3 1 5 Skulptura tokom Srednjeg veka VXI

3 -1 -5 Skulptura tokom Srednjeg veka: V-XI vek, romanička skulptura, gotička skulptura Terminologija

Pieta iz Bona, drvo, oko 1300 Helenistička umetnost: Laokon sa sinovima, kraj II veka p. n. e.

Skulptura antičke Grčke se smatra « klasičnom » to jest savršenom. . . Kako je onda došlo do toga da se ova veština izgubi?

Danas ćemo se baviti sudbinom skulpture tokom Srednjeg veka, pratićemo njenu sudbinu od V do XI veka, potom njenu evoluciju tokom perioda romanike (XI i XII vek) i gotike (XIII i XIV vek), da bismo na stigli do Renesanse (od XV veka, prvo u Italiji). . . Helenistička umetnost: Laokon sa sinovima, II vek p. n. e. Pieta iz Bona, drvo, oko 1300

Skulptura antičke Grčke je povezana sa grčkim bogovima, nalazi se pri hramovima, i za hrišćane je paganska. Sa usponom hrišćanstva, iz evropske umetnosti nestaje monumentalne slobodne skulpture. Antička dela su odbačena kao paganska, dok će se biblijska zabrana pravljenja idola najčešće povezivati sa skulpturom. Kolosalna Zevsova statua, Fidija, V vek p. n. e. Zevs ili Posejdon, V vek p. n. e.

Sa druge strane, nomadska plemena koja stižu na tlo Zapadne Evrope sa sobom donose svoju tradiciju ornamentalnog ukrašavanja utilitarnih predmeta (kombinacija životinjskog stila i prepleta, rad u drvetu, metalu itd), ali nemaju tradiciju monumentalne figuralne skulpture. Tête animale, barque funéraire d’Oseberg, Norvège, IXème

Ljudska figura je suviše komplikovana i prevazilazi ovu tradiciju (u ovom reljefu Jevanđelisti su zamenjeni njihovim simbolima, pod uticajem životinjskog stila). Ukoliko ljudska figura baš mora biti predstavljena, anatomija se svodi na stilizovani ornamentalni ukras. Baptistère de la cathédrale de Cividale, Italie, VIIIème siècle La crucifixion, VIIIème siècle, Irlande

Tako slobodna stojeća skulptura od V veka potpuno nestaje iz evropske umetnosti. Opstaju samo plitki reljefi u službi arhitektonske dekoracije. Krstionica katedrale u Ćividaleu, Italija, VIII vek

Skulptura će ponovo početi da poprima na važnosti od XI veka, iako je i dalje pre svega arhitektonska dekoracija. . . Južni portal, Sveti Sernan, Tuluz, Francuska, pre 1118

U reljefima koji ukrašava portale i kapitele katedrala vidan je uticaj tradicija životinjskog stila i prepleta (umetnosti seobe naroda). . .

Tokom romaničkog perioda skulptura dobija na važnosti, ali je i dalje arhitektonski ukras (fasada, portal, stubovi), vezana za arhitekturu. Ne postoji slobodna, « stojeća » skulptura. Capitel Sainte. Madeleine, Vezelay Exemple de sculpture liée à l’architecture: le trumeau du portail, Saint Pierre de Moissac, début XIIème

Romanička skulptura, uvek vezana za arhitekturu: portal crkve Sv. Madlene, Vezle, Francuska, XII vek

Romanička umetnost: Portal crkve Sv. Petra u Moasaku, 1120 -1135

Monumentalna ljudska figura se ponovo pojavljuje od XI veka, ali telo proroka Jeremije je bez volumena i neprirodno izvijeno, prati formu stuba čija je reljefna dekoracija, ne bi moglo stajati odvojeno. Sculpture romane: trumeau du portail sud, Saint Pierre, Moissac 1120 -1135

Tokom XII veka, razvoj romaničke skulptura Tokom XII veka, romanička skulptura evoluira od reljefa na stubu (početak XII veka), do figure u obliku stuba (XII vek).

Gotička skulptura, XIII vek Tokom XIII veka, skulptura se dalje razvija: početkom veka, telo i dalje ima oblik stuba, ali zauzima posebnu nišu, oslonjeno na stub. Tokom veka, glave više nisu u liniji tela. . .

Gotika, oko 1210: telo i dalje ima oblik stuba, ali zauzima posebnu nišu, oslonjeno na stub, glave više nisu u liniji tela

…Tokom XIII veka tela zauzimaju više prostora, više nisu u obliku stuba: vratovi su izvijeni, glava više nije u liniji tela, ruke su prikazane u slobodnijem pokretu a ne više tesno priljubljene uz telo. . . Gotika: Katedrala u Remsu, Francuska (1225 -1245)

Vidimo čak i pokušaj kontraposta, iako nevešto izvdenog (tela izvijena u obliku slova S)… Katedrala u Remsu (Rheims), Zapadna fasada, Figure na desnom dovratniku, Blagovesti (1225 -1245) i Susret Marije i Jelisavete, posle 1252

Stopala, koja stoje na zemlji za razliku od izvijenih prikaza u ranijem periodu, pokazuju da se zaista pokušava prikazati fizička stvarnost tela…

Sa stopalima na zemlji, osećamo da ova tela imaju težinu. Imaju i volumen, koji se nazire ispod haljina. Katedrala u Remsu, Susret Marije i Jelisavete, posle 1252

Volumen tela Od stilizovanog (dematerijalizovanog, prema stubu, čiji je ukras, deformisanog) tela proroka Jeremije (početak XII veka), preko tela- stuba, potom tela u obliku stuba. . .

Preko tela koja i dalje imaju oblik stuba, ali zauzimaju posebne niše, oslonjena na stub, sa glavama koje više nisu u liniji tela. . . Cathédrale de Chartres, portail nord, vers 1210

…do tela koja zauzimaju više prostora, realističnije prikazanih: prirodnijeg gesta, sa težinom i volumenom… Cathédrale de Rheims, façade ouest, après 1252

Ova skulptura, koja zauzima veći prostor, odvajajuću tela od zida, i prirodnije ih prikazujući, sa težinom i volumenom, u prirodnijem pokretu… Cathédrale de Reims, 1225 -1245 Cathédrale de Reims, après 1251

Ta skulptura će nam, počev od XV veka u Firenci, ponovo doneti slobodnu skulpturu u punom volumenu, kao što je bila antička skulptura. . . Nanni di Banco, Quattro Santi Coronati, 141013, Or san Michele, Florence

Nanni di Banco, Quattro Santi Coronati, 1410 -13, Or san Michele, Florence To će biti početak Renesanse. Donatello, Saint Marc, 1411, Or San Michele, Florence

Najbitnije: Skulptura tokom srednjeg veka • Od V veka slobodna stojeća skulptura nestaje iz hrišćanske umetnosti, jer podseća na pagansku idolatriju. Opstaće jedino mala plastika i plitak reljef, u kome je vidan uticaj umetnosti seobe naroda (preplet, životinjski stil). • Skulptura većih dimenzija se ponovo pojavljuje od XI veka, ali kao arhitektonska dekoracija. Romanička skulptura nije slobodna, već krasi portale i kapitele stubova katedrala. Tela su bez volumena, izdužena, stilizovana, prate oblik stuba ili portala, da bi tokom XII veka poprimila oblik stuba. • Između XII i XIII veka skulptura se postepeno odvaja od stuba (telo ostaje u obliku stuba), da bi se tokom XIII veka (gotička skulptura) prvo glava izdvojila iz linije tela, potom ruke, a potom celo telo zauzelo prirodniji položaj, ponovo zadobilo svoju težinu i volumen. • Ovaj proces, u XV veku u Firenci, dovodi do ponovne pojave slobodne stojeće skulpture slične antičkoj: to je početak Renesanse.