Razvoj raunara od kalkulatora do mrenog povezivanja 1

Razvoj računara: od kalkulatora do mrežnog povezivanja 1

Razvoj računara Sadržaj Kratka istorija razvoja računara Generacije računara Podela računara Umrežavanje računara Informatika i društvo Računarska etika 2

Kratka istorija računara Abacus - 4000 godina p. n. e u Vavilonu – Mehanički alat za računanje – Aritmetičke operacije (+, -, *, : ) – Koristi se u Kini, Japanu, Indiji itd. 3

Istorija računara Blaise Pascal (Blejz Paskal) (1623 -1662) • Matematičar i fizičar • Mehanički kalkulator • Rad sa osmocifrenim brojevima • Jedan programski jezik iz 70 tih godina 20 v. nazvan je Paskal Mehanički kalkulator “Paskalin” 4

Istorija računara Charles Babbage (Čarls Bebič) (1791 -1871) • Prof. matematike sa Kembridža “the father of computers” • Prvi mehanički računar koji je mogao da se programira pomoću bušenih kartica • Analitička mašina – prvi pokušaj izrade digitalnih računara 5

Istorija računara Ada Lovelace (Ejda Lavlejs) (1815 -1852) • ćerka pesnika Bajrona • Interpretator i promoter Bebičovih vizionarskih radova • Kreira program koji je trebalo da se izvršava na analitičkoj mašini • Prvi programer u istoriji računara • U njenu čast jedan programski jezik nosi ime ADA 6

Istorija računara George Boole (Džordž Bul) (1815 -1864) • Engleski matematičar i filozof • Razvija algebru nad binarnim brojevima i logičke operacije – Bulova algebra • AND, OR, NOT i skupovne operacije UNIJA, PRESEK, KOMPLEMENT • Primena u prekidačkim kolima, kao osnova za konstrukciju računara 7

Istorija računara Herman Hollerith (1860 -1929) • Razvio je sistem kodovanja podataka na bušenim karticama • Patent je korišćen u SAD 1890. za popis stanovništva • Program se svodio na prebrojavanje • Njegova prva kompanija je preteča IBM-a Bušena kartica 8

Istorija računara Alan Turing (1912 -1954) - matematičar i kriptograf • Dokazuje da se svaka matematička funkcija (svaki niz operacija) može predstaviti u obliku algoritma • Program je niz naredbi zapisan u memoriji nizom simbola • Bavio se kriptografijom i tokom II svetskog rata sarađivao je sa britanskom obaveštajnom službom na razbijanju nemačkih šifrovanih poruka (Lorenzova šifra) • 1943. kompletirao je Kolos - prvi elektronski digitalni računar • 1950. definiše Tjuringov test kojim utvrđuje da li se neka mašina može smatrati “inteligentnom” (računar “misli” ukoliko može da prevari ispitivača da vodi konverzaciju sa čovekom) 9

Istorija računara Enigma Mašina za šifrovanje koju su koristili nemci Mašina “bomba” za dešifrovanje Elektromehanička mašina koja je otkrila algoritam nemačkog šifarskog uređaja Enigma 10

Istorija računara John Von Nouman (1903 -1957) • Koncept programa koji je smešten u memoriji • Koncept računara opšte namene • Mogućnost modifikovanja programa Nojmanova arhitektura računara – koncept koji se i danas koristi 11

Istorija računara Konrad Zuse (1910 -1995) • Nemački inženjer • Konstruisao je uređaj: – Z 1 – binarni, elektromehanički kalkulator sa ograničenim programiranjem i instrukcijama na bušenoj traci (1939. ) – Z 2 - računar na bazi telefonskih releja (1940. ) – Z 3 – na bazi rashodovanih telefonskih releja, 64 -bitni programabilni kalkulator sa memorijskom i aritmetičkom jedinicom (1941. ) – Z 4 – drugi u svetu komercijalni računar • Dizajnirao je prvi programski jezik Plankalkul (1948. ) Zuse Z 1 replica in the German Museum of Technology in Berlin

Generacije računara Računari 1. generacije (1951 -1958) Elektronske vakum cevi § 1944: Mark 1 - prvi elektromehanički računar opšte namene koga je razvio profesor sa Harvarda, Howard Aiken, proizvod je IBM-a § 1944: ENIAC - 30 tona težak, 18. 000 elektronskih cevi § 1950: UNIVAC I - prvi komercijalni računar opšte namene • Opšte karakteristike: § Elektronske vakum cevi § Mašinski jezik (0 i 1) § Magnetna primarna memorija § Unos programa i podataka preko bušenih kartica § Sve potrebne radnje je uglavnom izvršavao sam operater MARC 1 13

Računari 2. generacije (1959 -1963) • Osnovne karakteristike: – Tranzistori – Početak jezika višeg nivoa: Fortran i Cobol – Magnetna primarna memorija – Magnetni diskovi i trake za sekundarnu memoriju – Tipični primeri: Philco Transac S 2000 i IBM 1401 i 1620 Tranzistor

Računari 3. generacije (1964 -1970) • Osnovne karakteristike: – Integrisana kola – Drastično povećanje memorije – Omogućilo je proizvodnju čipova sa hiljadama tranzistora – Tipični primeri: IBM 360 (slika), PDP-1 Integrisano kolo

Generacije računara • Tehnologija štampanih ploča: – Povećanje pouzdanosti – Ostvarivanje veza između elektronskih komponenti – Materijal za izradu: pertinaks, glasfiber, . . . 16

Računari 4. generacije (1971 -1984) • Opšte karakteristike – LSI - Large Scale Integration – VLSI, Very Large Scale Integration – proces kreiranja integrisanih kola kombinujući hiljade tranzistora u jedan čip – Razvoj mikroprocesora – Pojava mini i super računara – Paralelno procesiranje – Povećana brzina rada, snaga, memorijski resursi – Tipični predstavnici: Apple II, IBM PC

Računari 4. generacije • 1981 -1982 – ZX 81 • 8 -16 K – Spectrum • 48 K – Comodore • 64 K 18

Računari 4. generacije • GUI (Graphical User Interface) – Dag Englbart (Doug Engelbart) • Osmislio “human-computer interaction” • Razvio je hypertext • Uveo je kursor kontrolisan mišem Doug Engelbart prvi put pokazuje miša • Više prozora (Multiple windows): WIMP (windows, icons, menus, pointers) Prvi miš 19

• Macintosh (1984) Steve Jobs (1955 -2011) primenio: –GUI, ikone, itd –Desktop – radnu površinu Steve Jobs (levo 1984, desno 2011) –Upotrebu miša i drugih “pointing devices” –“Double click" i “Click-anddrag“ osobine za podršku uređajima za pokazivanje Originalni Mac ultrabook 2012 20

Računari 5. generacije (1984 -1991) • Široka upotreba RISC (Reduced Instraction Set Computer) tehnologije CPU • Paralelna obrada • Višeprocesorski rad (Multiprocessing) PC računari 1990 -tih • Konkurentna obrada aplikacija (Multitasking) • Koriste se za prepoznavanje govora i ostalim domenima veštačke inteligencije • Razvoj super računara Super kompjuter 1990 -tih

Računari 6. generacije (od 1992) 6 G Nano Silicone Case & Screen Protector Kit for New Apple i. Pod Nano 6 6 th Generation 8 GB 16 GB • Nano tehnologije i neurokompjuteri • 2001: Apple - i. Pod - digitalni muzički plejer (8, 16 i 32 GB-2007); • 2002 -2011: razvoj smartphone Nano i i. Phone (G 1 -G 6) • 2007: i. Phone kombinuje 2, 5 GHz GSM i EDGE celularni telefon • Procesori: kombinacija RISC arhitekture, protočnosti (pipelining) i paralelnog procesiranja • 2008: i. Phone 3 G sa GPS navigacijom • 2010: razvoj smart mobilnih telefona (i. Pad, Apple…) • Razvoj: WAN i WLAN (bežični LAN) • 2011: 6 G Nano, 4 G i. Phone • Tehnologija: paralelno procesiranje/arhitektura • Brzina: Tflops (Tera Floating point Operations Per Second) (broj operacija sa pokretnim zarezom u sekundi) ≈ 1012 oper/s

Podela računara • Mainframe i Super računari Primene: – Vremenska prognoza – Hemijski i fizički procesi – Vasionska istraživanja – Vojne potrebe – Velike organizacije koje obrađuju milionske transakcije. . . The IBM Blue Gene/Q 23

Podela računara Serveri • Namenjeni za obezbeđivanje softverske podrške i drugih računarskih resursa drugim računarima u okviru date mreže Server i dodatna oprema u 19” reku 24

Podela računara • Radne stanice – Moćni stoni računari sa povećanom računarskom snagom (pojačani resursi) koji su prevashodno namenjeni krajnjim interaktivnim aplikacijama – Najčešće su povezani na veliki računarski sistem – 3 D-grafika, dizajn i sl. – Najčešće su potrebni naučnicima i inženjerima 25

Podela računara • Personalni računari – Opslužuju jednog korisnika u datom trenutku – Uobičajene primene obuhvataju: obrada teksta, računovodstvo, igre, slušanje muzike i gledanje video sadržaja 26

Podela računara • Prenosivi računari: mašine koje nisu vezane za stolove: § § § Laptop (notebook) Netbook Handheld computers (PDAs) Palmtop Smartphone (i. Pad) Tablet PC. . . 27

Podela računara • Ugrađeni računari – Računari posebne namene - namenjeni isključivo za unapred specificirane zadatke • Kontrola temperature i vlažnosti • Monitorisanje rada srca • Monitorisanje kućnog sistema obezbeđenja od provale. . . 28

Informatika i društvo • Doba u razvoju društva: – Poljoprivredno doba – Industrijsko doba – Informaciono doba • Doba u kome živimo - informaciono doba: – Doba integracije sistema – Deljenja znanja – Sve više ljudi zarađuje za život radeći na računarima. . . 29

Informatika i društvo u Srbiji • Računarska pismenost već unapredjuje naš svakodnevni život i profesionalni rad • Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Srbije: “Upotreba informacionokomunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2011. ” 2011 2010 2009 Procenat domaćinstava koja poseduju računar, prema teritorijalnoj celini 30

Tipovi korišćenja Interneta (u privatne svrhe) u poslednja 3 meseca

Koju ste vrstu robe ili usluga naručili (u privatne svrhe) putem Interneta u poslednjih 12 meseci?

Informatika i etika Etika – nauka o moralu § Proučava i procenjuje moralne vrednosti § Definiše principe o ispravnosti ljudskog ponašanja (šta je dobro, a šta nije po opšteprihvaćenom mišljenju) Etički sistemi vrednosti baziraju se na (Bečejski-Vujaklija, 2012): § porodičnom vaspitanju § obrazovanju § religijskim ubeđenjima § ličnom iskustvu

Informatika i etika Deset pravila računarske etike (by Computer Ethics Institute): 1. Ne treba koristiti računar da bi se nanela šteta drugim ljudima 2. Ne treba ometati rad drugih ljudi na računaru 3. Ne treba pristupati tuđim fajlovima 4. Ne treba koristiti računar za krađu 5. Ne treba koristiti računar za klevetu 6. Ne treba korisiti ili kopirati softver koji nije plaćen 7. Ne treba koristiti tuđe računarske resurse bez autorizacije 8. Ne treba prisvajati tuđu intelektualnu svojinu 9. Kada se piše program treba razmišljati o društvenim posledicama 10. Računar treba koristiti sa razumevanjem i poštovanjem

Razvoj računara Hvala na pažnji Pitanja? 35

Reference Volić, I. D. , Nađ, I. I. (2011) „Kvalitativne metode u turizmu - put ka konstituisanju teorijske osnove za buduću nauku“, Teme, vol. 35, br. 1, str. 85 -99. Computer Ethics Institute, „The Ten Commandments of Computer Ethics“. Available at: http: //computerethicsinstitute. org/images/The. Ten. Commandments. Of. Computer. Ethics. pdf Bečejski-Vujaklija, D. (2012) „Etički, socijalni i globalni aspekti IS“, FON. Abailable at: http: //uis. fon. rs/predavanja. html (18. 10. 2012. )