Dobavljai interneta i tehnologije pristupa internetu Da bi

Dobavljači interneta i tehnologije pristupa internetu

• Da bi računari mogli da se povežu na internet, obično koriste usluge kompanija koje nazivamo dobavljači interneta ili internet provajderi. • Lokalna petlja (poslednja milja) se naziva veza između hostračunara i prvog rutera. Iako je to mala razdaljina koju podaci prelaze, ona je često usko grlo u komunikaciji.

• Da bi se smanjili troškovi postavljanja novih telekomunikacionih vodova, komunikacija u ovom delu vrši se obično korišćenjem već postojeće infrastrukture (fiksne telefonije, kablovske televizije), i to analognim signalima. (zastareo način) • Ipak, polako se vide promene i na tom polju. Provajderi nude različite tehnologije pristupa koje omogućavaju lak, brz i stalan pristup internetu, tzv. širokopojasni internet (broadband).

• Najznačajnije pristupne tehnologije danas su DSL, kablovski internet i mobilni pristup internetu, dok bežični Wi. MAX pristup postaje sve popularniji. • Prilikom odabira pristupne tehnologije treba voditi računa o: • Tehničke mogućnosti lokacije (nekad se ne može koristiti DSL u telef. infrastrukturi) • Brzina protoka • Cena i ponuda dobavljača

Klasičan modemski pristup • Koriste se klasične parice fiksne telefonske mreže da se uspostavi veza sa internetom. • Poziva se telefonski broj provajdera (dial up) za uspostavu trenutne veze. • Fiksni telefoni sa telefonskim centralama povezani su sa paricama koje prenose analogne signale na koje se računar priključuje preko modema, koji vrši analogno-digitalnu konverziju.

Klasičan modemski pristup • Na drugom kraju veze, kod provajdera, modemi su povezani na ruter uključen na internet. • Fizičke karakteristike komunikacije kroz klasičnu telefonsku mrežu ograničavaju brzinu komunikacije na nekoliko desetina hiljada bitova u sekundi – mala brzina prenosa podataka.

DSL • Digitalna pretplatna linija (DSL – digital subscriber line) je tehnologija za istovremeni prenos glasovnog signala i digitalnih podataka preko parica fiksne telefonske mreže. • Za razliku od klasičnog modemskog pristupa, DSL ostvaruje stalnu vezu i nema potrebe za pozivanjem broja, a korisnici mogu istovremeno da telefoniraju i da prenose podatke.

DSL • Jedan pojas se rezerviše za prenos glasovnog signala, dva za kontrolu prenosa podataka, a ostali pojasevi (oko 250) se koriste za prenos podataka. • Pošto se podaci uglavnom više preuzimaju nego što se šalju, više pojaseva odvaja se za dolazni, nego za odlazni saobraćaj – asimetrična digitalna pretplatna linija (ADSL). • Brzina prenosa iznosi nekoliko desetina Mbps u dolaznom i nekoliko Mbps u odlaznom saobraćaju.

DSL • Na korisnikovom kraju linije instalira se razdelnik koji prvi pojas usmerava ka telefonskom uređaju, a ostale pojaseve ka računaru. • Između računara i razdelnika nalazi se ADSL modem. • Sličan uređaj, DSLAM, instalira se na drugom kraju ( u telefonskoj centrali ). On prihvata podatke od velikog broja korisnika, objedinjuje ih i šalje ih ka provajderu.

Kablovski internet - HFC • Optičko-kablovske mreže (hybrid fibre-coaxial) su mreže koje se zasnivaju na kombinovanom prenosu podataka kroz optička vlakna i koaksijalne kablove koji se koriste za istovremeni prenos TV signala, radio-signala i digitalnih podataka. • Ruter u centrali provajdera povezuje se sa optičkim kablovima sa čvorištima, koja su dalje povezana sa korisnicima preko koaksijalnih kablova (obično već postojećih kablova kablovske televizije).

Kablovski internet - HFC • Na jedno čvotište povezuje se nekoliko stotina korisnika (npr. Stanari jedne ili više zgrada). • Koaksijalnim kablovima prenose se TV i radio signal, danas često digitalni i digitalni podaci. • Veza sa računarom ostvaruje se preko kablovskog modema. • Svi korisnici povezani na čvorište dele komunikacioni kanal i dolazni paketi se dostavljaju istovremeno svim kablovskim modemima priključenim na čvorište. • Brzina prenosa varira u zavisnosti od aktivnosti priključenih korisnika. Brzina dolaznog saobraćaja je do oko 100 Mbps, a odlaznog nekoliko Mbps.

Mreže mobilne telefonije • I generacija – analogni prenos glasa • II generacija – prenos glasa i manje količine podataka (uvedene SMS poruke) • III generacija – digitalni prenos glasa i velike količine podataka • Pristup internetu na ovaj način postaje sve napredniji i bolji. • Tehnologije III generacije koje se danas najviše koriste su: HSPA (High Speed Packet Access), koje omogućavaju protok do oko 7 Mbps u dolaznom i do 6 Mbps u odlaznom saobraćaju. Protok zavisi od trenutne opterećenosti mreže.