Poglavlje 5 Izbor Ekonomska racionalnost u Glavni postulat

Poglavlje 5 Izbor

Ekonomska racionalnost u Glavni postulat o ponašanju potrošača jeste da između alternativa koje su mu dostupne on bira onu koju najviše preferira. u Raspoloživi izbori čine skup izbora potrošača. u Gde se, u skupu izbora, nalazi korpa dobara koja je najviše preferirana?

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost Korpa koja je dostupna, ali koja se ne preferira najviše. x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 Korpa koja se preferira najviše od svih dostupnih korpi. Korpa koja je dostupna, ali koja se ne preferira najviše. x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen Korisnost x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 Korisnost x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 Korisnost x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 Dostupne korpe x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 Dostupne korpe x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 Više preferirane korpe Dostupne korpe x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 Više preferirane korpe Dostupne korpe x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2* x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 (x 1*, x 2*) je najviše preferirana od svih raspoloživih koripi x 2* x 1

Racionalan izbor koji je ograničen u Za date cene i dohodak potrošača, korpa dobara koja se najviše preferira naziva se potrošačeva OBIČNA TRAŽNJA. u Običnu tražnju označavamo sa x 1*(p 1, p 2, m) i x 2*(p 1, p 2, m).

Racionalan izbor koji je ograničen u UNUTRAŠNJE rešenje je kada je x 1* > 0 i x 2* > 0 tražena korpa dobara. u Ukoliko kupovina (x 1*, x 2*) staje $m, onda je dohodak potrošača iscrpljen.

Racionalan izbor koji je ograničen x 2 (x 1*, x 2*) je unutrašnje rešenje. (x 1*, x 2*) iscrpljuje dohodak x 2* x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2* (x 1*, x 2*) je unutrašnje rešenje. (a) (x 1*, x 2*) iscrpljuje dohodak; p 1 x 1* + p 2 x 2* = m. x 1* x 1

Racionalan izbor koji je ograničen x 2* (x 1*, x 2*) unutrašnje rešenje. (b) Nagib krive indif. u tački (x 1*, x 2*) jednak je nagibu budžetskog ograničenja. x 1* x 1

Racionalan izbor koji je ograničen u (x 1*, x 2*) ispunjava dva uslova: u (a) dohodak je iscrpljen; p 1 x 1* + p 2 x 2* = m u (b) nagib budžetskog ograničenja, - p 1/p 2, i nagib krive indifer. koja sadrži (x 1*, x 2*) isti su u tački (x 1*, x 2*).

Računanje (obične) tražnje u Na koji način iskoristiti ove informacije da bi tačno odredili (x 1*, x 2*) , za zadate vrednosti p 1, p 2 i m?

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u Pretpostavimo da potrošač ima Kob – Daglasove preferencije:

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u Pretpostavimo da potrošač ima Kob – Daglasove preferencije: u Tada

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u Stoga je GSS određena izrazom

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u Stoga u. U je GSS određena izrazom tački (x 1*, x 2*), GSS = -p 1/p 2

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u GSS u. U data je izarazom tački (x 1*, x 2*), GSS = -p 1/p 2 (A)

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u (x 1*, x 2*) takođe iscrpljuje dohodak, pa je (B)

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u Sada znamo da je (A) (B)

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u Sada znamo da je (A) Zamenjujući (B)

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije u Sada znamo da je (A) zamenjujući dobijamo Što se svodi na …. (B)

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije Zamenjujući x 1* u jednačini dobijamo

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije Za potrošača koji ima Kob – Daglasove preferencije, korpa dobara, iz skupa svih raspoloživih korpi, koja se najviše preferira data je izrazom

Računanje (obične) tražnje – primer Kob – Daglasove funkcije x 2 x 1

Racionalan izbor u uslovima postojanja ograničenja u Kada je x 1* > 0 i x 2* > 0 i (x 1*, x 2*) iscrpljuje budžet a krive indiferentnosti nemaju “ispupčenja”, obične krive tražnje dobijamo rešavanjem na osnovu jednačina (a) p 1 x 1* + p 2 x 2* = y (b) nagiba budžetskog ograničenja, -p 1/p 2, koje je jednako nagibu krive indiferentnosti u tački (x 1*, x 2*).

Racionalan izbor u uslovima postojanja ograničenja u Ali šta ako je x 1* = 0? u Ili ako je x 2* = 0? u Ako je bilo x 1* = 0 bilo x 2* = 0, tada je obična tražnja (x 1*, x 2*) data kao granično ili ugaono rešenje problema maksimizacije korisnosti uz postojanje bdžetskog ograničenja.

Primeri ugaonih rešenja – slučaj savršenih supstituta x 2 GSS = -1 x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj savršenih supstituta x 2 GSS = -1 Nagib = -p 1/p 2 , uz p 1 > p 2. x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj savršenih supstituta x 2 GSS = -1 Nagib = -p 1/p 2, uz p 1 > p 2. x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj savršenih supstituta x 2 GSS = -1 Nagib = -p 1/p 2, uz p 1 > p 2. x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj savršenih supstituta x 2 GSS = -1 Nagib = -p 1/p 2 , uz p 1 < p 2. x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj savršenih supstituta Prema tome, kada je U(x 1, x 2) = x 1 + x 2, izabrana korpa dobara je (x 1*, x 2*), gde je if p 1 < p 2 i if p 1 > p 2.

Primeri ugaonih rešenja – slučaj savršenih supstituta x 2 GSS = -1 Nagib = -p 1/p 2 , uz p 1 = p 2. x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj savršenih supstituta x 2 Sve korpe na budžetskom ograničenju su jednako preferirane kada je p 1 = p 2. x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj nekonveksnih preferencija x 2 bo l je x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj nekonveksnih preferencija x 2 x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj nekonveksnih preferencija x 2 Koja korpa je najpreferiranija od svih dostupnih korpi? x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj nekonveksnih preferencija x 2 Najpreferiranija dostupna korpa x 1

Primeri ugaonih rešenja – slučaj nekonveksnih preferencija x 2 “Tangentna solucija” nije najpreferiranija dostupna korpa Najpreferiranija dostupna korpa x 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} x 2 = ax 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} x 2 = ax 1 GSS = 0 x 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} GSS = - ¥ x 2 = ax 1 GSS = 0 x 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} GSS = - ¥ GSS nedefinisana x 2 = ax 1 GSS = 0 x 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} x 2 = ax 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} Od dostupnih korpi, koja je najpreferiranija? x 2 = ax 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} Najpreferiranija dostupna korpa x 2 = ax 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} x 2 = ax 1 x 2* x 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} (a) p 1 x 1* + p 2 x 2* = m x 2 = ax 1 x 2* x 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} (a) p 1 x 1* + p 2 x 2* = m (b) x 2* = ax 1* x 2 = ax 1 x 2* x 1

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata (a) p 1 x 1* + p 2 x 2* = m; (b) x 2* = ax 1*.

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata (a) p 1 x 1* + p 2 x 2* = m; (b) x 2* = ax 1*. Stavljajući izraz za x 2* iz (b) u (a) dobijamo p 1 x 1* + p 2 ax 1* = m

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata (a) p 1 x 1* + p 2 x 2* = m; (b) x 2* = ax 1*. Stavljajući izraz za x 2* iz (b) u (a) dobijamo p 1 x 1* + p 2 ax 1* = m odakle je

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata (a) p 1 x 1* + p 2 x 2* = m; (b) x 2* = ax 1*. Stavljajući izraz za x 2* iz (b) u (a) dobijamo p 1 x 1* + p 2 ax 1* = m odakle je

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata Korpa od jedinice dobra 1 i a jedinica dobra 2 staje p 1 + ap 2; m/(p 1 + ap 2) ovakvih korpi dostupno je potrošaču.

Primeri “ispupčenih” rešenja – slučaj savršenih komplemenata x 2 U(x 1, x 2) = min{ax 1, x 2} x 2 = ax 1