Setite se grka skulptura V veka p n

Setite se: grčka skulptura V veka p. n. e. Predklasična, klasična Predklasična: Strogi stil (480 -450 p. n. e. ) Klasična: Druga polovina V veka p. n. e. : Poliklet, Doriforos (Kopljonoša), oko 440 p. n. e. : Polikletov kanon Miron, Diskobol, oko 450 p. n. e. Fidija, Arhitektonska skulptura Partenona

Skulptura prve polovine V veka p. n. e. (480 -450 p. n. e. ): predklasična (prva faza klasične skulpture), « strogi stil » • Pojavljuje se contrapposto, prikaz uravnotežene asimetrije uspravnog tela u opuštenom stavu mirovanja, a potom i realističan prikaz tela u pokretu. • Arhajski osmeh, « znak života » nestaje, a pojavljuje se zamišljen, strog izraz, karakterističan za ovu fazu, koju zbog toga zovemo još i « strogi stil » .

L’ephèbe du sculpteur athénien Kritios, marbre 86 cm, vers 480 av. JC Od predklasičnog (strogog stila) do klasičnog Doriforos, Kopljonoša rimska kopija, original u bronzi, Poliklet, oko 440 p. n. e.

Od predklasičnog (strogog) do klasičnog stila Vidimo da je Polikletov Doriforos (oko 440 p. n. e. ) u naglašenijem kontrapostu nego Kritijin Mladić (oko 480 p. n. e. ) na kome se ovaj položaj tela prvi put pojavljuje. l’Éphèbe de Kritios (vers 480 av. J. C. ) Le Doryphore (porteur de lance) de Polyclète (vers 440 av. J. C. )

Doriforos, Kopljonoša, Poliklet oko 440 p. n. e. : Polikletov kanon (pravilo) je tekst u kome skulptor izlaže idealne odnose veličina između pojedinih delova ljudskog tela, njihove proporcije. Ovu skulpturu atlete koji nosi koplje je uradio prema tim pravilima, zato se ona zove još i Polikletov Kanon. Na njoj vidimo precizno posmatranje anatomije, poze i proporcija ljudskog tela.

Miron, Diskobolos, oko 450 p. n. e. Pošto je tokom prve polovine V veka p. n. e. (strogi stil) prikaz prirodnog uspravnog položaja čoveka u mirovanju savladan, a ubrzo i prikaz tela u prokretu, skulptor Miron pravi Diskobolosa, bacača diska, objedinjujući u jednoj pozi niz fazi jednog kompleksnog pokreta: telo je u jakoj torziji, a položaj ruku i nogu mora da uravnoteži skulpturu.

Treći veliki skulptor V veka p. n. e. je Fidija, zaslužan za arhitektonsku skulpturu Partenona (skulptura dva zabata, metopa spoljnog friza i skulptura friza cele). Fidija, arhitektonska skulptura Partenona, 440 -430 p. n. e. Partenon, Rođenje Atine, istočni zabat, oko 438 -432 p. n. e. Partenon, Spor Atine i Posejdona, zapadni zabat, oko 438 -432 p. n. e.

Arhitektonska skulptura Partenona je sačuvana samo u fragmentima, ali je i tako najznačajniji ansambl skulpture klasičnog perioda. Centralne figura zabata nisu sačuvane, u dovoljno dobrom stanju su jedino figure koje su krasile bočne delove istočnog zabata, koji je predstavljao rođenje Atine: to su dve grupe Boginja.

Kada govorimo o «Fidijinom stilu» , mislimo na puna, masivna tela, čije se forme naziru ispod nabora haljina, u prirodnom, opuštenom položaju koji odiše mirom i spokojem.

Ili u prirodnom, ležernom pokretu, kao kod ove boginje Nikê koja skida sandale, sa balustrade hrama Atina Nikê na Atinskom akropolju (410 -407 p. n. e. ). To je stil koji dominira atinskom skulpturom do kraja V veka p. n. e.

Na frizu cele Partenona, prikazana je procesija u Atininu čast, vidimo svečan i ujednačen ritam kompozicije. Fidija, Friz cele Partenona, oko 440 p. n. e.

Izdvojite najbitnije: Skulptura klasičnog perioda (druga polovina V veka p. n. e. ) • Poliklet: Doriforos, oko 440 p. n. e. , Polikletov kanon: precizno posmatranje anatomije, proporcija i položaja tela. • Miron, Discobolos, bacač diska, oko 450 p. n. e. : objedinjuje u jednoj pozi niz kompleksnih pokreta. • Fidija: arhitektonska skulptura Partenona, 440 -430 p. n. e. : prirodna lakoća pokreta, puna tela vidna ispod draperije, uravnotežen ritam.

Tokom V veka p. n. e. : sve je postalo moguće • Grčki skulptor nadalje sve može: da prikaže nago ili odeveno telo, u mirovanju ili pokretu, dramatičnom ili delikatnom… • Tako stižemo do IV veka p. n. e. , sa kojim počinje nova faza u umetnosti antičke Grčke, koja se stilski pre vezuje za helenističko vreme koje dolazi, nego za klasični period V veka…

Predklasčno- Klasično - Poznoklasično (predhelenističko) Kritijin Mladić, oko 480 p. n. e. Polikletov Doriforos, oko 440 p. n. e. Praksitelov Apolon Saurokton, IV vek p. n. e.

Poznoklasična ili predhelenistička skulptura IV veka p. n. e. Skopas, Praksitel i Lisip

Najveća arhitektonsko ostvarenje IV veka je monumentalna grobnica persijskog satrapa Mauzola, čije je ime, Mauzolej, postalo zajedničko ime za sve monumentalne grobnice. Ovde vidimo Mauzolovu portret statuu, najstariji primer grčkog portreta u današnjem smislu, tj. skulpturu koja traži fizičku sličnost sa modelom, kako u crtama lica tako i u izgledu tela. Mauzol, 360 -350 p. n. e. , Mauzolej u Halikarnasu, mala Azija (danas Bodrum, Turska)

Mauzolej u Halikarnasu, 360 -350 p. n. e. Najveće arhitektonsko ostvarenje IV veka, monumentalna grobnica persijskog satrapa Mauzola, u sebi kombinuje grčko i egipatsko nasleđe (jonska kolonada nosi friz, na kome se umesto zabata nalazi piramida) Mauzolej je bio ukrašen skulpturom. Reljefi su se nalazila na tri friza, od kojih ćemo danas videti fragmente istočnog, koji je između 360 -350 p. n. e uradio Skopas, prvi od velikih skulptora IV veka p. n. e. .

Skopas, istočni friz Mauzoleja u Halikarnasu, Borba Grka i Amazonki, 360 -350 p. n. e. Reljefi sva tri friza predstavljaju borbe ili trke kočija, tako ilustrujući grčki koncept života kao borbe, nadmetanja. Zapadni friz, koji je između 360 i 350 p. n. e. realizovao Skopas, prikazuje borbu Grka i Amazonki.

Kada Skopasov friz uporedimo sa Fidijinim frizom Partenona, vidimo dramatičnije gestove, izraz jakih strasti, sasvim različite od klasične harmonije partenonskog friza: govorimo o « predhelenizmu » .

Uporedite Skopasov friz, (Mauzolej u Halikarnasu 360350 p. n. e. ) sa Fidijinim (friz Partenona, 440430 p. n. e. )

Skulptura IV veka p. n. e. : « poznoklasična » ili « predhelenistička» Mauzol, 360 -350 p. n. e. , (Bryaxis? ) Mauzolej u Halikarnasu u Maloj Aziji Period od kraja peloponeskog rata do dolazak na vlast Aleksandra Makedonskog se obično zove « poznoklasični » , ali i « predhelenistički » jer najavljuje karakter skulpture narednog perioda, koji ćemo zvati «helenističkim» . Videli smo pojavu prvog portreta u grčkoj umetnosti, portret Mauzola (koji pokušava da ostvari sličnost sa modelom), kao i dinamičan pokret figura u frizu Mauzoleja, ali i u ovoj Menadi koja igra. . . Skopas, Menada koja igra

Drugi veliki skulptor IV veka p. n. e. je Praksitel, majstor ženske lepote: u nizu njegovih Afrodita, najpoznatija je Afrodita iz Knida, 330 p. n. e. , prvi prikaz potpuno nage boginje. Afrodita iz Arla Afrodita iz Knida

Sličnu efeminiziranu lepotu vidimo i u Praksitelovim muškim figurama, koja zamenjuje prototip muževnog atlete. Kontraposto je još naglašeniji u odnosu na skulpturu V veka, telo poprima oblik slova S. Praksitel, Hermes sa malim Dionizijem, oko 330 -320 p. n. e.

Praksitel za svoje figure u naglašenom kontrapostu mora da uvede i oslonac, koji je deo kompozicije (drvo, draperija, vrč itd) kao što možete videti i na Apolonu koji ubija guštera (Apolon Saurokton, levo).

Praksitelova skulptura je erotična, i to ne samo zbog prikaza nagih, zavodljivo opuštenih tela, već i zbog njegove fine, baršunaste obrade površine mermera koja dočarava mekoću puti. Kosa je rađena energičnije, i kontrastira sa obradom telom.

I figura Dečaka iz Maratona, izronjena 1925. u Maratonskom zalivu, se pripisuje Praksitelu ili njegovoj školi: naime, kontrast između glatke obrade tela i raščupane kose ovog veoma mladog mladića, još dečaka, naglašeno izvijenog u S u velikoj meri podsećaju na Praksitelova dela. Dečak iz Maratona, Praksitelova škol

Lisip: novi kanon Treći veliki skulptor IV veka p. n. e. , pored Skopasa i Praksitela, je Lisip, skulptor Aleksandra Makedonskog, koji će obeležiti početak helenističkog perioda skulpture. Lisip će Polikletov kanon zameniti novim proporcijama: telo je vitkije, glava sitnija, kao što možemo videti na ovoj rimskoj kopiji Apoksiomenosa, mladog atlete koji se posle napora briše, oko 330 p. n. e. Lisip, Apoksiomenos, oko 330 p. n. e.

Spontanost gesta, osvajanje prostora Lisip govori da mu je priroda jedini učitelj, time afirmiše značaj preciznog i osetljivog posmatranja, i realizam kao svoj cilj. Gest je banalan, kosa u neredu, sve ukazuje da je želja bila da se zabeleži trenutak, sa spontanošću. Ruka koju mladić pruža ispred sebe pokazuje nove mogućnosti osvajanja prostora. Lisip, Apoxiomenos (atleta koji se briše), oko 330 p. n. e.

Skulptura IV veka p. n. e. : Poznoklasična ili predhelenistička • Mauzolov portret, prvi prikaz koji teži fizičkoj sličnosti. Skopas, friz Mauzoleja u Halikarnasu, 360 -350 p. n. e. : Borba Grka i Amazonki: energičan gest, dramatičan izraz, sasvim različiti od klasične harmonije ujednačenog i mirnog friza Partenona. • Praksitel: naglašen kontraposto (telo u S) (oslonac je deo kompozicije), efeminizirana lepota, baršunasta obrada mermera, erotizam. Praksitelova Knidska Afrodita (oko 330 p. n. e. ) je prvi prikaz potpuno gole boginje. • Lisip: nove proporcije (telo izduženije, glava sitnija) umesto Polikletovog kanona, spontanost gesta, osvajanje prostora.