STRATEGIJSKI MENADMENT GLAVA 23 FINANSIRANJE RASTA UVOD Finansijska

STRATEGIJSKI MENADŽMENT GLAVA 23: FINANSIRANJE RASTA

UVOD Finansijska strategija odnosi se na: finansiranje tekućih aktivnosti finansiranje rasta i finansiranje prestrukturiranja Kontroverza: finansiranje rasta Pitanje: da li je rast nešto treba maksimirati? ? ? Suština nije rast, već vrednost Rast može dovesti do likvidacije

STOPA ODRŽIVOG RASTA • Finansijski aspekti životnog ciklusa proizvoda Rast i finansiranje Računanje stope održivog rasta Značaj stope održivog rasta Def: Stopa održivog rasta je maksimalna stopa rasta pri kojoj ukupan prihod raste bez prenapregnutog korišćenja finansijskih resursa (bez udara na likvidnost)

FINANSIRANJE PROIZVODA U TOKU ŽC Prema Higinsu, stopa održivog rasta predstavlja maksimalnu stopu rasta koju preduzeće može ostvariti na bazi odabrane finansijske politike (npr. za ciljani finansijski leveridž). To znači da veći rast od toga zahteva rast finansijskog leveridža, emisiju akcija, promenu profitne margine i sl. Finansijski aspekti životnog ciklusa proizvoda: 1)“Uvođenje” - gubitak (visoki troškovi IR, marketinga, proizvodnje) 2)“Rast” - rentabilno poslovanje (eksterni izvori finansiranja) 3)“Zrelost” - višak gotovine se reinvestira (interni izvori finansiranja) 4)“Opadanje” reinvestiranje - granična rentabilnost, nedostatak gotovine za

RAST I FINANSIRANJE Rast svih oblika aktive je obično preduslov rasta ukupnog prihoda Rast aktive finansira se iz: Neraspodeljenog dobitka Novih kredita Emisije Ho. V Finansiranje rasta iz emisije Ho. V: Rešava problem deficita gotovine, ali otvara problem gubitka upravljačke kontrole

RAČUNANJE STOPE ODRŽIVOG RASTA Promenljive koje se koriste u jednačini: P = profitna stopa (ili margina) D = ciljano učešće dividendi u profitu L = ciljani odnos između kreditnog i sopstvenog kapitala (ciljani finansijski leverage) T = odnos između ukupne aktive i ukupnog prihoda S = godišnji ukupni prihod ΔS = rast ukupnog prihoda tokom godine Pretpostavka! nema emisije akcija; rast aktive finansira se iz dva izvora: zadržanog profita (neraspodeljenog dobitka) i kredita

DVE PERSPEKTIVE RASTA: AKTIVA I PASIVA Obaveze i akcijski kapital Aktiva Novi krediti P(S+ΔS)(1 -D)L Dodatni zadržani profit P(S+ΔS)(1 -D) ΔST

IZVOĐENJE FORMULE I izvor finansiranja: Zadržani profit = profit – dividende = profitna stopa · prodaja – divid. stopa · profitna stopa · prodaja = P · (S + ΔS) · (1 -D) II izvor finansiranja: Cilj: održati ciljani odnos između kreditnog i sopstvenog kapitala (L) Novo zaduženje = zadržani profit · ciljani finansijski leveridž = P · (S + ΔS) · (1 -D) · L

ODNOS STVARNE STOPE RASTA I STOPE ODRŽIVOG RASTA Stvarna stopa rasta preduzeća gotovo nikada se ne podudara u potpunosti sa stopom održivog rasta, zato je potrebno vršiti usklađivanje Ukoliko stvarna stopa rasta prevazilazi stopu održivog rasta, potrebna su usklađivanja: 1. U finansijskom planu (statičko finansijsko planiranje) ili 2. U biznis planu (dinamičko finansijsko planiranje) Usklađivanje dve stope rasta kada je stvarna stopa rasta iznad stope održivog rasta u: Kratkom roku Dugom roku Usklađivanje dve stope rasta kada je stvarna stopa rasta ispod stope održivog rasta

STVARNA STOPA RASTA VEĆA OD STOPE ODRŽIVOG RASTA q Usklađivanje stvarne stope rasta sa stopom održivog rasta u kratkom roku q Problem je operativnog karaktera Rešenje: dodatno zaduživanje (kratkoročni krediti, emisija obveznica). Dakle, kratkoročna odstupanja rešavaju se kratkoročnim izvorima. Usklađivanje stvarne stope rasta sa stopom održivog rasta u dugom roku Problem je strategijskog karaktera (potrebne su dugoročne mere, odnosno dugoročni izvori finansiranja) Rešenje: 1. Emisija novih akcija 2. Rast finansijskog leveridža 3. Promena u politici raspodele 4. Prilagođavanje proizvodnje

1. Emisija novih akcija o Akcije: prioritetne (bez prava upravljanja) i obične (sa pravom upravljanja) o Rast akcijskog kapitala dovodi do rasta kreditnog potencijala! o Ovu strategiju mogu da koriste samo akcionarska društva (ili korporacije) “otvorene” (ili javne) – diskontinuelno trgovanje akcijama na berzi “kotirane” (ili listovane) korporacije – kontinuelno trgovanje na berzi “zatvorene” (ili privatne) korporacije – akcije se prodaju na “tržištu iza šaltera”

Sredstva prikupljena emisijom akcija na trećem mestu po redu kada je reč o finansiranju rasta 1. Amortizacija i akumulacija 2. Kreditni izvori (krediti i obveznice) 3. Emitovane akcije Značaj akcijskog kapitala: 1. Indikator zarađivačke snage 2. Indikator likvidnosti Ograničenja za primenu strategije emisije novih akcija: Skup poduhvat (5 -10% od vrednosti emisije) Sindrom negostoljubivosti tržišta (uzdržanost usled visoke cene akcije) Neizvesnost (period između objavljivanja i prodaje 60 -90 dana)

2. Rast finansijskog leveridža Rast učešća kreditnog kapitala u odnosu na sopstveni kapital (dug/sopstveni kapital) Trošak kredita je kamata (fiksna obaveza) U fazi rasta: stopa prinosa iznad kamatne stope; korišćenje kredita vodi rastu prinosa na sopstveni kapital U fazi zrelosti ili opadanja: troškovi kamata dovode pada profitabilnosti Ograničenje za korišćenje ove strategije: kreditna sposobnost

3. Promene u politici raspodele rezultata Politika raspodele: raspodela neto profita na akumulaciju i dividende Cilj: rast akumulacije (neraspodeljenog dobitka) Suština je zadržati veći deo dobitka u preduzeću kako bi se finansirao rast. Načini: Smanjenje dividendi Odlaganje isplate dividendi (ograničeno obično na 3 godine) Isplata dividendi u akcijama Ø Ø Ø Na politiku raspodele utiču: Investicione mogućnosti (ukoliko su male treba deliti dividende) Poreski aspekti (prinos na akcijski kapital se oporezuje)

4. Prilagođavanje proizvodnje Diversifikovano preduzeće: smanjenje stepena diversifikacije Prodaja delova preduzeća i jačanje poslovnog jezgra; eliminacija nerentabilnog rasta Nediversifikovano (monoproduktno) preduzeće Eliminacija nerentabilnih kupaca Eliminacija proizvoda sa sporim obrtom Posledica: koristi se manja aktiva za isti ukupan prihod, smanjuje se nivo obrtnog kapitala

STVARNA STOPA RASTA ISPOD STOPE ODRŽIVOG RASTA Preduzeća koja imaju stopu rasta ispod stope održivog rasta imaju problem nedovoljne kapitalizacije Rešenje: Slobodnu gotovinu vratiti akcionarima kroz dividende i otkup akcija Akumulacija gotovine (? ) Diversifikacija eksternim metodom (spajanje i pripajanje)

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA Struktura kapitala Izvori sredstava Prikupljanje sredstava i privredna konjunktura Uslovi korišćenja pojedinih izvora sredstava Kumulanta potrebnog kapitala

STRUKTURA KAPITALA Prikupljanje sredstava je “marketing problem”: privlačenje investitora i kreditora na osnovu promovisanja: Kapital: Zarađivačke snage Likvidnosti Politekonomisti: sredstva za proizvodnju Računovođe: neto imovina Pravnici: nominalna vrednost emitovanih akcija ili udela Prikupljanje sredstava usmereno na postizanje: Strukture kapitala (dugoročni izvori) Strukture finansiranja (sve pozicije i kratkoročne i dugoročne)

IZVORI SREDSTAVA: 1. Uplaćeni kapital 2. Krediti 3. Sopstveni izvor “osnivačka glavnica” “naknadno uplaćeni kapital” Tuđi (pozajmljeni) izvor Ugovor između kreditora i debitora: nominalni iznos duga, kamata, dospeće, plan otplate anuiteta Stvorena sredstva Akumulacija (neraspodeljeni profit)

USLOVI KORIŠĆENJA POJEDINIH IZVORA SREDSTAVA Emisija novog kola akcija posle značajnijeg rasta cene akcija (rast cene akcija govori o rastu investicionih mogućnosti) Korišćenje kredita zavisi od stepena postojeće zaduženosti Zaduženost se meri: Ukupne obaveze/ukupna aktiva Dugoročne obaveze/ (dugoročne obaveze + sopstveni kapital)

KUMULANTA POTREBNOG KAPITALA “Kumulanta potrebnog kapitala” – za finansiranje investicija u zemljište, objekte, mašine, oprema, zalihe Poređenjem sredstava iz dugoročnih izvora sa kumulantom potrebnog kapitala utvrđuje se da li je preduzeće u kratkom roku neto kreditor ili neto debitor Dva pristupa u optimizaciji dugoročnih izvora: Dugoročna aktiva finansira se iz dugoročnih izvora Dugoročna aktiva i neto obrtna sredstva finansiraju se iz dugoročnih izvora

PRIKUPLJANJE SREDSTAVA: KUMULANTA POTREBNOG KAPITALA