Nasleivanje na osnovu testamenta NASLEIVANJE NA OSNOVU TESTAMENTA

Nasleđivanje na osnovu testamenta

NASLEĐIVANJE NA OSNOVU TESTAMENTA • POJAM – testament je jednostrana, lična, uvek opoziva poslednja izjava volje testamentarno sposobnog fizičkog lica, kojom raspoređuje svoju zaostavštinu za slučaj smrti, u zakonom propisanoj formi. • Istorijat – Nastao u rimskom pravu (Solon je svakome ko nema dece dao pravo da svoju imovinu ostavi kome hoće) – Zakon XII tablica je preuzeo običajni red nasleđivanja – Justinijanova kodifikacija (testament mora biti potpisan od testatora i overen pečatom sedam svedoka) 2 Prof. dr Velisav Marković

OBELEŽJA TESTAMENTA • • • Jednostrani pravni posao Opoziv pravni posao Dobročin pravni posao Pravni posao za slučaj smrti Pravni posao kojim se raspoređuje zaostavština • Formalni pravni posao 3 Prof. dr Velisav Marković

SPOSOBNOST ZA SAČINJAVANJE TESTAMENTA • POJAM – mogućnost fizičkog lica da izjavama svoje volje punovažno sačini testament odnosno da ga punovažno opozove. • Opšte pretpostavke: – Uzrast – Sposobnost za rasuđivanje • Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog testamenta 4 Prof. dr Velisav Marković

SPOSOBNOST ZA SAČINJAVANJE TESTAMENTA • Posebne pretpostavke (za pojedine testamente: vojni testament može sačiniti samo lice koje je na vojnoj dužnosti i dr. ) • Obeležja volje za sačinjavanje testamenta – Namera raspolaganja imovinom za slučaj smrti – Volja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna (poništavanje testamenta zbog rušljivosti može zahtevati lice koje ima pravni interes u roku od jedne godine od dana saznanja za uzrok rušljivosti a najkasnije u roku od 10 godina od proglašenja testamenta, prema nesavesnom licu u roku od 20 g. 5 Prof. dr Velisav Marković

SPOSOBNOST ZA SAČINJAVANJE TESTAMENTA • Zakonom određena forma testamenta • Razvrstavanje testamenta – Redovni i vanredni (s obzirom na prilike u kojima se mogu sačiniti). Redovni: svojeručni, pisani pred svedocima, sudski, konzularni i međunarodni; vanredni: brodski, vojni i usmeni testament. – Javni i privatni testament. Javni: sudski, konzularni, međunarodni, brodski i vojni; privatni: svojeručni, pisani pred svedocima i usmeni testament. – Pisani i usmeni testament 6 Prof. dr Velisav Marković

OBLICI TESTAMENTA • SVOJERUČNI TESTAMENT sačinjava testamentarno sposoban zaveštalac koji zna da čita i piše tako što ga svojom rukom napiše i potpiše • Bitni sastojci – Da je napisan rukom testatora u celini – Da je potpisan rukom testatora – Da je naznačen datum kada je napisan • Nebitni sastojci – Mesto sačinjavanja testamenta Prof. dr Velisav Marković 7

OBLICI TESTAMENTA • PISANI TESTAMENT PRED SVEDOCIMA , alografski ili advokatski je poslednja izjava volje testamentarno sposobnog lica koje zna da čita i piše, sačinjena u ispravi koju je testator pokazao pred dva svedoka, izjavio da je tu ispravu pročitao i da je to njegov testament, koju su zatim testator i svedoci potpisali • Bitni sastojci – Ispravu o zaveštanju sastavlja neko drugi, ne zaveštalac – U prisustvu dva svedoka izjavljuje da je pročitao, da je njegov testament a potom svojeručno potpisuje – Potpis dva istovremeno prisutna svedoka Svedoci ne mogu biti: potomci zaveštaoca, usvojenici i njihovi potomci, preci zaveštaoca i njegovi usvojioci, srodnici po pobočnoj liniji do četvrtog stepena zaključno, supružnici navedenih lica i supružnik zaveštaoca 8 Prof. dr Velisav Marković

OBLICI TESTAMENTA • SUDSKI TESTAMENT na osnovu usmene izjave zaveštaoca sastavlja sudija na način propisan zakonom. • Dve varijante: kada zaveštalac može da pročita i kada ne može da pročita ispravu o testamentu • Nadležnost (sudija pojedinac osnovnog suda uz pomoć zapisničara po mestu prebivališta ili boravišta) • TESTAMENT KOJI SAČINJAVA NOTAR u formi originala notarski obrađene isprave, koji stavlja u poseban omot, zapečati i čuva u svojoj arhivi ili ga predaje zaveštaocu, na njegov zahtev. 9 Prof. dr Velisav Marković

OBLICI TESTAMENTA • KONZULARNI TESTAMENT je oblik poslednje izjave volje koji, našem državljaninu u inostranstvu, sačinjava konzularn predstavnik ili diplomatski predstavnik Bi. H • Sastavlja se po pravilima za sudski testament • O sastavljanju ali i o eventualnoj predaji na čuvanje će se obavestiti sud u Bi. H na čijem području testator ima prebivalište 10 Prof. dr Velisav Marković

OBLICI TESTAMENTA • MEĐUNARODNI TESTAMENT je pisana isprava o poslednjoj volji koju testator podnosi ovlašćenom licu, izjavljujući pred njim i pred još dva svedoka da je to njegov testament i da je upoznat sa njegovom sadržinom, posle čega se svedoci i ovlašćeno lice potpisuju na testamentu, a testator samo ako je u stanju da potpiše. • Nadležnost, ovlašćena lica su: sudija osnovnog suda, notar, konzularni ili diplomatski predstavnik Bi. H, zapovednik broda. • Forma: u pisanom obliku na papiru, na bilo kom jeziku i ako zaveštalac ne zna da čita i piše • Potvrdu o međunarodnom testamentu sačinjava ovlašćeno lice na obrascu propisanom međunarodnom konvencijom 11 Prof. dr Velisav Marković

OBLICI TESTAMENTA § BRODSKI TESTAMENT poslednja je izjava volje data za vreme boravka na brodu, koji je sačinio zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog testamenta § Važnost je ograničena na 30 dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srpsku 12 Prof. dr Velisav Marković

OBLICI TESTAMENTA • VOJNI TESTAMENT je poslednja izjava volje koju sačinjava nadležni vojni starešina za vreme mobilizacije ili rata, po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog testamenta. • Prilike u kojima se sastavlja • Lica na vojnoj dužnosti • Sastavljanje testamenta: Komandir čete ili starešina višeg ranga, drugo lice u prisustvu ovih starešina, Svaki starešina odvojenog odreda • Čuvanje testamenta, Prestanak važnosti: 60 dana po završetku rata odn. 30 dana od dana demobilizacije 13 Prof. dr Velisav Marković

OBLICI TESTAMENTA • USMENI TESTAMENT je oblk poslednje izjave volje koji se može sačiniti izgovorenim rečima, u okolnostima zbog kojih nije moguće sačiniti redovni testament. • Izuzetne prilike: objektivne (zemljotres, poplava, požar, snežna lavina, odron zemljišta. . . ) i subjektivne (saobraćajna nezgoda, infarkt. . . ) Važi do 30 dana od prestanka prilika. • Forma testamenta: izrečena volja pred tri istovremeno prisutna svedoka. Svedoci moraju biti punoletni i potpuno poslovno sposobni • Dužnost svedoka – Da bez odlaganja napismeno sastave izjavu zaveštaoca i da je što predaju sudu – Da izjavu zaveštaoca usmeno ponove pred sudom uz iznošenje 14 prilika Prof. dr Velisav Marković

DOZVOLJENA SADRŽINA TESTAMENTA • Pojam: sloboda testiranja omogućava testatoru da svojom voljom odredi sadržinu testamenta (postavljanje naslednika, ali i ostavljanje legata, određivanje zamenika naslednika ili legatara, izvršilac testamenta, postavljeni uslovi ili rokovi, nalozi, izvršeno raspolaganje u dozvoljene svrhe – osnivanje zadužbine. 15 Prof. dr Velisav Marković

POSTAVLJANJE NASLEDNIKA • Zaveštalac slobodno odlučuje ko će biti postavljen za naslednika • Naslednik na osnovu testamenta je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njegovoj celini (npr. ¼ ili 25%). • Naslednik mora biti odrediv • Naslednikom se smatra i lice kome je ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da to lice bude naslednik • Određivanje zamenika nasledniku 16 Prof. dr Velisav Marković

OSTAVLJANJE LEGATA (ISPORUKE) • LEGAT je odredba testamenta kojom testator ostavlja određenom licu jednu ili više stvari ili prava, nalaže neko činjenje ili nečinjenje, ali tako da ispunjenje ovih prestacija ovlašćeno lice može tražiti od naslednika ili legatara • Legatar mora biti određen • Legatar je singularni sukcesor i svojstvo poverioca stiče od trenutka smrti zaveštaoca a pravo svojine u momentu kada mu dužnik legata preda stvar • Pravna priroda legata – Stvarnopravna i – obligacionopravna priroda (direktni i indirektni legat) 17 Prof. dr Velisav Marković

OSTAVLJANJE LEGATA (ISPORUKE) • PREDMET LEGATA. Legat je obligaciono pravo pa predmet može biti sve što može biti predmet obligacije: davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje. • FORMA I NAČIN ODREĐIVANJA LEGATA ostavlja se u bilo kojem obliku testamenta • Može biti ostavljen neposredno i posredno • Ukoliko je legat ostavljen nekom od zakonskih naslednika zove se prelegat • Legat naložen prvom legataru zove se sublegat 18 Prof. dr Velisav Marković

OSTAVLJANJE LEGATA (ISPORUKE) • DUŽNIK LEGATA je lice koje ima obavezu da ispuni predmet legata • DEJSTVO LEGATA – Legat stiče legatar u momentu smrti zaveštaoca – Legatar se može odreći legata – Pravo na legat je obligaciono pravo i prenosivo je – Legatari ne odgovaraju za dugove ostavioca izuzev ako je zaveštalac to odredio u testamentu u granicama vrednosti legata – Poverioci zaveštaoca se namiruju pre legatara 19 Prof. dr Velisav Marković

OSTAVLJANJE LEGATA (ISPORUKE) • POSEBNE VRSTE LEGATA – – – Legat ostavljen testatorovom poveriocu Legat ostavljen testatorovom dužniku Legat testatorovog potraživanja Legat stvari određenih po rodu i zbirnih stvari Legat individualno određene stvari • PRESTANAK LEGATA, ZASTARELOST – Legat prestaje: ako legatar umre pre zaveštaoca, kad se legatar odrekne legata, kad je legatar nedostojan da primi legat, ako predmet legata čine stvari određene po rodu a te se stvari nisu zatekle u zaostavštini a njihova količna nije odrediva, ako zaveštalac otuđi ili potroši individualno određene stvari, ako je ispunjenje legata postalo nemoguće zbog događaja za koje dužnik ne odgovara. Pravo na izvršenje zastareva za godinu dana 20 Prof. dr Velisav Marković

HVALA NA PAŽNJI! Prof. dr Velisav Marković 21