OBLICI UENJA UENJE USLOVLJAVANJEMjednostavan oblik uenja Teorijski je

OBLICI UČENJA

• UČENJE USLOVLJAVANJEM-jednostavan oblik učenja • Teorijski je definisao Sečenov, a eksperimentalno razradio Pavlov. Uslovljavanje počinje davanjem neutralne draži (zvuk, svetlost). Posle nekoliko sekundi sledi bezuslovna draž, prirodna (hrana). • prirodna (bezuslovna) draž. . prirodna (bezuslovna) reakcija • neutralna draž. . . . prirodna reakcija • . . . . . . . • uslovna (neutralna). . . . . uslovna (reakcija)

• Učenje uslovljavanjem podrazumeva uspostavljenu vezu (asocijaciju) između jedne prirodne(bezuslovne) draži i prirodne (bezuslovne) reakcije, s jedne strane i neke druge, za tu reakciju neutralne draži, s druge strane. Združenim ponavljanjem neutralne i prirodne draži, neutralna draž postaje uslovna i izaziva reakciju koju je ranije izazivala samo prirodna draž. Ova reakcija (odgovor) postaje sada uslovna reakcija (uslovni refleks).

• U učenju uslovljavanjem Pavlovljevog tipa životinja ili osoba su pasivne i reaktivne, a veza između uslovne draži i uslovne reakcije odgovora uspostavlja se nesvesno. Zasniva se na asocijama po dodiru. Uslovljavanjem naučeno ponašanje predstavlja uslovni refleks.

• • • Uslovi i principi uslovljavanja: -generalizacija draži i ponašanja; -diferencija draži; -gašenje uslovnog refleksa i -pojava eksperimentalne neuroze.

• Princip generalizacije-formiranje uslovnog odgovora (novog oblika ponašanja) ne samo na jednu, već i na druge slične ili bliske draži. Generalizacija je šira ako je draž koja je izazvala određeno ponašanje složenija. Ovaj princip se objašnjava pojavom asocijacije (uspostavljenje veze) između više kortikalnih centara. Generalizacija naučenog oblika ponašanja zavisi od stepena razdraženja kortikalnog centra u trenutku formiranja novog oblika ponašanja procesima uslovljavanja i uslova uslovljavanja.

• Princip diferencijacije draži podrazumeva da se u procesu učenja novih oblika ponašanja uslovljavanjem postepeno diskriminira uslovna draž od drugih srodnih i bliskih draži. To znači da se uslovne reakcije javljaju i na slične draži, a kasnije samo na pravu draž.

• Princip gašenja ponašanja naučenog uslovljavanjem izražava se postepenim gubljenjem nekog ponašanja nakon duže primene samo uslovne draži i izazivanja uslovnog odgovora. Naučeno ponašanje može se ponovo izazvati ako seponovi postupak primene združenog davanja neutralne draži tokom određenog vremenskog perioda, ili ako se neko vreme prekine sa samostalnom primenom uslovne draži.

• • Klasičnim uslovljavanjem se mogu: uspostaviti higijenske navike; kontrolisati izlučivanje proizvoda metabolizma; uspostaviti navike upotrebe pribora za jelo; naučiti reči-govor; naučiti kulturni oblici ponašanja; uzdržavanje od ispoljavanja društveno nepoželjnih impulsa ili tendencija (agresivnosti); • emocije i oblici socijalnog ponašanja, kao i moralna svest (savest).

• Skiner razlikuje dva oblika ponašanja kao rezultat uslovljavanja : • -respondentno (klasično uslovljavanje)teorija dodira; • -operantno (instrumentalno uslovljavanje) -teorija potkrepljenja.

INSTRUMENTALNO UČENJE

• učenje putem pokušaja i pogrešaka, jednostavan oblik učenja, ne učestvuje inteligencija, prisutna je postupnost u učenju. • Razvio američki psiholog Skiner. U instrumentalnom uslovljavanju životinja ili osoba su pokrenute na aktivnost nekom potrebom, a naučeno ponašanje koriste kao instrument za zadovoljenje potrebe ili motiva. Da bi došlo do učenja potrebno je da organizam bude motivisan i aktivan. Ovaj oblik učenja predstavlja sredstvo, instrument da se neka potreba zadovolji i neki cilj posigne.

• . U IU veza se uspostavlja između naučenog određenog pokreta (ponašanja) i nagrade koja potkrepljuje uspešan pokret ili ponašanje. Osnovne odlike su: motivisanost i potkrepljenje. Naučeno ponašanje je einstrument pomoću koga se ostvaruje cilj. Zasniva se na bihejviorističkoj teoriji koja čovekovo ponašanje i aktivnost tumači uticajem spoljašnjih događaja. Učenje motivisanošću subjekta da aktivno traga za rešenjem i izvođenjem onog pokreta ili ponašanja koji je uspešan i nagrađen (potkrepljen). Prirodna draž se ne daje pre nego što dođe do odgovora na uslovnu draž, kao nagrada za odgovor na uslovnu draž.

• Torndajk-zakon efekta: radnje koje dovode do zadovoljstva postojećeg motiva bivaju automatski "utisnute", učvršćene, dok one radnje kojima se to ne postiže, ili dovode do neprijatne kazne bivaju eliminisane. Ponašanje koje se želi učvrstiti treba dosledno nagrađivati (potkrepljivati), a ponašanje koje se želi oslabiti ili eliminisati ne treba nagrađivati, već kažnjavati.

• Kazna ne dovodi do slabljenja postojećeg ponašanja, već samo do njegovog privremenog ihibiranja i suzbijanja. Kod razvijenijih organizama u instrumentalno učenje se upliću kognitivni procesi (pamćenje, prethodno zbivanje). Pamćenje na nagradu koja je nekad dobijena podstiče na izvođenje one radnje koja je u prošlosti bila uspešna.

• Ovim oblikom učenja mogu se delimično objasniti izvesne trajne karakteristike ponašanja (konformizam, submisivnost, . . . ) osobine ličnosti (borbenost, istrajnost, društvenost, intel. radoznalost. . . ), socijalni stavovi, . . .