ANALIZA TROKOVA I KORISTI Javne finansije vebe Analiza

ANALIZA TROŠKOVA I KORISTI Javne finansije - vežbe -

Analiza troškova i koristi • Pojam – Niz postupaka koji su zasnovani na ekonomiji blagostanja, a služe kao smernice prilikom odlučivanja o javnim rashodima • Metode za ocenu ekonomske isplativnosti investicionih projekata • Problemi sa analizom troškova i koristi u javnom sektoru – Izbor diskontne stope – Vrednovanje troškova i koristi – Pitanje raspodele…

Sadašnja i buduća vrednost novca Projektovanje sadašnjih dolara u budućnosti Projektovanje budućih dolara u sadašnjosti R 0 = $1000 R 1 = $1000*(1+. 01) = $1010 R 2 = $1010*(1+. 01) = $1020. 10 R 2 = $1000*(1+. 01)2 = $1020. 10 RT = R 0*(1+r)T

Diskontna stopa i diskontni faktor • Diskontna stopa • • Kamatna stopa koja se koristi za izračunavanje sadašnje vrednosti Diskontni faktor • Broj kojim neki iznos budućeg dohotka treba da se podeli kako bi se izračunala njegova sadašnja vrednost • Ako je kamatna stopa r, a prihod se može ostvariti kroz T perioda u budućnosti, diskontni faktor je (1 + r)T sadašnja vrednost diskontni faktor diskontna stopa

Sadašnja vrednost novčanog toka • Sadašnja vrednost novčanog toka…uz uračunavanje inflacije • Nominalni vs. realni iznosi

Ocena projekata u privatnom sektoru: neto sadašnja vrednost Godišnji neto prinos PV god Istraživanje i razvoj Reklamna kampanja R= Istraživanje i razvoj Reklamna kampanja 0 -$1, 000 0 $150 $200 1 600 0 0. 01 128 165 2 0 0 0. 03 86 98 3 550 1, 200 0. 05 46 37 0. 07 10 -21

Neto sadašnja vrednost: kriterijumi za odlučivanje • Projekat je prihvatljiv samo ako je sadašnja vrednost pozitivna • Kada se dva projekta međusobno isključuju, poželjniji je onaj s većom sadašnjom vrednošću

Interna stopa prinosa • Interna stopa prinosa • • Diskontna stopa pri kojoj je neto sadašnja vrednost projekta jednaka nuli Kriterijum: • Projekat je prihvatljiv ako je interna stopa prinosa veća od oportunitetnih troškova sredstava firme, r

Odnos koristi i troškova = B/C - Projekat prihvatljiv kad je B/C>1 Metod B C B/C I $250 $100 2. 5 II $200 $100 2. 0 I: Oduzimanje $40 od B $210 $100 2. 1 I: Dodavanje $40 na C $250 $140 1. 79

Diskontna stopa za državne projekte • Stope zasnovane na prinosima u privatnom sektoru • Društvena diskontna stopa – Stopa po kojoj je društvo spremno da sadašnju potrošnju zameni za buduću • Diskontovanje od strane države u praksi

Specifična pitanja kod analize troškova i koristi u javnom sektoru • Vrednovanje vremena • Vrednovanje života – Izgubljena zarada – Verovatnoća smrti • Vrednovanje nematerijalnih dobara • Igre koje igraju analitičari troškova i koristi: – Igra lančane reakcije – Igra zapošljavanja – Igra duplog računanja

Razmatranja raspodele • Hicks-Kaldorov kriterijum – Projekat treba da se realizuje ako ima pozitivnu neto sadašnju vrednost, bez obzira na distributivne posledice • Izbegavanje problema raspodele – država da ispravi sve nepoželjne distributivne aspekte projekta – To podrazumeva odgovarajući transfer između dobitnika i gubitnika

Domaći zadatak za danas: br. 3 (str. 145. ) Tri glasača, A, B i C, odlučiće većinom glasova da li će se izglasati zakonski predlozi u vezi s predmetima X i Y. Za svaki od dva predmeta glasaće se posebno. Promena neto koristi (u dolarima) do koje bi došlo usled izglasavanja nekog od ta dva zakonska predloga, prikazana je u tabeli: Predmet Glasač X Y A +6 -3 B -1 +4 C -2 -3. . . . – Da li bi dozvoljavanje trgovine glasovima poboljšalo efikasnost?

Domaći zadatak za danas: br. 11 (str. 146) Zamislite društvo u kojem postoje tri osobe (Džon, Elinor i Abigejl) koje većinskim glasanjem treba da odluče koliko će se novca potrošiti na javni park. Postoje tri opcije za finansiranje javnog parka: H (visoko), M (srednje) i L (nisko). Ovi pojedinci tri mogućnosti rangiraju na sledeći način: Rang Džon Elinor Abigejl 1 M L 2 L M 3 H H. . . . . . – – H M L Razmotrimo glasanje o svim mogućim parovima alternativa: M nasuprot H, H nasuprot L i L nasuprot M. Kakav će biti ishod svakog glasanja? Da li bi u ovom slučaju, kako se čini, većinsko pravilo dovelo do stabilnog ishoda u vezi s ulaganjem u javni park? Ukoliko je to tako, kakav će biti izbor? Da li bi davanje jednoj osobi mogućnosti da odredi radosled glasanja uticalo na ishod? Objasnite to. Sada pretpostavite da je Elinor promenila poredak svojih preferencija na sledeći način: prvi izbor = L, drugi izbor = H i treći izbor = M. Da li bi većinsko glasanje dovelo do stabilnog rezultata? Ako bi, šta bi bilo izabrano? Da li bi davanje jednoj osobi mogućnosti da odredi redosled glasanja uticalo na ishod? Objasnite.

Zadatak br. 1 (str. 190) Da se nalazite na čelu vlade, da li biste postavili pitanje da li je troškovno efikasno proizvoditi dečje pidžame od nezapaljivih tkanina ili biste samo naredili proizvođačima da to učine? – Kako biste odgovorili na ova pitanja?

Zadatak br. 2 (str. 190) Nju Džersi je nedavno uveo jedan unapređeni sistem za testiranje izduvnih gasova iz automobila na mestima gde se vrši provera, širom te savezne države. Prema medijskim izveštajima, ovi novi testovi povećali su vreme čekanja s 15 minuta na dva sata. – Kako bi ovo zapažanje moglo da se uključi u analizu troškova i koristi programa provere izduvnih gasova?

Zadatak br. 4 (str. 190) Pretpostavimo da planirate da za godišnji odmor proputujete Sjedinjene Države na biciklu. Neko je raspoložen da vam proda nov bicikl za 500 $. Na kraju godine, očekujete da ćete taj bicikl prodati za 350 $. Korist za vas od upotrebe bicikla iznosi 170 $. – Kolika je interna stopa prinosa? – Ako je diskontna stopa 5%, da li bi trebalo da kupite taj bicikl?

Zadatak br. 5 (str. 190) Bil se vozi podzemnom železnicom za 75 centi po vožnji, ali bi promenio način prevoza ukoliko bi se cena povećala. Jedinu drugu mogućnost predstavlja autobus koji putuje pet minuta duže, ali košta samo 50 centi. Bil se vozi 10 puta godišnje. Grad razmatra rekonstrukciju sistema podzemne železnice, što će putovanje skratiti za 10 minuta, ali će radi pokrivanja troškova povećati cene za 40 centi po vožnji. Povećanje cene i smanjenje vremena vožnje dogodiće se iste godine i trajaće zauvek. Kamatna stopa je 25%. a) b) Što se tiče Bila, kolike su sadašnje vrednosti koristi i troškova od projekta? U gradu živi 55. 000 pripadnika srednje klase, koji se ni po čemu ne razlikuju od Bila, i 5. 000 siromašnih. Siromašni su ili nezaposleni ili rade u blizini svojih kuća, tako da uopšte ne koriste javni prevoz. Kolike su ukupne koristi i troškovi od projekta za grad u celini? Kolika je neto sadašnja vrednost projekta?

Zadatak br. 5 (str. 190) c) d) e) Neki članovi gradskog veća predlažu alternativni projekat koji se sastoji od direktnog poreza u iznosu 1, 25 $ po pripadniku srednje klase, u cilju obezbeđenja „besplatnih“ pravnih usluga za siromašne tokom naredne dve godine. Ocenjuje se da pravne usluge siromašnima vrede ukupno 62. 500 $ godišnje (Pretpostavite da se ovaj iznos prima na kraju svake godine. ) Šta je sadašnja vrednost projekta? Ako grad mora da bira između podzemne železnice i projekta pružanja pravnih usluga, šta bi trebalo da izabere? Koji je „ponder raspodele“ svakog dolara koji dobije neka siromašna osoba, koji obezbeđuje da sadašnje vrednosti dva projekta budu jednake? Dakle, koliko svaki dolar dohotka namenjen siromašnom čoveku treba da se ponderiše u odnosu na dolar namenjen pripadniku srednje klase? Objasnite svoj odgovor.

Zadatak br. 6 (str. 190) Prema Kariju i Gruberu [Currie and Gruber, 1996], osamdesetih godina je zahvaljujući širenju programa „Medikejd“ došlo do smanjenja smrtnosti dece za 5, 1%. Oni su izračunali da troškovi širenja programa po spasenom životu iznose oko 1, 6 miliona $. Kako biste utvrdili da li bi širenje programa „Medikejd“ prošlo test troškova i koristi?

Domaći zadatak br. 9 (str. 190) Pretpostavimo da država raspravlja o tome da li će danas potrošiti 100 milijardi $ na rešavanje problema koje izazivaju klimatske promene. Prema procenama, ovim bi se izbeglo 700 milijardi dolara $ štete, ali bi se koristi ostvarile tek kroz sto godina. Jedan kritičar ovog predloga kaže da bi bilo mnogo bolje investirati 100 milijardi $ uz prosečan realni prinos od 5% godišnje i te prihode kroz 100 godina iskoristi za saniranje štete od klimatskih promena. – Da li je ovaj kritičar u pravu?