Poremeaji uenja specifini poremeaji uenja Prof dr V

Poremećaji učenja (specifični poremećaji učenja) Prof. dr V. Radoman FASPER

Poremećaji učenja (PU) • Neurološki poremećaji koji se u velikoj meri tiču jezika mada zahvataju i nejezičku sferu. • Mogu biti samostalni ili u kombinaciji sa drugim poremećajima (npr. gluvoća udružena sa poremećajima učenja)

Istorijat nastanka ove odrednice • Ovo je relativno nov koncept nastao angažovanjem grupe roditelja i zaštitnika dece koja su pokazivala razne teškoće u učenju. Oni su posmatrali različite stilove učenja kod ove dece 60 -ih godina 20. v. • Ova deca su bila sa normalnim IQ, bez dodatnih senzornih ili motornih ometenosti

DSM-5 • Najnovija klasifikacija DSM-5 naziva ih specifični poremećaji učenja i ima novi pristup koji stavlja akcenat na generalne teškoće u akademskim veštinama radije nego da ih ograničava samo na oblasti čitanja pisanja i matematike, već samo daje detaljnije prikazane i specifikovane ove tri oblasti poremećaja.

Terminologija i dijagnoza u DSM -5 • Radna grupa za neurorazvojne poremećaje u okviru DSM-5 smatra da ranije korišćeni termini disleksija i diskalkulija nisu korisni. • Dijagnoza se donosi kliničkim uvidom u razvojnu, medicinsku, obrazovnu i porodičnu istoriju, na osnovu testovnih skorova, opservacija nastavnika i odgovora na akademske zahteve

Definicija odeljenja za obrazovanje (IDEA 1977. g. ) • Poremećaji učenja - grupa neuroloških poremećaja koji utiču na jednu ili više bazičnih moždanih funkcija, a služe za razumevanje i interpretaciju jezika, simbola, gestova i obično se konstatuju na osnovnoškolskom uzrastu.

Problemi kognitivne obrade • Poremećaji (smetnje) u učenju podrazumevaju deficite kognitivne obrade kod heterogene grupe poremećaja koji su nastali usled potvrđene ili nepotvrđene (hipostazirane) disfunkcije CNS-a a ispoljavaju se u ranom razvoju i praćene su teškoćama kao što su:

Teškoće u sledećim oblastima • • Pamćenje Rasuđivanje Pažnja Koordinacija Komunikacija a)čitanje; b)pisanje; c)govor Računanje Socijalna kompetencija Emocionalno funkcionisanje

Majklbast nabraja sledeće poremećaje učenja • • Disleksija Disgrafija Apraksija Diskalkulija Topografski poremećaj Dezorjentacija (levo-desno) Dishronometrija Afazija čitanja sa usana (kod gluvih)

Disleksija(razvojna) • Teškoća u savladavanju veštine čitanja. • Manifestuje se zamenom slova koja se slično pišu, dodavanjem ili oduzimanjem slogova, ubacivanjem reči kojih nema u tekstu i sricanjem, teškoćama razumevanja pročitanog uprkos normalnom IQ • Češća je kod dečaka nego kod devojčica • Praćena je dislateralizacijom, usporenim učenjem govora, slabom prostorno vremenskom orjentacijom, može biti povezana sa ADHD , diskalkulijom, disortografijom

Česte sekundarne psihičke posledice • Depresija • Niska samoprocena (self koncept)

Disgrafija • Teškoće u pisanju koje se manifestuju u disharmoničnom i nepravilnom rukopisu. Javlja se kod dece mlađeg školskog uzrasta na samom početku obuke i može trajati tokom čitavog školovanja • Neurološki : u osnovi je lezija parijetalnih predela nedominantne hemisfere (prostorna disgrafija)

Topografski poremećaj • Moždani poremećaj se reflektuje na teškoću povezivanja simbola kao što su oni na geografskim mapama (globusi, geografske karte ili planovi kuća , prostorni planovi)

Dezorijentacija • Poremećaj učenja koji se manifestuje u nesposobnosti orjentacije u pravcu desnolevo • Nesposobnost razlikovanja desne i leve strane ili pravca • Često se sreće udružen sa disleksijom

Dishronometrija • Poremećaji procene vremena • Nemogućnost da se ravna prema vremenu koja se ogleda u - nesposobnosti da čita vreme na časovniku - da nauči dane u nedelji, mesece u godini - da razlikuje “pre” od “posle” - Ne razume pojmove: “sledećeg vikenda” “ sutra” ili “prošle nedelje”

Afazija čitanja sa usana • Nesposobnost povezivanja položaja usana pri izgovaranju reči kao simbola sa za značenje reči koja se izgovara tim pokretom • Dete npr. Nije sposobno da stvori asocijaciju između reči i iskustva (objekta) na koje se ona odnosi • Slična je afaziji koja označava nesposobnost asocijacije između reči koju čuju i odgovarajućeg značenja

Neki autori još pridodaju: • Probleme interpretacije raznih društvenih znakova i gestova • Disnomija (probem prisećanja i pridavanja imena osoba, predmeta, mesta • U ovu grupu se svrstava i ADD i ADHD • Od 1990 -ih pridodaje se nova grupa poremećaja učenja uz koju ide simultano i obdarenost (retki slučajevi) npr. visok IQ

ADD i ADHD • Ovaj poremećaj može da se ispolji u jednoj ili dve oblasti: 1. Poremećaj pažnje , problemi fluktuacije i teškoće da se koncentriše pažnja na detalje, što otežava organizovanje različitih aktivnosti i izvršavanje mnogih zadataka. ) ; 2. Hiperaktivnost i impulsivnost. Npr ne mogu da se zadrže sedeći na mestu za vreme školskog časa ili tokom terapije), mnogo pričaju i hiperkinetični su.

Logopedska problematika ADHD • Razvoj govora kod ove dece može biti usporen. Njihovo govorenje se često odvija sa naporom dok se kasnije mogu razviti problemi dislektičnog i disgrafičnog tipa.

Psihološki aspekti ADHD • Na kognitivnom nivou prisutne su teškoće distrakcije pažnje, perceptivne diskriminacije (odvajanje figure od pozadine) i poremećaji pamćenja( teškoće u retenciji, reprodukciji i pamćenju sukcesivno izloženog materijala). Takođe se javljaju problemi orjentisanja u prošlosti i budućnosti kao i problemi na planu mišljenja i inteligencije ( klasifikacija, apstrahovanje i izgradnja pojmova).

Na nekognitivnom planu (ADHD) • Karakteristična je impulsivnost, umanjena moć samokontrole i procene sopstvenih postupaka. Imaju neadekvatan self koncept, teškoće identifikacije i teškoće empatije, a reakcije na frustracije kreću se od impulsivnih do tzv. “katastrofalnih odgovora”. Neretko su sugestibilni odnosno podložni uticaju drugih, a imaju slabu sposobnost uočavanja potreba i želja ljudi iz okruženja.

Socijalizacija (ADHD) • Imaju problema u socijalizaciji i ukupnom socijalnom funkcionisanju, naročito imaju problem uspostavljanja kontakata sa drugim ljudima

Dijagnoza poremećaja učenja • Dijagnoza podrazumeva perzistentne teškoće u pisanju čitanju i matematici tokom formalnog obrazovanja i zahteva procenu da li je klijent sposoban da funkcioniše na nivou akademskih zahteva i adekvatno njegovom intelektualnom i kalendarskom uzrastu.

Diferencijalna dijagnoza PU • Obično se ističu važne diferencijalno dijagnostičke tačke : da poremećaji nisu primarna posledica auditivnog ili vizuelnog oštećenja, emocionalnih smetnji ili mentalne retardacije, niti su posledica nepovoljnih sredinskih okolnosti, iako se mogu javiti zajedno sa njima (npr. gluvoća sa poremećajima učenja).

Tri važna uslova za dijagnozu 1. Postojanje diskrepance između potencijala i postignuća 2. Prisustvo intraindividualnih razlika 3. Prisustvo prosečne ili nadprosečne IQ

Specifični poremećaji učenja • Ovaj termin se nekad koristi za uže određenje • Teškoće u jednoj oblasti učenja ili života bez pridruženih simptoma u drugim oblastima Npr. Poremečaj čitanja štampanog teksta, a vrlo dobro snalaženje u matematici i manipulisanju predmetima koje zahteva dobro razvijen dekstritet

Psihičke karakteristike • Problemi funkcionisanja na kognitivnom , emocionalnom i socijalnom planu

Psihološki aspekti • Kognicija: problemi procesuiranja određenih vrsta informacija, poremećaj integracije, poremećaji pamćenja, razumevanja i izvođenja aktivnosti • Emocionalno- socijalni plan: emocionalne teškoće, loša slika o sebi, teškoće socijalne percepcije, teškoće u društvenim odnosima, posebno ako se ne dijagnozira na vreme • Ponašanje: impulsivno ili povlačenje