Hardverske komponente raunara 1 ta predstavlja hardver raunara

Hardverske komponente računara 1

Šta predstavlja hardver računara? • Hardver ili računarski hardver (eng. hardware; computer hardware) je fizički, opipljivi deo računara. • Hardverska, računarska arhitektura koja se koristi u kućnim računarima se naziva Von-Neumann arhitektura. Takođe, postoje i druge arhitekture, ali se mnogo ređe koriste. • Mogućnosti računara u najvećoj meri zavise od hardvera i njegovih kvaliteta. 2

Osnovni delovi računara mogu se podeliti na: 1. Unutrašnja periferija 2. Uređaji za skladištenje podataka 3. Grafički izlazni uređaji 4. Zvučni ulazni/izlazni uređaji 5. Ulazni uređaji 3

Unutrašnja periferija računara Unutrašnju periferiju računara čine: - Matična ploča - Procesor - RAM - Grafička karta - Zvučna kartica - Mrežna kartica - Napojna jedinica 4

Matična ploča - Matična ploča je hardverski deo računara koji veže sve komponente u jednu celinu i omugućava komunikaciju između raznih delova računara. - Matična ploča direktno utiče na performanse računara shodno mogućnostima njenih glavnih delova. - Glavni delovi matične ploče su: - Čipset -IDE Konektori - Socket -SATA Konektori - Bios -USB Konektori - Memorijski slotovi -Legacy konektori - PCI-Express slotovi -PS 2 (periferni) konektori - PCI slotovi -Naponksi konektori 5

Delovi matične ploče Socket za procesor PS 2 konektori miš/tastatura Čipset Memorijski slotovi Konektor napajanja SATA konektor USB 2. 0/3. 0 konektori Izlazi za monitor PCI Express x 16 Audio konektori PCI Express konektori PCI Legacy konektori 6

Delovi matične ploče Čipset: Glavni deo koji veže sve ostale delove sa procesorom i šalje CPU informacije ostalim delovima, sastoji se od dva dela: North. Bridge i South. Bridge. North. Bridge: North. Bridge je direktno konektovan sa procesorom (CPU) preko FSB-a (Front Side Bus ili Sabirnica) što omogućava brzu dostupnost podataka iz memorije i grafičke. Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a pa sve informacije iz CPU-a idu prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je magistralama spojen na PCI, USB, zvučni čip, SATA i PATA konektore itd. Socket: Socket određuje koju vrstu procesora možemo priključiti na matičnu ploču. Zadnji univerzalni socket koji su podržavali svi proizvođači procesora za PC kompjutere je bio socket 7. Danas je nemoguće staviti AMD procesor u matičnu ploču koja podržava Intel socket (i čipset). Ispod ćemo nabrojati neke od najpoznatijih socketa: Socket 7 - Zadnji univerzalni socket za PC kompjutere Socket LGA 775 - Za Intel Core seriju procesora Socket LGA 1155/1150 - za Intel procesore novijih generacija Socket LGA 1151 - Poslednji Intel socket za najnovije procesore (Skylake) Socket LGA 1366/2011 - za Intel procesore namenjene naprednijim korisnicima Socket AM 2/AM 2+/AM 3+ - Za AMD procesore Socket FM/FM 2/FM 3 - Za AMD APU procesore 7

Delovi matične ploče BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontroliše primitivne fukncije računara i svaki put proverava svoje stanje kod paljenja računara. Memorijski slotovi: Služe kao dom za RAM memoriju, obično ih ima više. PCI slotovi: (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvučne, TV, mrežne karte. PCI-express slotovi: Konektori za grafičke kartice, novije zvučne, TV, mrežne karte, RAID. IDE konektori: Integrated Drive Electronics, služi za spajanje starih PATA hard diskova, optičkih uređaja (DVD/CD-ROM/RW), obično nalazimo dva konektora. SATA konektori: Serial Advanced Technology Attachment, služi za konektovanje SATA hard diskova, i logično donosi bolje mogućnosti, sam konektor je nešto manji i praktičniji od PATA. USB priključci: Universal Serial Bus služi za priključivanje vanjskih uređaja, te je najnoviji standard USB 3. 1 koji je skoro duplo brži od USB 3. 1 a mnogo brži od starog USB 2. 0. Legacy konektori: Stari i prevaziđeni konektori, još su uvek tu radi podrške starih uređaja iako se sve manje koristi, odlikuje ga mala brzina. Konektori za periferije: Konektori za miš i tastaturu, nisu se previše menjali. CMOS baterija: Pamti neke vitalne i osnovne postavke, takođe sadrži u sebi sistemski sat. Integrisani delovi: Većina ploča danas ima već ugrađene audio (zvučne), mrežne, bluetooth, wireless čipove, dok su u novijim računarima grafički čipovi integrisani uz sam procesor. Naponski konektor: Preko njega matična ploča dobija struju (od napojne jedinice), te je raspoređuje ostalim delovima na matičnoj ploči. 8

Kako matična ploča funkcioniše? Jedan od najvažnijih delova matične ploče je magistrala. Preko magistrale idu svi podaci te tako komponente međusobno komuniciraju. Brzina magistrale se meri u MHz-ima. Što je veča brzina to više podataka istovremeno može brže proći. Najbitnija magistrala je FSB, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko northbridge-a FSB-ova brzina može dramatično povećati performanse računara. Osim FSB-a, imamo i druge magistrale: Memorijska spaja northbridge sa memorijom IDE spaja southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD uređajima PCI Express x 16 spaja grafičku kartu sa memorijom i CPU PCI spaja PCI slotove sa southbridge-om, takođe PCI magistralu koristi novi PCI Express 9

Procesor - Procesor (mikroprocesor, µP ili u. P) je elektronska komponenta napravljena od minijaturnih tranzistora na jednom čipu (poluprovodničkom integralnom sklopu). Centralni procesor je srce svakog računara, iako centralni procesor (CPU) nije jedini procesor, njega imaju grafička kartica (GPU), zvučna kartica i mnogi drugi delovi, ali pod imenom procesor najčešće se misli na centralni procesor (CPU). - Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati što više RAM memorije jer CPU onda može adresirati mnogo više podataka. 10

Kako radi CPU? • Procesor obrađuje i izvršava mašinski kod (binarni) koji mu govori šta da procesor radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je asemblerski jezik. CPU radi tri osnovne stvari: • Pomoću ALU (eng. Arithmetic/Logic Unit) procesor je u mogućnosti da izvodi osnovne matematičke operacije (sabiranje, oduzimanje, množenje i dijeljenje). Procesor prebacuje podatke s jednog memorijskog mesta na drugi, shodno naredbama, procesor može skočiti na novi set instrukcija • Glavni delovi procesora su: • - Artimetričko logička jedinica (ALU) - deo zadužen za sve matematičke kalkulacije • - Registri - jednostavne flip-flop zakačke. • - Kontrolnu jedinicu (control unit, CU), koja upravlja radom procesora (a time i čitavog računarskog sistema) • Posle obrade podataka, adresna magistrala šalje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobijaju podaci iz memorije, odnosno šalju. Čitanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je procesor želi, reset postavlja program counter na 0.

Glavni delovi CPU-a?

NASTAVLJAMO NA SLEDEĆEM ČASU PRIJATNO I DOVIĐENj. A

Memorijska hijerarhija Unutrašnja Spoljašnja • Hard diskovi • Registri procesora • SSD diskovi • Keš memorija • Prenosna memorija • USB • Glavna memorija • CD/DVD Pristup memorije Brzina memorije Tehnologija izrade memorije Kapacitet memorije Trajnost Promenjivost memorije Sequential access memory, Pokazuje koliko se podataka može iz memorije pročitati ili se u nju Random access memory, Uglavnom memorije se (volatile) izrađuju od elektronskih elemenata Kapacitet izražava količinu podataka koja Trajne (non volatile) Privremene Promenjive memorije omogućavaju i čitanje i upis SAM da upisati uomogućava jedinici vremena. Bitne stvari brzine su: sadržaj RAM pristup (glavna memorija, memorije, SSD memorije), može uskladištiti i flash izražava se kod u zahtevaju kilobajtima (k. B), se memorije čuvaju memorije gube sadržaj podataka (read-write, RWM) dok nepromenjive pristupa redomi Vreme pristupa Brzina odnosno svakoj memoriji bez obzira magnetnih elementata (hardlokacijama diskovi iprenosa magnetne trake) megabajtima (MB), gigabajtima (GB) ili priključene terabajtima i kada nisu nakon nestanka memorije dozvoljavaju samo čitanje (read-only, ROM) Kašnjenje na lokacijusada na kojoj se nalazi optičkih elemenata (CD, DVD, protok Blue. Ray) (GB). . . za na struju napajanja 14

RAM memorija • RAM, (Random Access Memory - memorija nasumičnog pristupa), je jedan od oblika skladištenja računarskih podataka čijem sadržaju se može pristupiti po bilo kom redosledu. • Kod ove vrste memorije podaci se mogu ne samo čitati, već i zapisivati. • RAM se u računarima upotrebljava prvenstveno za primarno skladištenje podataka koji se aktivno koriste i neprestano se menjaju. • Neke od vrsta RAM-a koje su se koristile kroz istoriju • SRAM, skraćeno od engl. Static RAM – memorija zalemljena na matičnu ploču • NV-RAM od engl. Non-Volatile RAM – memorija se briše sa gašenjem računara • DRAM engl. Dynamic RAM - memorija ide u slotove na matičnoj ploči • Fast Page Mode DRAM – naizmenično upisivanje podataka • EDO RAM (Extended Data Out DRAM – dodato čekanje fajlova na upisu • SDRAM (Synchronous DRAM) – dodata brzina rada memorije • DDR SDRAM (Double Data Rate Synchronous DRAM) • RDRAM ili Rambus DRAM 15

Hard disk (HDD) • Tvrdi disk (ili hard disk) je uređaj koji piše i čita podatke. Na njemu se skladište svi podaci neophodni za pokretanje računara, npr. operativni sistem, aplikativni programi. . On radi na skroz drugačijem principu od RAM memorije i omogućava računaru da zapamti podatke i posle gašenja istog. Hard disk spada u vrste mehaničkih uređaja. • Delovi hard diska: • Magnetna ploča • Glava za čitanje/pisanje • Pobuđivačka kazaljka (nosač glave za čitanje/pisanje) • Pobuđivač (motor glave za čitanje/pisanje) • Osovina • Podaci se zapisuju na površini magnetne ploče u sektorima i stazama (tracks). Sektor obično sadrži određeni broj bajtova, i oni su u obliku zaobljenih polukrugova, dok su staze u obliku koncentričnih krugova. • Osnovni parametri su brzina i veličina, kao i bafer (buffer) hard diska 16

Hard disk (HDD) 17

Solid State Drive (SSD) • Solid State Drive, SSD, je naslednik hard disk-a. Za razliku od HDD on nema mehaničke delove i u poređenju mehaničkim diskovima, otporniji su na fizičke udare, nečujni su, imaju manje vreme pristupa i manje kašnjene samim tim ostvaruju veće brzine od mehaničkih diskova • Delovi SSD: • Kontroler – ugrađeni procesor koji obezbeđuje elektronici da spoji memorijske komponente sa matičnom pločom • Memorija • Većina SSD proizvođača koristi nepromenjivu NI fleš memoriju koja zadržava podatke i nakon gubitka električne energije • DRAM – odlikuje ultrabrz pristup podacima, a prvenstveno se koriste za ubrzanje aplikacija. DRAM baziran SSD uključuje ili unutrašnje baterije ili spoljni AC/DC adapter za električnu energiju 18

Optički uređaji - CD/DVD/Blue. Ray uređaj služi za reprodukovanje sadržaja koji se nalaze na mediju. Neki mogu samo prikazivati sadržaj, dok imamo i uređaje koji su u mogućnosti i snimati nove podatke sa računara ili s drugog medija. - CD/DVD/Blue. Ray-ROM su uređaji koji mogu čitati bilo koju vrstu CD/DVD medija. CD/DVD/Blue. Ray-ROM se obično spaja na SATA konektor na matičnoj ploči koja služi za protok podataka. Najčešće što zapažamo je brzina jednog uređaja, a koja se meri u MB/s koja kod CD medija iznosi 7. 62 MB/s, kod DVD medija 21, 12 MB/s dok kod Blue Ray iznosi 65 amegabajta po sekundi - RW-ROM (Read-Write) je uređaj koji može snimati podatke na medij. U zavisnosti od tipa (CD/DVD/Blue. Ray) samog uređaja on može snimati određene medije. U zavisnosti od brzine „rezanja“ kao i od kvaliteta medija zavisi i kvalitet, tj dugotrajnost zapisa 19

CD/DVD/Blue. Ray - ROM 20

Flopi disk ili flopi disketa (FDD) je uređaj za čuvanje podataka koji je bio glavni prenosivi uređaj do pojave CD-a, kasnije i DVD uređaja i medija. Skoro 20 godina flopi disk je vladao računarskim svetom i bio glavni prenosnik podataka među računarima. Danas se manje koristi zbog mnogo većih i bržih CD i DVD medija te USB fleš stikova, ali flopi disk još uvek nije potpuno iščeznuo i još se koristi za neke manje stvari kao što su drajveri za monitor i start-up diskete. Na klasičnom flopi disku od 1. 44 MB nalaze se 2 glave, 80 cilindara s po 18 sektora, svaki od po 512 bajta. 21

Flash memorija ili Flash EEPROM je vrsta EEPROM (Electrically. Erasable Programmable Read. Only Memory) memorije. Za razliku od "uobičajene" EEPROM memorije, u Flash. EEPROM memoriji se bajtovi ne mogu pojedinačno brisati. Flash memorija se koristi tamo gde je bitno da su podaci sačuvani na fizički što manjem mediju (mp 3 plejeri, USB stikovi itd. ) Spada u grupu spoljnih memorija, i ne zahteva dodatne drajvere za rad od Windowsa 98 pa na dalje. U sebi ima Flash memoriju (nalazi se na maloj štampanoj ploči) zatvorena plastičnim ili metalnim kućistem. 22

Grafička kartica • Grafička adapteri (video kartice, grafičke kartice) služe za pravljenje i kontrolu slike koja se prikazuje na monitoru ili projektoru • U poslednje vreme su integrisane na matičnu ploču ili procesor i uglavnom nam pružaju osnovne mogućnosti • Grafička kartica se ugrađuje na matičnu ploču u slot namenjen za njenu upotrebu (PCI-Express konektor, starije koriste AGP konektor) • Glavni delovi grafičke kartice su: • • • PCB (Printed Circuit Board) je štampana ploča na kojoj se nalaze svi delovi grafičke kartice GPU (Grapich Processing Unit) grafički procesor, ujedno i glavni deo koji prevodi binarni kod u sliku. Princip je jednostavan, CPU u saradnji sa nekim softverom, kao što je 3 D računarska igra, šalje informacije grafičkom procesoru koji potom obrađuje dobijene informacije i šalje ih na monitor RAM (ili VRAM - Video Random Acces Memory), služi za skladištenje i obradu podataka za GPU. Konektori: PCI, AGP, PCI Express Izlazi: • VGA (Video Graphics Array) • DVI (Digital Visual Interface) • Video in/Video out (VIVO) • HDMI (High Deffinition Multimedia input) – Display Port 23

Glavni delovi grafičke karte 24

Zvučna kartica • Zvučna kartica je deo koji obezbeđuje zvučni ulaz i izlaz. Zvučna kartica na sebi sadrži zvučni čip koji pretvara analogne zvučne talase u digitalni signal (nule i jedinice). • Zvučni čip se uglavnom nalazi i na matičnoj ploči sa unapred integrisanim ulazima i izlazima na njoj i ovakve zvučne kartice pružaju, u zavisnosti od ugrađenog čipa, osnovne karakteristike zvučne kartice • Deo koji obavlja konvertovanje se zove CODEC u koji su integrisana dva glavna dela koja obavljaju taj posao, ADC (Analog Digital Converter) i DAC (Digital Analog Converter) pretvarač. Osim toga, imamo i DSP (Digital Sound Processor), zvučni procesor koji oslobađa CPU od obrade zvučnih signala (ako ga zvučna karta nema, onda to radi CPU), takođe zvučna kartica ima svoju memoriju. Komunikacija sa računarom se odvija preko magistrale, a zvučna kartica , dok se komunikacija sa matičnom pločom odvija putem magistrale na koju je kartica priključena (uglavnom PCI, u novije vreme se koristi PCIExpress magistrala), dok sa zvučnicima i mikrofonom ostvaruje preko ulaznih i izlaznih konektora. • Neki od proizvođača zvučnih kartica su: Creative, ASUS, Terratec, CMedia, n. VIDIA, Realtek, VIA. . 25

Mrežna kartica (eng. Network card, NIC, network adapter) je deo koji se brine za komunikaciju računara preko računarske mreže. Moderne matične ploče obično na sebi imaju integrisan mrežni čip i priključak, ali takođe postoje i mrežne kartice koje se ubacuju u PCI, odnosno PCI-Express konektor na matičnoj ploči. Danas se ređe viđaju odvojene mrežne kartice, obično se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogućnosti priključivanja više mrežnih uređaja (npr. ADSL modem i mrežni hub), iako neke matične ploče dolaze i sa dva čipa, odnosno priključka. Danas postoje mrežne kartice koje omogućavaju 100, 1000 Mbit/s (Gigabit) propusnost podataka koju može podneti jedna mrežna kartica. Proizvođači: Cisco, AMD, Intel, 3 Com. 26

Napojna jedinica • Napojna jedinica, napajanje je hardverski deo koji računaru obezbeđuje napon i struju. • Napojna jedinica obezbeđuje da svaki deo računara dobije određenu količinu energije koja mu je potrebna, s obzirom da sve komponente računara ne troše istu količinu električne energije. Takođe, jedan od glavnih zadataka napojne jedinice je da pretvori 220 V u 3, 3 V, 5 V i 12 V što je u skladu sa naponskim zahtevima hardvera u računaru. Napojna jedinica ima sopstveno hlađenje. • Glavna karakteristika napojne jedinice je njena snaga. Električna snaga se meri u W (vatima). • Glavni naponski konektori su: • • • Glavni 20+4 pinski konektor, za napajanje matične ploče 4+4 pinski konektor, u zavisnosti od zahteva CPU-a u ATX ili EPS sistemima 6+2 -pinski konektor (za jače PCI Express ili AGP grafičke kartice) SATA naponski konektori 4 -pinski hard disk, DVD, CD konektori Floppy naponski konektor 27

Grafički izlazni uređaji Grafičke izlazne uređaje čine: • Monitor • LCD monitor • CRT monitor • Plazma monitor • Štampač • Laserski štampač • Inkjet štampač 28

Monitor ili ekran je uređaj koji služi za prikazanje slike. Slika koja se prikazuje na monitoru obično se stvara na grafičkoj kartici, posebnom sklopu kome je funkcija stvaranje i obnavljanje slike. Veličina ekrana - se meri u inčima, neke poznatije veličine su: 15", 17", 19", 21", 22". Standardni prenosni računari imaju rezoluciju od 15. 6“, dok su u poslednje vreme počeli masovno da se ugrađuju 11“, 14“ displeji, dok je veličina kod standardnog monitora od 19“ pa do 24, ili 27“ Odnos širine i visine (aspect ratio) - predstavlja odnos u kom su stranice monitora. Pre je standard bio 4: 3 a u novije doba najzastupljeniji je 16: 9 (wide), za njim idu 16: 10, a u novije vreme imamo i 21: 9 (ultrawide) Rezolucija - je broj piksela (pixel) na monitoru. Rezolucija je izražena u brojevima piksela koji se nalaze u vodoravnim i uspravnim linijama monitora. U poslednje vreme najpopularnija je Full. HD rezolucija (1920 x 1080), dok se veće rezolucije (2560 x 1440, 3840 x 2160) mogu nađi na najnovijim monitorima većih rezolucija 29

Monitor Kontrastni odnos – predstavlja odnos osvetljenja najsvetlije (bele) i najtamnije (crne) tačke, razlikuju se statički i dinamički. Frekvencija osvežavanja (refresh rate) – određuje koliko se puta u sekundi vrši prikaz svakog piksela i meri se u hercima (Hz). Što je veća frekvencija to je slika stabilnija i oštrija. Današnji ekrani imaju sve veće frekfencije osvežavanja, standardi za osvežavanje su 24 odnosno 60 puta u sekundi za filmove, tj digitalnu televiziju. Za međuslike između 2 susedne slike (interpolaciju) zadužen je specijalizovani hardware u monitoru Odziv (response time) predstavlja vreme potrebno za stabilizaciju boje piksela između 2 prikaza. Obično se meri koliko je vremena potrebno da se potpuno crni piksel postane potpuno beo. Ovo vreme se meri u milisekundama (ms) i što je manje to je slika bolja, i jasnija Tehnologija prikaza određuje opšte osobine i kvalitet monitora. Ovde razlikujemo: • CRT monitore • LCD monitore • Plasma monitore 30

CRT monitor Katodni monitor ili CRT monitor je grafički izlazni uređaj temeljen na katodnoj cevi. Ovaj način prikazivanja se koristi u većini današnjih monitora, kao i što se katodna cev koristi u TV-u, osciloskopu i drugim uređajima. Karakteriše ih velika težina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potrošnja el. energije, ali zato imaju veoma dobru kvalitetnu i oštru sliku. Danas, katodni monitori se skoro nigde ne koriste jer su njihovo mesto preuzeli LCD i Plazma monitori. Ekran CRT monitora se sastoji od miliona sićušnih crvenih, zelenih i plavih fosfornih tačkica koje svetle kada ih "udari“ elektron što potom stvara sliku na ekranu. Unutar katodne cevi, katoda je zagreana nit koja se nalazi u vakumskoj staklenoj cevi. Katodno zračenje je ustvari tok elektrona koji stvara elektronski top. Elektroni su negativni (katoda), dok je anoda pozitivna što privlači elektrone koji su pažljivo usmereni prema usmerivaču koji ih pomoću magnetnog ili električnog polja u snopovima skreće ka anodi i ekranu. Ekran je prekriven fosfornim materijalom koji praktično svetli ako je "pogođen" elektronom. Fosforni sloj se sastoji od crvenih, zelenih i plavih zona pomoću kojih se dobija boja i na taj način se dobija osnovna slika na ekranu koja se potom filtrira da bi se dobila konačna slika. 31

LCD monitor LCD je monitor čiji je ekran sastavljen od određenog broja piksela koji su poređani ispred nekog svetlosnog izvora, troši veoma malo električne energije, pa zauzima malo prostora. LCD radi na principu tečnih kristalnih molekula. Pozadina ovih ekrana je osvetljena a tanak sloj tečnih kristala prouzrokuje da se svetlost određene boje zaustavi. Ovo se ostvaruje tako što kristali pod naponom menjaju polaritet i time propuštaju ili zaustavljaju svetlost. U zavisnosti od vrste pozadinskog osvetljenja razlikuju se stariji LCD monitori koji su koristili fluroscentne katodne cevi i noviji, koji koriste LED diode za osvetljenje ekrana. Mana LCD monitora je što imaju problem sa prikazom crne boje jer kristal ne može da zaustavi svetlost maksimalno 32

Plazma monitor (engl. plasma display panel – PDP) je vrsta pljosnatog ekrana koja je tipična za plazmu TV. Naziv “plazma” dolazi od građe svakog piksela (tačke) koja je fluorescentna cev. U stvarnosti plazma TV ima par miliona takvih malih fluorescentnih cevi. Fluorescentna cev je svetlosni izvor u kojem se vidljiva svetlost dobija na fluorescentnom sloju pobuđenim ultraljubičastim zračenjem koje nastaje električnim izbojem u smesi živine pare i plemenitih gasova. Svaki piksel zapravo sadrži tri ćelije koje imaju tri različite primarne boje i kombinacijom napona signala može se postići različita boja koju vidimo na ekranu. Prednosti plzma tehnologije su skroz crna boja a glavna primena im je u televizorima. 33

Štampač je uređaj kojim se podaci (slika, tekst ili oboje) ispisuju sa računara na papir. Sa digitalnim fotoaparatima pojavili su se štampači koji ne koriste računar za ispisivanje slika, već je moguće odštampati sliku direktno iz memorije foto-aparata. Štampači sa direktnim zagrevanjem štampaju tako što zagrevaju papir koji menja boju pod uticajem toplote. Primer ovakve vrste štampača su telefaks uređaji (u zadnje vreme postali su rašireni i mlazni telefaks uređaji, jer faksovi koji su ispisani na papiru osetljivom na toplotu vremenom blede). 34

Laserski štampač Laserski (eng. Laser) štampači štampaju na papir pomoću lasera, koji osvetljava bubanj i time naelektriše površinu bubnja. Zatim bubanj prolazi kroz toner gde se na naelektrisane delove bubnja lepe fine čestice mastila u prahu, papir prelazi preko bubnja i prah ostane na papiru. Na kraju papir prolazi kroz grejač koji zapeče prah na papiru. Najefikasniji je u ispisivanju tekstova, jer postiže mnogo veće brzine od igličnih štampača (od 4 -20 stranica u minuti). Postoje i laserski štampači u boji. 35

Inkjet štampač Inkdžet (engl. Inkjet) štampači (sa mastilom) štampaju tako što iz rezervoara mastila (engl. cartridge) mlazom gađaju papir: u svakoj sekundi ispali se oko 50. 000 kapljica mastila. Postoje rezervoari za crnu i kolor štampu. Mlazni štampači su najefikasniji za štampanje slika u boji, jer se mogu kupiti već za nekoliko hiljada dinara. 36

Mikrofon - Mikrofon je električni uređaj koji akustične talase koji do njega dopiru pretvara u električne analogne ili digitalne signale, koji kasnije mogu biti sprovedeni do drugih uređaja koji iste mogu da pamte, obrađuju ili reprodukuju. Mikrofoni se koriste u svakodnevnom životu (telefona, kasetofona i diktafona (za snimanje zvuka), slušnih pomagala, u radiju, televiziji, muzičkoj i filmskoj produkciji itd. ) - Postoji više vrsta mikrofona: - Kondenzatorski ili elektrostatički - Elektret kondenzatorski - Dinamički - Ugljeni - Piezoelektrični - Laserski - Dinamički zvučnici kao mikrofoni 37

Zvučnici Računarski ili multimedijalni zvučnici su vanjski zvučnici opremljeni sa muškim priključkom koji se uključuje na zvučnu karticu. Računarski zvučnici su obični pojednostavljeni stereo sistemi bez radia i ostalih integrisanih stvari. Postoji mnogo različitih zvučnika, od najobičnijih stereo zvučnika pa sve do 7. 1 surround sistema sa naprednim opcijama. Proizvođači: • Logic 3 • Logitech • Hewlett-Packard • . . 38

Slušalice Slušalica odnosno slušalice su jedan ili par malih zvučnika koje korisnik drži u blizini svoga uha da bi mogli čuti zvuk koji izlazi iz nekog izvora kao: pojačalo, CD uređaj, walkman, i. Pod, telefon, računar. 39

Tastatura - Tastatura je periferni uređaj računarskog sistema napravljen po ugledu na pisaću mašinu. Služi kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje računar izvršava. Fizički, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odštampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama. U većini slučajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i držati više tastera istovremeno ili u određenom redosledu. Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol već se oni koriste za određene operacije na samoj tastaturi. 40

Miš je jedna od bitnih komponenti svakog desktop računara i funkcija mu je da se pomoću njega pomera kursor na ekranu monitora. Kada pomerimo miša po nekoj relativno hrapavoj površini, kuglica se pokrene i „zavrti“ zupčanike. Optoizolatori registruju pomeranje zupčanika i šalju signal u elektronski sklop koji ga dalje pretvara u signal razumljiv računaru i šalje mu ga. Miševi se proizvode za PS/2 i USB priključak, dok je postojala i stara verzija sa serijskim priključkom. U budućnosti PS/2 se planira potpuno zameniti sa USB standardom. Danas najviše koriste optički miševi, dok se bežični i laserski miševi još uvek probijaju na tržište običnih korisnika zbog još uvek relativne skupoće. Do danas postoji nekoliko vrsta miševa: - Miš sa kuglom - Optički miš - Bežični miš (RF miš i bluetooth miš) - Laserski miš - Biometrički miš 41

Skener - U oblasti računarstva, pojam skener (eng. scanner) ima više značenja. Pojam skenera slika se odnosi na optički ulazni uređaj koji omogućava da se crtež, fotografija ili štampani, odnosno rukopisni tekst pretvore u kod koji odgovarajući kompjuterski programi mogu da obrade. Skeniranje slika (digitalizacija slika) je postupak kojim se slika (dokument) pretvara u oblik pogodan za prenos, obradu i čuvanje u elektronskom formatu: - Ručni skener radi na principu ručnog prevlačenja uređaja preko skeniranog objekta. Može da skenira ravnu površinu širine do 10 cm i to crno-belu, sivu skalu i kolor. Rezolucija je do 800 dpi (tačaka po inču) i obično imaju najviše do 12 bita po boji. Namenjen je skeniranju manjih površina, sličica, odnosno logotipa. - Položeni, stoni, desktop skener je najčešća vrsta skenera u kućnoj i poslovnoj upotrebi zbog dobrog odnosa cene i radnih performansi. Obično koristi A 4(210× 297 mm) ili A 3(297× 420 mm) format papira i može da skenira u punom koloru. Rezolucija položenih skenera može da se kreće do 5400 dpi i više. - Prolazni skener snima dokument tako što se isti provlači kroz njega. Telefaksi su najjednostavniji primer. - Filmski skener snima filmske materijale, pozitive ili negative, formata od 35 do 120 mm. Ti uređaji su specijalno napravljeni za ovu svrhu. On radi na principu obrtnog nosača koji pokreće slajdove ispred sočiva i optičkog senzora. Rezolucija je, na 36 mm dužine filma 4000 linija, odnosno samog skenera maksimalno 2700 lpi (linija po inču). 42

Web kamera (eng. web camera, webcam) je kamera koja prenosi slike u stvarnom vremenu koristeći se World Wide Web-om ili nekim drugim video callingprogramom. Web kamera je vrsta video kamere koja se direktno spaja na računar u svrhe prenošenja video signala preko interneta. Većinom se koristi za prenošenje video konferencija, te za uspostavu vizuelnog kontakta kod razgovora preko interneta, odnosno preko neke vrste instant messaging programa. 43

Gamepad - Joystick - Gamepad je vrsta upravljača koji se drži sa obe ruke gde se oba ručna palca koriste za upravljanje samim komandama koje se nalaza na upravljaču. Obično gamepad sadrži od direkcijskih dugmića (gore, dole, levo, desno) na desnoj strani i akcijskih (obično dugmad koja imaju određenu funkciju u nekoj igri) na levoj strani. Smer upravljanja se obično upravlja pomoću četiri-ugaonog šeširića u obliku plusa (tzv. D-pad), dok skoro svi moderniji upravljači imaju i analognu dršku sličnu džojstiku ali mnogo manjih dimenzija. - Džojstik (eng. joystick) je računarski periferni deo ili uređaj koji sadrži neku vrstu drške pomoću koje se vrši upravljanje. Većina džojstika je dvo-dimenzionalna sa dve ose kretanja, ali i tro-dimenzionalni džojstici postoje. Džojstik je obično postavljen tako da signalizira kretanje po X osi ako se drška kreće levo ili desno, dok se po Y osi kretanje vrši ako se drška pomera gore ili dole. Džojstik se osim u računarskim igrama upotebljava i u kontrolnim mašinama kao što su liftovi, kranovi, bageri, itd. 44