JOVAN DUI Jelena Milenkovic Jovan Ducic rodjen je

JOVAN DUČIĆ Jelena Milenkovic

Jovan Ducic rodjen je u Trebinju, ali se o godini rodjenja ne znaju bas tacni podaci. Najverovatnije je rodjen 15. jula 1872. godine. Ducicev otac se zvao Andrija a majka Jovanka. Osnovnu skolu ucio je u mestu rodjenja, medjutim kada se porodica preselila u Mostar, upisuje trgovacku skolu. Uciteljsku skolu pohadja u Sarajevu 1890 -1891. godine i Somboru gde maturira 1893… Kao ucitelj radio je u Mostaru od 1895 -1899. Clan je drustva GUSLE, a u drustvu sa Santicem stvara knjizevni krug I pokrece casopis ZORA…

Poslednje godine boravka u Mostaru proveo je je sa prijateljem I piscem Svetozarom Corovicem, Tada je uhapsen I otpusten sa posla. Iste te godine odlazi da studira u Zenevu, na Filozofsko-socioloskom fakultetu. Deset godina je proveo na strani, najvise u Zenevi i Parizu. Na zenevskom univerzitetu zavrsio je prava i potom se vratio u Srbiju. Od 1912 -1927. radi kao sekretar, atase, kao i delegat u Zenevi u DRUSTVU NARODA. Biran je za dopisnog clana SRPSKE KRALJESKE AKADEMIJE, a kasnije za redovnog…

Kao ambasador ziveo je u mnogim gradovima Evrope I bio je diplomata. Ovde se Jovan tako prikazuje, i izdvaja se u belim pantalonama…

“Ko smisao zivota nije trazio, taj nije ziveo, ali ako ga je trazio, nikad nije bio dovoljno srecan. ”-kaze nas pesnik. Naci najsavrseniji izrazaj, bilo je vrhovno nacelo njegove poezije. U izrazu je on toliko bio jak-otmen, disktretan, duhovit ali i ljubak. Na mene je najveci utisak ostavila pesma “Zalazak sunca”…Jer mislim da je svaka rec u toj pesmi opisla i dozivela neku pricu, I svako ko je procita zapamtice bar jednu rec koja na neki poseban i meni veoma zanimljiv nacin opisuje zalazak sunca. Nebitno koliko puta sam je vec procitla, svaki put se osetim ocaranom I uvek zamislim taj zalazak, koji je uvek drugacji I bas zbog toga lepsi……. .

Postaje zagovornik lapulartizma, a pesma “Moja poezija” je njegov pesnicki manifest. On insistira na udljavanju poezije od mogucnosti da bude u funkciji zivotai nekih ideja. Ovo je samo deo knjiga koje je on napisao.

Njegovi osnovni motivi bili su: priroda, ljubav, melanholija, misao o rastanku, prolaznost zivota… A pejzazi su sumorni, jesenji, praceni liscem koje pada, vetrom…

O Ducicevom privatnom zivotu nema puno toga da se kaze. U Bijeljini je 1893. godine sreo svoju buducu verenicu, Magdalenu Nikolic, tek svrsenu ucenicu Trgovacke skole. Jovan se 5. novembra 1893. tajno verio sa Magdalenom i navode da je neko vreme ziveo u njenoj kuci, u kojoj je ona vec zivela sa sestrom. Osle raskida sa Jovanom, Magdalena se zaklela da vise nikad nece izaci iz kuce i tako je I bilo…

Po njemu je stvorena cak i nagrada za najbolju kratku pricu, tj. nagrada “Jovan Ducic” je nagrada za pesnistvo. Dodeljuje se svake godine tokom manifestacije “Duciceve veceri” u Trebinju. 2007. Godine nagrada je dodeljena po deveti put a nosilac je Djordje Sladoja…

Umro je 7. aprila 1943. godine u GERI. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog manastira Svetog Save u Libertvilu, SAD. Spomenik Jovanu Ducicu ispred PEDAGOSKOG FAKULTETA u Somboru. Njegova zelja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom gradu TREBINJU. Ova poslednja zelja JOVANA DUCICA ispunjena je 22. Oktobra 2000.

“Ima vrlo malo sveta srecnog u ljubavi. Ljubav napravi vise nesrecnih nego srecnih, i vise bede nego radosti…Ljubav je najvece nespokojstvo i nasilje nad sobom i i nad drugima……. . ” “Govoriti o ljubavi, to je vec pomalo voleti. Nikad zena ne govori o ljubavi s nekim koji joj se ne svidja kao covek, i kojeg nikad ne bi mogla voleti ili pozeleti…” “Ima zena koje nisu nicije, i zena koje su svacije, i najzad ima zena koje su po prirodi samo zene jednog jedinog coveka. Ali ima i zena koje su pre svega majke svoje dece. Zamislite, dakle, koliko ima malo ljudi koji u svojim ljubomorama i ogorcenom poznavanju zenskih karaktera umeju razaznati ove razlicite kategorije zenskih priroda!”