanja dobiti. U suštinu normativnog regulisanja preduzeća ugrađen je ekonomski motiv njegovog postojanja – sticanje dobiti. Zakon o privrednim društvima definišu oblike preduzeća, shodno praksi razvijenih tržišnih zemalja i to kao: privredno društvo, društveno preduzeće i javno preduzeće. Zakonska regulativa postavlja sva preduzeća u jednak položaj na tržištu, kao i u pogledu prava, obaveza i odgovornosti. Preduzeća se mogu povezivati putem kapitala ili ugovora između pravnih i fizičkih lica.

PREDUZEĆE KAO SUBJEKT TRŽIŠNOG PRIVREĐIVANJA Osnivači preduzeća mogu biti fizička ili pravna lica. Fizička lica mogu osnovati: ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću. Pravna lica mogu biti osnivači: akcionarskog društva, društva sa ograničenom odgovornošću i komanditnog društva. Država osniva javna preduzeća u oblastima od značaja za funkcionisanje nacionalne privrede u celini.