TEHNOLOGIJE UENJA NA DALJINU Prof Dr Jovan Savii

TEHNOLOGIJE U^ENJA NA DALJINU Prof. Dr Jovan Savičić

O tehnologijama za učenje na daljinu Učenje na daljinu studentima i predavačima pru`a jedinstvenu priliku proširenja svojih učionica i van njihovih fizičkih granica (granica fakultetske ustanove). Učenje na daljinu je mesto za razmatranje i rekonstrukciju ideja u procesu učenja. Učenje na daljinu dolazi do izražaja kada studentima/u~enicima nije moguć fizički kontakt sa predava~ima, tj. kada ih razdvaja fizička daljina od predavača. Na koji na~in se realizuje u~enje na daljinu i koje se tehnike primenjuju?

Danas je dostupan {irok opseg tehnoloških opcija, koje omogu}uju učenje na daljinu. Tehnologije učenja na daljinu mo`emo svrstati u četiri glavne kategorije: 1. Zvuk - Instrukcioni audio alati koji uključuju telekomunikacione tehnologije i telefone, audiokonferencije i radio talase. Ovde spadaju i pasivni alati poput trake, kompakt diskova itd. 2. Video - Instrukcijski video alati koji uključuju slike, slajdove, filmove, kao i trenutni prenos video i audio zapisa u oba smera, tj. od predavača prema učenicima i obrnuto, ili pak samo u jednom smeru.

3. Podaci - Kompjuteri primaju i šalju podatke u elektronskom obliku, te se javljaju i razni softverski alati za brzu razmenu informacija izme|u računara. Kompjuter može da služi kao mašina za učenje za sopstveno prezentovanje lekcija, takođe može i da organizuje podatke. Neke od tehnologija za razmenu podataka (informacija) su elektronska pošta, faks i aplikacije zasnovane na www-u. 4. [tampana sredstva - su osnovni elementi programa za učenje na daljinu i osnova svih sistema za učenje. Neki od štampanih sredstava su knjige, uputstva za učenje, skripte itd.

Okruženja za učenja na daljinu Učenje na daljinu nije ograničeno tehnologijom ili tipom interaktivnog okruženja za učenje, ona u stvari može biti kombinacija tehnika i resursa koji zahtevaju razmatranje raznih tehnika za lakše učenje. Savremenije tehnologije omogućavaju bolje na~ine za predavanje i učenje. Na primer, internet nudi neograničen pristup resursima, priliku za interakciju sa instruktorom, kao i mogućnost pružanja tj. davanja informacija i van tradicionalne učionice.

Prema Duchastel-u postoje četiri komponente koje su potrebne okruženju za efektivno učenje: 1. Informacija - pristup resursima i materijalu za učenje, 2. Interes - struktura koja privlači pažnju i zadržava učenika na zadatku, 3. 3. Struktura - liste sadržaja, ciljevi, problemi itd. , koji pomažu studentima da lakše shvate i savladaju gradivo, 4. 4. Pravila - nivo interakcije između učenika i informacija koji obezbeđuje važno iskustvo u učenju.

Uloga predavača je da zadrži pažnju učenika na informacijama i aktivnostima koje unapređuju učenje, dok studenti moraju prihvatiti odgovornost za njihovo učenje. Dizajn okruženja za učenje mora obezbediti dinamičan i individualan pristup informacijama. Okruženje za učenje na daljinu mora biti dobro isplanirano i pripremljeno za učenje. Instrukcije za planiranje Planiranje i organizacija učenja na daljinu je proces koji se sastoji iz više delova. Razdvajanje instruktora i studenata nalaže potrebu za vizualnim prikazivanjem informacija i planiranje interakcija, koje zahteva dinami~ku rekonstrukciju učionice.

Na daljini čak i sa video i zvučnim prenosom u oba smera nije lako videti učenike i prosuditi efektnost njihovog učenja, pa je veoma bitno da predavač isplanira i organizuje, tj. pripremi instrukcije za sve moguće vrste (tipove) učenika. Duchastels predlaže sledse}e četiri komponente koje mogu poslužiti kao vodič u planiranju i organizovanju učenja na daljinu. q Prva komponenta - Informacija treba da pruži ili snabdeva studente sa informacijama. Formati za ovaj tip su štampani materijali koje dobijaju studenti. Štampani format je vrlo praktičan kada tehnologija zakaže. Dobro organizovana podrška resursima za studente povećava iskustvo u učenju i komunikaciju sa studentima.

Materijali ili resursi pružaju studentima informacije o ključnim elementima i konceptima kursa. Oni daju odgovore na pitanja studenata o organizaciji časova, aktivnosti, diskusija, zadataka i postavljaju pitanja. Posla čitanja materijala studenti imaju bolju predstavu o nastavi. To je način za upućivanje studenata u sve aspekte kursa. Postoje prednosti u korišćenju štampanih materijala koji potpomažu kurs, čak i ako je on zasnovan na intrnet tehnologiji.

1. 2. 3. 4. 5. učenici razumeju i prhvataju ovaj format individualne razlike učenika su pokrivene učenici imaju stalan pristup materijalima niska cena za pripremu i distribuciju lak pregled q druga komponenta - Interesovanje Duchastel smatra da je najhitnije napraviti strukturu koja privlači pažnju i zadržava učenika na zadatku. Cyrs i Smith predlažu da u bloku od 50 minuta treba da budu pokrivena 3 -4 koncepta.

Kod standardnog predavanja (u učionici) moguće je preći i više materijala, predavač mora imati na umu da je pričanje najniži nivo interaktivnosti i da je vrlo moguće da studenti ne prate nastavu. Ovo se dešava i na stranicama koje imaju puno teksta koji se pojavljuju na kursevima zasnovanim na Internetu. Da bi bio siguran da su studenti aktivni i da prate nastavu instruktor mora da pruži i omogući interaktivnost. Ključni element je struktura koja se mora dobro isplanirati. Mora se omogućiti grupno rešavanje problema, grupni rad, omogućavanje kasnijeg uključivanja studenata u projekte i navesti tačno šta se od njih očekuje.

Jedan način ili model za fokusiranje pažnje učenika je i odr`avanje discipline u učionicama, zadavanje testova za proveru itd. Ovaj model predlaže sledeće nivoe planiranja: 1. Preventiva - pripremljenost za bilo kakvu situaciju koja može zahtevati efektivno planiranje, menad`ment sakupljanja i uređivanja materijala, uređivanja rutina itd. 2. Podrška - nagraditi bolje studente i uslišiti njihove želje i primedbe

3. Ispravke - dok planiramo treba imati u vidu da jedan plan ne može biti najadekvatniji za sve vrste studenata, treba omogućiti brze prepravke plana, ubrzavanjem ili usporavanjem predavanja, preskakanjem nekih materijala ili ponavljanjem informacija. 4. Prilagodljivost - predavač mora imati plan kada se jave razlike između studenata koje se moraju re{iti pre aktuelnog predavanja, ovo nije uvek moguće

q tre}a komponenta - Struktura Duchastels-ova treća komponenta je tu da pruži studentima teme, liste sadržaja, ciljeve, setove probleme itd. koji bi im pomogli u razumevanju činjenica. Ovi materijali su zna~ajni zbog toga što pripremaju učenika za ~itav kurs. Upotreba interaktivnosti i tehnologija u učenju na daljinu nebi trebalo da ograniči repertoar strategije predavača več da omogući nove tehnike za poboljšavanje predavanja. Greenvvood i Mc. Devitt predlažu slede}e:

q Ako radi u standardnoj učionici, verovatno će raditi i na daljinu sa nekim dodacima q Razmotrite različitost pri odabiru tehnika, ali zapamtite uvek razmišljajte interaktivno q Kombinujte tehnike, pogotovo ako radite sa grupom duži period q Eksperimentišite, istažujte, budite kreativni! Najvažnije u planiranju interaktivnih predavanja je da student mora biti u centru procesa učenja. Evo nekoliko predloga za interaktivna predavanja:

q Organizujte diskusije sa malim grupama čije će rezultate moći da vidi ceo razred q Organizujte propitivanja o temi koja se predaje na početku časa q Organizujte postavljanje pitanja nedelje, dobijanje pitanja i odgovora preko e-mail tokom ~itave nedelje q Organizujte projekte, mešajte ih sa drugim projektima i drugim grupama učenika

q ~etvrta komponenta - Pravila Četvrta komponenta na Duchastels listi su pravila (regulative). On ih definiše kao nivo iterakcije između učenika i informacija koje su važane za učenje. Pravila čine glavni deo za uspešno učenje na daljinu i povećavaju njegovu efikasnost. Istraživanja su pokazala da ne postoji bitna razlika između standardnog kursa i kursa upotrebom interaktivnih tehnika i tehnologija.

Postoji više formata koji služe za ocenjivanje studenata. Dnevni kvizovi i pitanja koji omogićuju instruktoru da vidi koliko su dobro studenti savladali gradivo. Testovi na kraju semestra ili završne celine pružaju infornacije o razumevanju cele oblasti. Obe forme testova su moguće u učenju na daljinu. Sve tehnike i metode primenjene u tradicionalnoj učionici mogu se lako primeniti i na učenje na daljinu. Ako su metode za ocenjivanje ~ak i slične postoje faktori koje treba razmotriti kada se one uključuju na daljinu:

q q Organizacija je ključ za dostavljanje materijala na sajtove na vreme Čista komunikacija je vrlo važna Slanje i primanje materijala može dovesti do odlaganja predavanja (susreta) Svako mora razumeti njegovu / njenu odgovornost i biti svestan drugih koji su uključeni u učenje na daljinu Predavač mora razumeti studente i ispunjivati njihove zahteve i primedbe i menjati program po potrebi i uskladjivati ga u zavisnodti od gradiva, a sve to u cilju boljeg razumevanja i bržeg shvatanja pri učenju.

Kod predavača se postavljaju dva pitanja: 1. Da li ovo radi i da li je dobro? 2. Šta bi moglo da se uradi da bi program za učenje radio još bolje, brže i pouzdanije?

Zaključak: Da bi potpuno razumeli kako da kreiramo efektna okruženja za učenje na daljinu nesmemo samo da gledamo na tehnologiju več i na različite vrste okruženja koje se mogu napraviti. Različite tehnike kao što su grupno učenje, rešavanje problema timskim radom i rad sa grupama zahtevaju planiranje i organizaciju. Dovitljivost i oštroumnost su vrlo potrebne da bi se neke od tehnika upotrebile za učenje na daljinu, ali krajnji rezultati nude mogućnost proširivanja i ojačavanja kao i unapre|ivanja obrazovnih iskustava kako za studente tako i za instruktore.