Ekonomska kola u Niu Ekonomska politika osnovi ekonomije

Ekonomska škola u Nišu Ekonomska politika osnovi ekonomije Profesor: Slađana Radojlović Školska 2019/2020. godina Učenik: Miljana Petrović IIIE 2

Pojam ekonomske politike Zajedno sa privrednim sistemom obuhvata ukupne institucionalne uslove obavljanja privrednih aktivnosti i uspostavljanje i održavanje veza i odnosa ekonomskih subjekata Glavno ishodište nalazi u privrednom sistemu (okvir izvan koga ne može izlaziti) Glavni nosilac: DRŽAVA (makroekonomska politika); preduzeće (mikroekonomska politika) DELOVANJE DRŽAVE NA PRIVREDNU DELATNOST U SKLADU SA POSTAVLJENIM CILJEVIMA

Pojam ekonomske politike Pod ekonomskom politikom podrazumevamo skup instrumenata, mera i mehanizama koje država koristi da bi ostvarila zadate ekonomske ciljeve.

Elementi ekonomske politike ciljevi subjekti instrumenti

Ciljevi ekonomske politike Privredni rast Puna zaposlenost Stabilnost tržišta i cena Ravnoteža razmene i fin. transakcija sa inostranstvom Veliki značaj za privredu svake zemlje Projektovana veličina uvek je vezana za vremenski period na koji se odnosi ekonomska politika Mogu biti međusobno sukobljeni (npr. brz rast zaposlenosti i stabilnost tržišta i cena) Mora se utvrditi prvenstvo i važnost ostvarivanja ciljeva

Subjekti ekonomske politike Društveni subjekti koji imaju pravo da donose makroekonomske odluke Društveni učesnici čije odluke po svom domenu imaju makroekonomski karakter Vlada se izdvaja kao neposredni subjekt; zastupnik opštih interesa; kreira ciljeve ove politike i raspolaže instrumentima za njihovo ostvarivanje.

Instumenti ekonomske politike Sredstva pomoću kojih se ostvaruju postavljeni ciljevi Instrumenti javnih finansija Instrumenti novca i kredita Instrumenti deviznog kursa Instrumenti direktne kontrole Instrumenti institucionalnih promena Deluju na investicije, zaposlenost i privrednu aktivnost da bi se ostvarili ekonomski rast, budžetska ravnoteža i sl.

Sposobnost i umešnost subjekata ekonomske politike iskazuje se u izboru odgovarajućih instrumenata za ostvarivanje definisanih ciljeva.

Zbog vanrednog stanje izazvanog pandemijom virusom COVID-19, 10. 04. 2020. donet je paket mera za pomoć privredi RS. Ukupna vrednost paketa ekonomskih mera za pomoć privredi je 5, 1 milijarde eura. (možete ih pogledati klikom na link) Paket ekonomskih mera podeljen je u 4 oblasti. PAKET EKONOMSKE POLITIKE – skup njenih konkretnih mera. ! Klik na

Vrste ekonomske politike Postoje 4 osnovna područja: 1. uravnotežujuće – održavanje makroekonomske ravnoteže 2. alokativno – ispravljanje poznatih nedostataka tržišta u usmeravanju raspoloživih resursa na najpovoljnije upotrebe 3. distributivano – korektivno delovanje na uslove privređivanja 4. razvojno – usmeravanje privrednog razvoja i obezbeđivanje privrednog rasta Na njima se preduzimaju određene mere koje zahtevaju upotrebu pojedinih instrumenata ekonomske politike.

Vrste ekonomske politike Osnovne vrste ekonomske politike – određene su karakterom instrumenata koji se primenjuju u upravljanju privrednim tokovima. SVAKA VRSTA IMA SVOJE PODRUČJE DELOVANJA, MERE I PROBLEME KOJE JE POZVANA DA REŠAVA! Glavni makroekonomski problemi ekonomske politike: inflacija i nazaposlenost

Fiskalna politika Finansijska politika Politika cena Komercijalna politika Politika dohotka Antiinflaciona politika Inovaciona politika Politika prema državnim preduzećima Politika neposredne kontrole i direktnih investicija Razvojna politika

Fiskalna politika Utiče na oporezivanje, upotrebu poreza i javnu potrošnju Deluje na ukupnu potrošnju i na realni bruto nacionalni proizvod Instrumenti: porezi, doprinosi, carine, takse i zajmovi za budžet i druge fondove

Finansijska politika Omogućava protok finansijskih sredstava i rizika između različitih učesnika u ekonomskom životu Sadrži monetarnu(kontrola novca i upravljanje bankarskim sistemom; NBS) i kreditnu politiku(nalazi se u rukama bankarskih institucija) Instrumenti: kamatna stopa, stopa obaveznih rezervi, operacije na otvorenom tržištu, operacije na deviznom tržištu, HOV

Monetarna politika – skup pravila, mera i instruenata U monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, strukturu i dinamiku novčane mase i cirkulaciju novca Sastoji se od Emisione politike Kreditne politike Devizne politike Usko je povezana sa fiskalnom politikom

Vrste monetarno – kreditne politike Ekspanzivna Restriktivna

Monetarna politika – skup pravila, mera i instruenata Ekspanzivna monetarna politika Orijentisana na davanje olakšica za funkcionisanje bankarskog sistema i tržišta novca (npr. smanjenje kamata na kredite) Doprinosi oživljavanju ekonomije u zemlji Smanjenjem kamate, stanovništvo i privreda će biti zainteresovani da podižu kredite; taj novac će uložiti u određene investivije, zaposliće se nova radna snaga. . . Instrumentima monetarne politike se nastoji podstaknuti potrošnja, investicije i poslovna klima u privredi, šta za rezultat treba da ima rast dohotka i zaposlenosti. Porast ponute novca dovodi do porasta investicija i ostalih oblika finalne trađnje, što sa druge strane dovodi do rasta dohotka.

Monetarna politika – skup pravila, mera i instruenata Instrumenti ekspanzivne kreditno – monetarne politike Sniženje eskontne stope Sniženje kamatne stope na kredite u bankarskom sistemu Ekspanzija kredita u privredi Ekspanzija kredita stanovništva Smanjenje stope obaveznih rezervi Smanjenje stope rezervi likvidnosti Ova politika će dovesti do rasta privredne aktivnosti, ali može da poveća inflaciju.

Monetarna politika – skup pravila, mera i instruenata Restriktivna monetarna politika Koristi iste instrumente kao i ekspanzivna, ali u suprotnom pravcu Otežava uslove kreditiranja Smanjuje količinu novca u opticaju „POLITIKA SKUPOG NOVCA“ – kamatne stope na kredite rastu

Monetarna politika – skup pravila, mera i instruenata Restriktivna monetarna politika Porast kamatnih stopa utiče na smanjenje privatnih i javnih investicija Opadanje investicija će dovesti do multiplikativnog pada BDP-a i zaposlenosti Pad investicija će uticati i na pad potrošnje Usporiće rast proizvodnje Pozitivan efekat jeste borba protiv inflacije Mora se oprezno sprovoditi

Instrumenti kreditno – monetarne politike Operacije na otvorenom tržištu Narodna banka Srbije operacije na otvorenom tržištu sprovodi s ciljem regulisanja likvidnosti bankarskog sektora, uticaja na kretanje kratkoročnih kamatnih stopa Obavezne rezerve Kreditne olakšice Korišćenje kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka na osnovu zaloge hartija od vrednosti Investicije na deviznom tržištu Referentna kamatna stopa U režimu ciljanja inflacije, devizne intervencije predstavljaju retko korišćen sekundarni instrument, koji doprinosi ostvarivanju ciljane stope inflacije; intervencije sprovodi izuzetno radi: ublažavanja preterane dnevne oscilacije kursa dinara, obezbeđivanja finansijske stabilnosti, i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

Politika cena Odnosi se na formiranje cena i održavanje stabilnosti njihovog nivoa U tržišnim uslovima cene se formiraju slobodno, dok se na njihov nivo utiče posredno

Politika cena POLITIKU CENA DRŽAVA VODI U CILJU DRŽANJA CENA U ŽELJENIM OKVIRIMA!!! Cene se formiraju na osnovu ponude i tražnje Država vrši kontrolu cena

Vrste kontrole cena Neposredna kontrola cena (tzv. „zamrzavanje cena“) Posredna kontrola cena

Politika cena Posredna kontrola cena 1. Mere usmerene na povećanje ponude robe: Rast proizvodnje novi krediti i nove investicije Interventni uvoz Intervencija iz robnih rezervi PAD CENA

Politika cena Posredna kontrola cena 2. Mere usmerene na obaranje tražnje: Smanjenje plata Smanjenje penzija PAD CENA

Komercijalna politika Obuhvata: Unutrašnju politiku – stvaranje najpovoljnijeg ambijenta za protok robe na domaćem tržištu Spoljnotrgovinsku politiku – ekonomska razmena sa inostranstvom Deviznu politiku – upravljanje deviznim kursom Instrumenti: carine, takse, premije, kontigenti, kvote, devizni kurs

Politika dohotka Skup mera i aktivnosti kojima se utiče na nivo stečenih dohodaka i njihovu raspodelu na štednju i potrošnju Primenjuje se uporedo sa politikom cena Primenjuje se u slučaju inflacije

Antiinflaciona politika Sprovodi se u 2 pravca: I. Regulisanje cena i dohotka (indeksacija, zamrzavanje plata i cena, ograničenje/odobravanje kredita) II. Smanjivanje budžetskog deficita, ograničavanje kreditne ekspanzije, eliminisanje novčane emisije

Naučno-tehnološka politika Inovaciona politika Povezana je sa razvojnom politikom i planiranjem Podstiče tehnički progres Podrazumeva odgovarajuću ulogu automatske regulative i u razvoju naučnog rada

Politika prema državnim preduzećima Upotreba instrumenata skoro svih oblika ekonomske politike Odnosi se na osnivanje i poslovanje državnih preduzeća Zamisao je da se oduzme dobit monopolista i istovremeno stimuliše preduzetničko ekonomsko ponašanje

Politika neposredne kontrole i direktnih investicija Vezuje se za direktno planiranje Selektivna i efektivna na kraći rok Koristi se u kriznim vremenima Kontrolišu se uvoz/izvoz, cena dobara/usluga, dividende, uslovi rada, eksploatacija prirodnih resursa, kvalitet i standardi Sprovodi se putem dozvola, zabrana i naredbi

Razvojna politika Podudara se s makroekonomskim planiranjem Dugoročno orijentisana Najvažnija komponenta: investiciona politika Podrazumeva izbor pravaca i metoda ekonomskog razvoja i aktivno upravljanje razvojnim procesima Ključni problemi: promene privredne strukture, akumulacija kapitala, uloga države i tržišta u razvojnom pricesu i mesto i učoga spoljne trgovine Indentifikuje i unapređuje izvore rasta

Ekonomska politika sa stanovišta ciljeva na koje se odnosi Protekcionistička Pokretačka Stabilizaciona Strukturna . . . pruža zaštitu određenim privrednim sektorima, delovima ili aktivnostima od spoljne konkurencije radi uspešnosti na inostranom tržištima . . . inicira i podstiče napredak izabranih sektora, grana i segmenata privrede kako bi se prevažišla određena ograničenja . . . obuhvata mere i aktivnosti na usporavanju i održavanju unutrašnje i spoljne ekonomske ravnoteže i obezbeđivanju pune zaposlenosti . . . sastoji se u prilagođavanju industrijskih sektora zahtevima tražnje, relativnih cena proizvodnih faktora, uvođenju naprednih tehnologija, privatizaciji, rekonstruciji preduzeća, poreskoj i reformi javnog sektora, liberalizaciji cena i finansija.

Politika liberalizacije Podržava samostalnost preduzeća na tržištu Podrazumeva povlačenje države iz ekonomskih procesa Proces deregulacije – povlačenje države (cene, obim uvoza/izvoza, određuju se na konkurentski način, smanjenje državne svojine i kontrole)

Vođenje ekonomske politike I. Pristup: AKTIVISTIČKI – sloboda odlučivanja kreatora u izboru i načinu korišćenja instrumenata; usmerena na upotrebu fiskalnih mera; upotreba diskrecinoh mera koje donosi država čim proceni da je potrebno da interveniše. II. Pristup: NEAKTIVISTIČKI – zalaže se za postojanje i poštovanje strogih pravila u koncipiranju i sprovođenju trajne i unapred poznate ekonomske politike za dati period; insistira na novčanom tržištu i neutralnim merama

Ekonomska politika prema: Području delovanja Opšta(neselektivna) Parcijalna(selektivna) . . . odnosi se na celu privredu . . . tiče se pojedinih privrednih sektora, razvojnih faktora, regiona, projekata itd. Vremenskom horizontu Kratkoročna Dugoročna Nivou na koji se formuliše Lokalna Regionalna Nacionalna Nadnacionalna