Tehnologije pristupa Internetu Internet definicija sa strukturnog stanovita

Tehnologije pristupa Internetu

Internet -definicija sa strukturnog stanovišta �Internet je najveća i najznačajnija mreža danšnjice. Ona povezuje veliki broj različitih mreža i računare širom cele planete. �U literaturi se mogu pronaći dve grupe opisa (i definicija) Interneta: strukturne i funkcionalne. �Sa strukturnog stanovišta, Internet se definiše preko hardverskih, komunikacionih i softverskih komponenti koje ga sačinjavaju. Ø Sa ovog stanovišta Internet je WAN mreža koja povezuje mnoštvo manjih privatnih ili javnih mreža.

Internet -definicija sa funkcionalnog stanovišta Ø Sa funkcionalnog stanovišta, Internet se definiše preko usluga koje nudi svojim korisnicima. Sa tog stanovišta, Internet je mrežna infrastruktura koja omogućava rad distribuiranim aplikacijama koje korisnici koriste. Ove aplikacije uključuju: 1. Web (WWW) koji omogućava korisnicima pregled hipertekstualnih dokumenata, 2. elektronsku poštu (e-mail), 3. prenos datoteka (ftp, scp) između računara, 4. upravljanje računarima na daljinu preko prijavljivanja na udaljene računare (telnet, ssh), 5. slanje instant poruka (im), itd.

Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost, te cena ima svoje prednosti i slabosti. Neke od mogućnosti su: q preko klasične telefonske linije (Dial-Up). Maksimalna brzina prenosa je izuzetno mala i pri tome je telefonska linija zauzeta (u praksi se danas retko sreće) q Preko ISDN-a zauzimanjem jednog ili oba kanala od po 64 kb/s, tj. 128 kb/s. Telefoniranje je moguće pri čemu se, u momentu telefoniranja, Internet saobraćaj dešava samo preko jednog kanala.

q DSL tehnologija -Kod nas je za sada prisutna ADSL što je skraćenica za asimetrična digitalna pretplatnička linija (Asymmetrical. Digital Subscriber Line). Brzina slanja podataka sa servera prema pretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru (Upload), nije ista tj. brzina prenosa podataka sa servera ka pretplatniku je nekoliko puta veća. Pošto je prenos podataka van govornog opsega, telefonska linija je slobodna za obavljanje razgovora tj. telefoniranje. Brzine (decembar 2005) koje su na raspolaganju u Srbiji su od 256/64 kb/s pa sve do nekoliko Mb/s. Postoje i novije generacije ADSL-a ali je neophodno da pretplatnik bude bliže telefonskoj centrali (jer brzina opada ako je udaljenost veća).

q. Kablovski Internet je usluga koju daju operateri kablovske televizije. U Srbiji brzine a i cene su slične kao i ADSL. Telefonska linija je slobodna jer se za prenos signala koristi koaksijalni/optički kabl koji je za TV kanale. q. Bežičnom tehnologijom Wi-Fi (Wireless Fidelity). Bazično, ova tehnologija relativno je malog dometa cca 1500 m, u početku je imala primenu za aerodrome, kafiće. . Sve više pronalazi primenu u kućnim mrežama. q. Bežičnom tehnologijom Wi. Max (World. Wide Interoperability od Microwave Acces) se postižu dometi i do 50 km, ipak u gradovima to nije više od 5 km ili do 15 km u ruralnom području.

q. Mobilnim telefonom. Računar se povezuje sa mobilnim telefonom koji učestvuje u prenosu podataka. U Srbiji je ova usluga još uvek sporija u odnosu na ostale prethodno pomenute načine prenosa, a i skuplja je. Pristup Internetu putem 3 G ili 4 G modema je dobar način za pristup Internetu kada ste u pokretu q. Satelitski prenos. Vrsta prenosa preko satelita ima više: preko TV satelita, Geostacioniranih satelita i satelita koji nisu geostacionirani. Pored visoke cene ove relativno novije tehnologije imaju svojih dodatnih mana (npr. kašnjenje signala kod geostacioniranih satelita).

Internet provajderi �Internet servis provajder (skraćeno ISP) je kompanija koja svojim korisnicima omogućava uslugu priključivanja na Internet i povezane servise. Internet provajder (internet posrednik) povezan je stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene podataka) za druge internet posrednike, koji su dalje vezani za druge internet posrednike i tako dalje.

�Ova struktura se može podeliti na više manjih delova. Prvi deo mreže su mali internet posrednici koji pružaju PPP pristup internetu, zatim na internet posrednike koji iznajmljuju internet konekcije drugim internet posrednicima i na kraju velike internet posrednike poznatije kao "Big Six" ili velika šestorka koja drži interkontinentalne veze. Veze između internet posrednika preko kojih se odvija glavni mrežni saobraćaj zove se internet okosnica ili eng. backbone. To su veze velikih brzina a kao prenosnici mogu se koristiti zemaljski linkovi (optički link) ili mogu biti posredstvom satelita (satelitski link).

Najznačajniji dobavljači širokopojasnog interneta u Srbiji su: �SBB (kablovski internet) �Eunet �Beotel. Net �Verat Net �Neobee. net �Orion Telekom �PTT Net �Crvenka Net �Link Computers �…svi operateri mobilne telefonije