SAVREMENI PRIVREDNI SISTEMI EKONOMSKI FAKULTET IVAN VUJAI KRIZA

SAVREMENI PRIVREDNI SISTEMI EKONOMSKI FAKULTET IVAN VUJAČIĆ

KRIZA 2008 • Bilo je više svetskih finansijiskih kriza u istoriji. • Svaka je donela nešto novo i neki tip regulacije koji nije bio unapred isplaniran. • Pogledajmo najznačajnije : • 1792 - SAD • 1825 - Tržišta u nastajanju (emerging markets) • 1857 - Prva globalna finansijska kriza • 1907 - Bankarska kriza • 1929 – Velika kriza 2014 Ivan Vujačić 2

KRIZA 2008 • A. Hamilton – stvorio prvu centralnu banku kao privatnu - Bank of the United States (BUS). 1791(Dec) • Akcije su morale da se kupuju uz kupovinu državnog duga ( plaćanje dela akcija u državnim obveznicama). • S jedne strane Federalni dug - s druge centralna banka. Od 10 miiliona $ US , 8 miliona je prodato privatnim investitorima. • Spekulanti otkupili državni dug kako bi ga preprodali • Banka bila prevelika sa prevelikim kredittnim 3 2014 Ivan Vujačić potencijalom.

KRIZA 2008 • U prva dva meseca dala 2. 7 miliona $US kredita i stvorila spekulativni balon. • Već u martu 1792 BUS nije imao dovoljno metalnog pokrića (srebro i zlato) za papirni novac koji je izdavao. Stezanje kredita dovelo je do pada svih cena uključujući i federalnog duga. • Hamilton – prvo državno spašavanje (bail out). • Kupovina državnog duga novcem iz budžeta kako bi stabilizacijom duga se povratilo poverenje u banku i finansijska tržišta. 2014 Ivan Vujačić 4

KRIZA 2008 • Omogućio bankama da se zadužuju kod centralne banke uz kolateral (pokriće). • Pozajmljivao novac dužnicima kako bi sprečio bankrotstva. • Reakcija javnosti – da bi se zaštitili naivni ulagači od špekulanata zakonski zabranjeno trgovanje futures. • Reakcija investitora – 24 njih formiralo privatni klub za trgovanje ovim hartijama. Iz tog udruženja ponikla New York Stock Exchange. 2014 Ivan Vujačić 5

KRIZA 2008 • Bail-out uspeo. Panika se smirila. • New York je postao finansijska supersila u narednih 50 godina. • GDP je rastao. • Ali, bio je to presedan. • Spašavanje banaka u takvom obimu postaće pravilo. • 2014 • Ivan Vujačić 6

KRIZA 2008 HAMILTON 1792 2014 Ivan Vujačić 7

KRIZA 2008 • 2014 Ivan Vujačić 8

KRIZA 2008 EMERGING MARKETS 1825 • Nova nada - investiranje u Latinsku Ameriku. • Britanija imala industrijiski bum – višak kapitala za izvoz u potrazi za većim prinosima. • Kraj Napoleonovih ratova – smanjenje kamata na državne obveznice. • London potiskuje Amsterdam i postaje najveća berza. • Strane obveznice se pojavljuju – Ruske. Pruske, Danske itd. 2014 Ivan Vujačić 9

KRIZA 2008 • No, najatraktivnije postaju one iz bivših španskih kolonija – Meksiko, Čile, Peru, Kolumbija. . • Distanca čini svoje – informacije nisu baš pouzdane. • Najeklatantniji primer je prodaja “Poyais” obveznica. Njih je prodavao Gregor Mac. Gregor u ime jedne zemlje u Latinskoj Americi. • Problem je u tome što ta zemlja nije postojala. • Ovo su bile nerazvijene zemlje sa malim fiskalnim sposobnostima. 2014 Ivan Vujačić 10

KRIZA 2008 • Cela stvar se zaljuljala kada su obveznice Peru-a pale za 40%. • Nastala je trka na banke. Bank of England je ušla u akciju spašavanja, kako banaka, tako i poverioca. • No, bez obzira na to oko 10% banaka u Engleskoj i Velsu je propalo 1826. • Viđenje uzroka krize bilo je različito. • Neki su krivili investitore – neopreznost. • Neki su krivili banke. 2014 Ivan Vujačić 11

KRIZA 2008 • Smatralo se da je veličina banaka – to što su bile ograničene brojem osnivača – učinilo da budu isuviše male da se odupru krizi. • 6 partnera osnivača je bio maksimum u Engleskoj. • Škotska je imala neograničen broj akcionara osnivača banaka. Škotske banke su bolje prošle. Iz ovoga je zaključeno da se zakonska regulativa mora promeniti. • Nastala je koncentracija u bankarskom sektoru koja traje do danas. • 2014 Ivan Vujačić 12

KRIZA 2008 • Nastale su mega banke. • Britanija je postala svetski lider kako u bankarstvu tako i u trgovini obveznicama. • Mergeri banaka su se nastavili – Royal Bank of Scotland je postala najveća svetska banka. • Ujedno i najveća banka koja je propala. • Danas 4 najveće banke u Britaniji drže 75% svih depozita. • Propast bilo koje bi mogla da destabilizuje sistem. • 2014 Ivan Vujačić 13

KRIZA 2008 2014 Ivan Vujačić 14

KRIZA 2008 1857 • Mada je bilo drugih kriza 1830 -tih i 1840 -tih, prva globalna finansijska kriza se dogodila 1857. godine • Ovaj put SAD – Srednji zapad – šokovi izazvali potrese u N. Y. , Liverpool, Glasgow, London, Hamburg, Paris, Copenhagen, Beč. . . • Svet je bio više povezan nego ranije. SAD se zaduživale i prodavale obveznice i akcije. Britanija je bila glavni investitor. • Popularno je bilo investirati u železnicu-napredna tehnoilogija- investiranje u budućnost. 15 • 2014 Ivan Vujačić

KRIZA 2008 • Kao što je već rečeno banke u Britaniji su počele da se uvećavaju gutajući druge. Depoziti banaka su se stoga uvećavali i porasli 400 % između 1847 i 1857. • Pojavili su se novi igrači – discount houses. • U početku posredovali između investitora i firmi. • Posle nekog vremena počele da obećavaju investitorima da im ustupe novac uz kamatu uz obećanje da će moći da ga povuku u bilo kom momentu. 2014 Ivan Vujačić 16

KRIZA 2008 • Računali da će moći da pozajmljuju koliko im treba od Bank of England. • Bile su banke po svemu sem po imenu – shadow banking. • Ohio Life osiguravajuće društvo preinvetsiralo u železnicu. • Akcije železnice počele da padaju, pao Ohio Life. • Pale cene akcija – investitori počeli da prodaju izazvali dalji pad cena akcija. Požar se proširio i preko okeana. 2014 Ivan Vujačić • 17

KRIZA 2008 1857 • 2014 Ivan Vujačić 18

KRIZA 2008 1857 2014 Ivan Vujačić 19

KRIZA 2008 • Trka na banke na Wall Street-u. Banke odbile da isplate depozite u novcu. Bankarski sistem SAD – propao. • Banke počele da propadaju i panika se širi na Britaniju i dalje. • Discount houses su zaoštrile problem jer su radile uz minimum sopstvenih rezervi. • Reforma sistema u Britaniji. 2014 Ivan Vujačić 20

KRIZA 2008 • Desile su se dve bitne stvari – • Finansijske kuće su morale da kao i banke odvajaju za sopstvene rezerve. • Mnogi su smatrali da će Bank of England intervenisati i da discount houses ne mogu da propadnu. • Nisu bili u pravu. Kada je 1866 velika finansijska kuća Overend and Gurney tražila hitnu pozajmicu –Bank of England je odbila. Britanija nije imala finansisjku krizu narednih 50 godina. . 2014 Ivan Vujačić 21

KRIZA 2008 1907 • • SAD su bile bez centralne banke. Hamiltonov BUS je zatvorena 1811. Osnovana odmah druga, ali je i ona zatvorena 1836. No, ekspanzija kredita posle Građanskog rata (18611865) je bila ogromna. • 1907. SAD su imale 22 000 banaka. • Jednu banku na 4000 stanovnika. • Investitori su se međutim okrenuli Trustovima. 2014 Ivan Vujačić 22

KRIZA 2008 • Trustovi je trebalo da čuvaju akcije i obveznice i da postupaju po nalozima klijenata. • Trustovi su, međutim, počeli da se upuštaju u druge aktivnosti – plasiraju akcije, budu underwriters i da upravljaju imovinom i železnicom. • Ponovo se pojavljuje shadow banking. • Bili su slabije regulisani i donosile veće prinose. • Banke su morale da drže rezerve u iznosu od 25% depozita, Trustovi 5%. • 2014 Ivan Vujačić 23

KRIZA 2008 • Do 1907 postali su veliki kao nacionalne banke jer su za 10 godina porasli za 250%. • Stopa rasta u SAD između 1896 i 1906 je bila 5%. • No, dva bankara Heinze i Morse su uz nelegalne radnje pokušali da preuzmu United Copper. • 1907. došlo do malog zastoja i pada cene bakra, akcije firme pale. • Da bi održali cenu počeli da ulažu novac banaka kojima su upravljali. 2014 Ivan Vujačić 24

KRIZA 2008 • Gubici manjih investitora su proizveli paniku koja je došla do Trusta Knickerbroker koji je bio treći po veličini u SAD. • Porastao sa 10 $ miliona na 60 $miliona za 10 godina do 1907. • Za jedan ( 22 oktobra 1907) isplatili 8 $ miliona, ali odbili neke zahteve – što proširilo paniku na druge trustove. • J. P. Morgan – pokušao da zaustavi paniku. 2014 Ivan Vujačić 25

KRIZA 2008 • Sakupio bankare u NY biblioteku i zaključao ih dok nisu skupili 25 $ miliona za bail-out fund. • Nije bilo dovoljno. • Počela navala na banke širom zemlje. Banke se zatvarale i ograničile podizanje novca. • Apsurdno je da rastuća ekonomija ostaje bez novca. • Ilegalni novac – čekovi, potvrde o pozajmici su počele da cirkulišu do visine od 500 $ miliona dolara. • 1909 došlo do rasta privrede i kriza prevaziđena. 2014 Ivan Vujačić 26

KRIZA 2008 • Vlada ubacila 500 $ miliona. • Formirana National Monetary Commission • 4 godine izučavala iskustva drugih. • Predlog – formiranje centralne banke. • Formirana centralna banka SAD – • Federal Resreve ili FED 1913. godine • 2014 Ivan Vujačić 27

KRIZA 2008 • 2014 Ivan Vujačić 28

KRIZA 2008 1929 • Aktiva 25 000 banaka u SAD je 1929 iznoslila 60 milijardi $. • Aktiva je bila dobro raspoređena • - 60 % krediti • - 15% keš • - 20% investicione HOV gde su državne obveznice bile više od pola. • - Bankarski sistem koji izgleda siguran. 2014 Ivan Vujačić 29

KRIZA 2008 • FED je bila mlada institucija i opažao kontradiktorne signale. • Cene tradicionalnih grana su padale, a na strani novih tehnologija cene akcija su vrtoglavo rasle. • Fed se na kraju opredelio da ohladi tržište i podigao referentnu kamatnu stopu sa 3. 5% na 5% 1928. • Bila je to katastrofalna greška. • Euforija se na berzi nastavila do septembra 1929. • Slom berze oktobra 1929. • 30 2014 Ivan Vujačić

KRIZA 2008 2014 Ivan Vujačić 31

KRIZA 2008 • Pad proizvodnje gotovo momentalan. • Panika i jurnjava na banke u poljoprivrednim državama u 1930. Illinois, Arkansas, Missouri • 1930 – bankrotiralo 1 350 banaka • Bankarska kriza se raširila svetom. Britanija, Austraija i Nemačka. • 1931. Britanija napušta zlatni standard. • Širenje bankarske krize na druge države u SADNevada, Michigan, Iowa gde se banke zatvaraju. • 2014 Ivan Vujačić 32

KRIZA 2008 • U Februaru 1933. banke iz unutrašnjosti povlače svoja sredstva koja su data kao međubankarske pozajmice bankama u New Yorku u iznosu od 760 miliona $. • New York banke se okreću FED-u za pomoć. • 4 marta 1933. FED zatvara vrata. • Sutra dan je Franklin Ruzveltov prvi dan na poslu. • Zatvara sve banke na nedelju dana i pregledaju se njihove knjige. • 2014 Ivan Vujačić 33

KRIZA 2008 • Više od 2 000 banaka se posle te nedelje nije otvorilo. • Oko 11 000 banaka je propalo do tog momenta. • Novčana masa opala za 30%. • Nezapolsenost sa 3. 2% došla na 25%. • New Deal uvodi novu regulaciju i potporu. • Federalna vlada upumpava 1 milijardu $ u bankarski sistem, što je iznosilo oko trećine kapitala u tom sistemu. 2014 Ivan Vujačić 34

KRIZA 2008 • Taj novac podržava oko 6000 banaka od preostalih • 14 000. • Fed-u se daju prava da reguliše banke koje daju kredite za investicije. • Uspostavlja se FDIC – Federal Deposit Insurance Corporation- garancija depozita. • Glass- Stegall Act – razdvaja banke od tržišta akcijama. • 2014 Ivan Vujačić 35

KRIZA 2008 • Ovo je sistem koji je brilijantno odradio svoj zadatak u Velikoj krizi. • Štednja je zagarantovana, što održava ponudu novca, dohodak i tražnju. • Rizik jurnjava na banke je sveden na minimum. • Banke su mogle da smanje troškove smanjnjem rezervi za likvidnost i obavezni nivo kapitala. • Ovaj sistem je sprečio bankarske panike narednih 70 godina • 2014 Ivan Vujačić 36

KRIZA 2008 • Da li je ovo ono što je Hamilton želeo ? ? • Hamilton je želeo da stvori finansijiski sistem koji će učiniti državu stabilnom. • Banke i tržišta koja će podržavati javni dug i omogućiti jevtino kreditiranje infrastrukture i vojnih rashoda. • Od 1934. imamo obrmuto - državu koja podržava finansijiski sistem. • Taj sistem je stvorio subvenciju u srži kapitalizma. 2014 Ivan Vujačić 37

KRIZA 2008 • Ovo se najbolje vidi u iz poslednje krize 2008. • Kombinovana aktiva Citi Group i RBS ( Royal Bank of Scotland) iznosila je oko 6 triliona $. • Njihov bail out iznosio je oko 100 milijardi $. • Države realno nisu imale izbor ? • Njihova propast bi izazvala još veće nevolje. • Pitanje je načina eliminisanja moralnog hazarda. • Pitanje je kako vratiti privatni rizik u sistem ? ? . 2014 Ivan Vujačić 38

KRIZA 2008 2014 Ivan Vujačić 39

KRIZA 2008 2014 Ivan Vujačić 40