SAVREMENI PRIVREDNI SISTEMI EKONOMSKI FAKULTET IVAN VUJAI GLOBALIZACIJA

SAVREMENI PRIVREDNI SISTEMI EKONOMSKI FAKULTET IVAN VUJAČIĆ

GLOBALIZACIJA I Globalizacija Šta je globalizacija ? Kada je počela globalizacija ? Da li je moguća propast globalizacije ? Da li možemo da joj se suprotstavimo ? Da li je gobalizacija tehnološki determinisana ? Da li možemo da menjamo njen sadašnji karakter ? 2015 Ivan Vujačić 2

GLOBALIZACIJA I I Globalizacija Istorija globalizacije će nam možda dati odgovore na ova pitanja. Kada se javila prva globalizacija ? Prva globalizacija je bila ostvarena kada se prvi put ljudski rod raširio po čitavoj planeti. Ovo se dogodilo oko 12000 godina p. n. e 2015 Ivan Vujačić 3

GLOBALIZACIJA I Prikaz prve globalizacije 2015 Ivan Vujačić 4

GLOBALIZACIJA II II Globalizacija u period između 10 000 i 3000 godina p. n. e. Pre oko 10 000 godina počela je proizvodnja hrane. Kao rezultat - početak pripitomljavanja životinja. Poljoprivreda je dovela do stvaranja prvih sela i utvrđenih gradova. Stvaranje centralističkih i patrijahalnih društvenih struktura – sa poglavarima i sveštenicima na vrhu piramide. 2015 Ivan Vujačić 5

GLOBALIZACIJA III Globalizacija - Predmoderni period ( 3000 p. n. e. - 330 n. e) Oko 3000. god. p. n. e. Egipat, Mesopotamija, Kina dolazi do pronalaska pisma. Na Zapadu – Ilijada i Odiseja su zapisane tek oko 700 godina p. n. e. Oko 3000. god. p. n. e. je otkriven točak u Jugo-zapadnoj Aziji. Ove inovacije dovele su do rapidnog rasta komunikacije, prenosa tehnoloških znanja i stvaranja imperija. 2015 Ivan Vujačić 6

GLOBALIZACIJA III Podela rada – stvaranje vojske, birokratije i zanata. Egipat, Mesopotamija, Kina – briga o viškovima i skladištenju viškova žitarica i pirinča, briga o navodnjavanju. Iz ove potrebe i uz pomoć tehnologije stvaraju se carstva. Marks – Azijatski način proizvodnje. Kina se ujedinjuje kao carstvo oko 220 godina p. n. e i narednih 1700 godina bice tehnološki najnaprednija zemlja (barut, papir, mehanički sat, bojenje svile. . . ) 2015 Ivan Vujačić 7

GLOBALIZACIJA III U Evropi – propast Grčke, carstva Aleksandra Velikog, Rima, trijumf hrišćanstva i dolazak mračnog srednjeg veka. Izuzetak – Vizantija ili Istočno Rimsko Carstvo. Konstantinopolj kao središte zapadne civilizacije do njegove propasti 1453. godine Pobeda monoteizma i slepljivanje crkve i države. Velike migracije, bolest, kuga, osvajanja i sve veća interakcija u trgovini. 2015 Ivan Vujačić 8

GLOBALIZACIJA III Trgovinske rute 1000 – 1450 godine (put svile) 2015 Ivan Vujačić 9

GLOBALIZACIJA IV IV Globalizacija - Modernost Kada počinje ono što zovemo modernim vremenima ? Šta uopšte znači modernost ? Da li moderno doba počinje 1440 ? • Johannes Gutenberg otkriva štamparsku presu. Da li moderno doba počinje 1492 ? • Christopher Columbus otkriva Ameriku. 2015 Ivan Vujačić 10

GLOBALIZACIJA IV Da li moderno doba počinje 1. januara 1600. ? Osnivanje East India Company Kao što ćemo videti, osnivanje ove kompanije je imalo bitan uticaj na svet kao : - Društvo sa ograničenom odgovornošću- jedno od prvih - Prva državna kompanija koja je ostavila dubok trag u istoriji. 2015 Ivan Vujačić 11

GLOBALIZACIJA IV Da li moderno doba počinje 1776 ? Američka revolucija – prva moderna republika Da li moderno doba počinje 1776 ? Adam Smith - Bogatstvo Naroda - afirmacija tržišta Da li moderno doba počinje 1789? Francuska Revolucija –prava čoveka 2015 Ivan Vujačić 12

GLOBALIZACIJA IV Otkriće Amerike je uticalo na cenu pšenice izražene u srebru jer je većina evropskih valuta izražavala svoju vrednost u srebru. Samim tim, uvoz veće količine srebra i zlata dovelo je usled opadanja njihove vrednosti do skoka cena. Srećom došlo je do velikog izvoza srebra u Kinu i Indiju u ovom periodu inače bi inflacija bila još veća. Do stabilizacije cena je došlo tek oko 1650. godine. 2015 Ivan Vujačić 13

UTICAJ OTKRIĆA AMERIKE NA CENU PŠENICE IZRAŽENE U SREBRU 2015 Ivan Vujačić 14

GLOBALIZACIJA IV Moja podela bi se, pre svega, odnosila na ekonomiju: • Moderni period I – ( 1492 – 1820) U ovom periodu, sem navedenih, bilo je, još značajnih događaja (na primer, Napoleonovi ratovi) No, ovaj period se može shvatiti kao period u kojem se stvaraju preduslovi za zamah kapitalizma. Ujedno, u ovom periodu se kroz globalizaciju stvara prvobitni takozvani Svetski sistem (I. Wallerstein) 2015 Ivan Vujačić 15

GLOBALIZACIJA 1 V • Moderni period II ( 1820 - 1914) – Ovaj period karakterišu: • Industrijska revolucija • Evropski mir posle Bečkog kongresa 1815. • Kolonijalna ekspanzija i vreme imperija • Pax Britanica • Velika ekspanzija međunarodne trgovine, međunarodnih investicija i velika imigracija • Prva moderna globalizacija. 2015 Ivan Vujačić 16

GLOBALIZACIJA 1 V • "Brzim poboljšanjem svih orudja za proizvodnju, beskrajno olakšanim saobraćajem, tržište uvlači u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jeftine cene njenih roba jesu teška artiljerija kojom ono ruši sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mržnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju. Ono prisiljava sve nacije da prihvate tržišni način proizvodnje, ako neće da propadnu; ono ih prisiljava da same kod seba uvedu takozvanu civilizaciju, tj. da postanu tržišni Jednom reči, ono udešava svet po svom sopstvenom liku. “ • Da li je ovo opis globalizacije? • Da li se slažete ? • Ko je ovo napisao ? • • 2015 Ivan Vujačić 17

GLOBALIZACIJA 1 V • Zamenite reč tržište sa originalnon reči koja je tu stajala i dobićete sledeće: • "Brzim poboljšanjem svih orudja za proizvodnju, beskrajno olakšanim saobraćajem, buržoazija uvlači u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jeftine cene njenih roba jesu teška artiljerija kojom ona ruši sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mržnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju. Ona prisiljava sve nacije da prihvate buržoaski način proizvodnje, ako neće da propadnu; ona ih prisiljava da same kod seba uvedu takozvanu civilizaciju, tj. da postanu buržuji. Jednom reči, ona udešava svet po svom sopstvenom liku. “ • Karl Marks, Fridrih Engels , Manifest KP 1848. • 2015 Ivan Vujačić 18

GLOBALIZACIJA 1 V Pogledajmo još i sledeće: "Potreba za sve raširenijim tržištima gde će prodati svoje proizvode goni bružoaziju preko cele zemljine kugle. Svugde ona mora da se ugnezdi, svugde da se naseli, svugde da uspostavi veze. . . Buržoazija je eksploatacijom svetskog tržišta dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potrošnji svih zemalja” Marks & Engels , Manifest KP (1848) 2015 Ivan Vujačić 19

GLOBALIZACIJA IV Prva moderna globalizacija. 1875. (pre Berlinskog kongresa 1878) u Evropi je postojalo samo 17 zemalja koje su se smatrale suverenim. Od čega 6 tzv. velikih sila (Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Austrougarska i Otomanska imperija) U Amerikama – 19 zemalja od kojih su samo SAD bile tzv. velika sila 2015 Ivan Vujačić 20

GLOBALIZACIJA IV U Aziji 5 zemalja – od kojih značajne zemlje - Japan, Kina, Persija U Africi 3 marginalne zemlje – Maroko, Liberija i Etiopija Balkanske zemlje su nazivane Near East zemljama. Ukupno 44 zemlje Danas u OUN 193 2015 Ivan Vujačić 21

GLOBALIZACIJA IV Na početku industrijske revolucije per capita dohodak između onog što danas zovemo razvijeni i nerazvijeni svet nije se mnogo razlikovao. Ovo je verovatno statistička posledica nečeg što se zanemaruje. Šta je to ? ? !? Odgovor se nalazi u tome što je Kina kao mnogoljudna zemlja još 1820. bila na istom ili većem dohotku per capita od većine zapadnih zemalja. 2015 Ivan Vujačić 22

GLOBALIZACIJA 1 V STOPE RASTA GDP PO REGIONIMA (PERIOD (1870 -1914) Regions 2015 GDP per capita Population GDP Western Europe 1. 32 0. 77 2. 10 Western Offshoots Asia (excluding. Japan) 1. 81 2. 07 3. 92 0. 38 0. 55 0. 94 Latin America 1. 81 1. 64 3. 48 East E. & Russia 1. 15 1. 21 2. 37 World 1. 30 0. 80 2. 11 Ivan Vujačić 23

GLOBALIZACIJA 1 V NIVO GDP PER CAPITA (UK 1820 = 100) 2015 Ivan Vujačić 24

GLOBALIZACIJA 1 V RAST GDP PER CAPITA 2015 Ivan Vujačić 25

GLOBALIZACIJA IV 1820–ih Svetska populacija je iznosila oko 1 milijardu ljudi. Svetski GDP iznosio je manje od $ 1 000 milijardi u današnjem novcu. Per capita GDP iznosio je oko $700 U 2000. godini Svetska populacija je iznosila 7 milijardi ljudi Per capita GDP iznosio je oko $ 6 000 2015 Ivan Vujačić 26

GLOBALIZACIJA IV Prva moderna globalizacija • Nastaje u doba industrijske revolucije i naročito dobija ubrzanje u periodu 1880 -1914. • Između 1870. i 1890. – proizvodnja čelika koja predstavlja indikator industrijalizacije je porasla sa 500, 000 t na 11 miliona tona ili 20 puta. • Ovo je doba rapidnog opadanja učešća poljoprivrede u BDP-u • Posledica je velika emigracija u prekookeanske zemlje. 2015 Ivan Vujačić 27

GLOBALIZACIJA IV • Doba zlatnog standarda • Jedno vreme zlato i srebro – bimetalni standard. • Great Depression – Velika kriza – tek kasnije će ovaj izraz dobiti drugo značenje. • Pad cena – usled ograničenosti zlata u opticaju. • S jedne strane snižava cenu rada , s druge strane snižava izglede za profit. • Rapidna ekspanzija u uslovima deflacije. 2015 Ivan Vujačić 28

GLOBALIZACIJA 1 V • Ali to stvara probleme – naročito u poljoprivredi. • Cene padaju i do 50% • William Jennings Bryant – Cross of Gold • Zlatni standard nadvladava i jedini sistem plaćanja. • Novi zlatni rudnici otkriveni oko 1890 -tih. • Cene se vraćaju na stari nivo i ekspanzija se nastavlja. • Slobodna trgovina se širi. • 1846 –ukiniti žitni zakoni u Britaniji. 2015 Ivan Vujačić 29

GLOBALIZACIJA 1 V • Sklapanje ugovora sa Francuskom o slobodnoj trgovini – širi se i na ostale. • No, već oko 1890 protekcionizam jača u gotovo svin zemljama. Naročito prisutna u SAD. • No, slobodna trgovina, sem u slučaju Britanije – nije bila tako slobodna - relativno visok stepen protekcionizma, ali nije se odnosio na kretanje kapitala i radne snage, već na robe. 2015 Ivan Vujačić 30

GLOBALIZACIJA 1 V CARINSKE STOPE - PROTEKCIONIZAM Average duties on All Products manufactured goods 1875 1913 Austro-Hungary 15 -20 18 -23 France Germany 12 -15 4 -6 20 -21 13 18 -24 12 -17 Italy 8 -10 18 -20 17 -25 Russia 15 -20 84 73 United States 40 -50 44 33 Spain 15 -20 34 -41 37 0 0 0 United King 2015 Ivan Vujačić 31

GLOBALIZACIJA IV • Pojava velikih kompanija i trustova • Naučni menadžment se prvi put pojavljuje – Taylor, ali postaje popularan tek kasnije. • Karakteristike ovog vremena – • a) Britanija gubi poziciju jedine industrijske sile, brz rast industrije u SAD, Nemačkoj, Japanu (1868) i Rusiji. Ali Britanija ostaje dominatna u finansijama, trgovačkoj floti i trgovačkim uslugama • Britanija ima ogromne prekomorske investicije. 2015 Ivan Vujačić 32

GLOBALIZACIJA 1 V % SVETSKOG GDP & % SVETSKOG IZVOZA Regions 2015 % Share of World GDP % Shares of World Exports Year 1870 1913 Western Europe 33. 6 33. 5 64. 4 60. 2 Western Offshoots 10. 2 21. 7 7. 5 12. 9 Asia 36. 0 21. 9 13. 9 10. 8 Latin America 2. 5 4. 5 5. 4 5. 1 East E. & Russia 11. 7 13. 1 4. 2 4. 1 World 100 100 Ivan Vujačić 33

GLOBALIZACIJA IV • 1914. Britanija ima 44% svih stranih investicija u svetu. • Veliki rast trgovine primarnim proizvodima što uvlači svet postepeno u određen tip integracije. • b) Tehnološka revolucija, - telegraf, telefon, automobil, gramofon, bioskop, avion, struja – polako postaju deo nove stvarnosti. • c) Sa industrijalizacijom i urbanizacijom dolazi i do masovne potrošnje. 2015 Ivan Vujačić 34

GLOBALIZACIJA 1 V STRANE INVESTICIJE 1914 U MIL $ TEK. CENE 2015 Regions Europe Western Offshoots UK 1219 8254 France 5250 Germany Latin America Asia Africa Total 3682 2873 2373 18311 386 1158 830 1023 8647 2979 1000 905 238 476 5598 Other 3377 632 996 1913 779 7700 USA 709 900 1649 246 13 3514 Total 13444 11173 8390 6100 4664 43770 Ivan Vujačić 35

GLOBALIZACIJA IV • Ovo je nov fenomen – nivo potrošnje više ne zavisi od potrošnje viših klasa – već od masovne potrošnje. • d) Dolazi do rasta sektora usluga odnosno tercijarnih delatnosti i administracije. • 1851. u Britaniji je bilo 67 000 javnih službenika i 91 000 zaposlenih u trgovini i bankarstvu. • 1881 – 360 000 u trgovini i bankarstvu, a samo 120 000 u javnom sektoru. • Prva pojava belih okovratnika- 900 000 u 1911. 2015 Ivan Vujačić 36

GLOBALIZACIJA 1 V • Demokratizacija – • Širenje prava glasa koja su bila ograničena na uzak segment stanovništva u gotovo svim zemljama sem u SAD i Francuskoj. (ograničenja manja) • Britanija- Reform act of 1883. četiri puta uvećao biračko telo. • Sa 8% na 29% muškaraca preko 20 godina. • Belgija - sa 3. 9% na 37. 3 % • Čak i zemlje Skandinavije imale su značajna ograničenja. 2015 Ivan Vujačić 37

GLOBALIZACIJA 1 V DEMOKRATIZACIJA • Norveška sa 16. 6 (slično kao u Švedskoj) na 34. 8% • Austro Ugarska- 50% muške populacije u 1907. • Stvaraju se masovne partje. • Menja se karakter politike – demagogija, spinovanje , prljave kampanje – sve to počinje tada i nastavlja se do danas. • Socijalizam kao ideologija – rast radničke klase sa industrijalizacijom stvara strah kod vladajućih klasa. • Javljaju se razuđeni društveni slojevi. 2015 Ivan Vujačić 38

GLOBALIZACIJA IV • Sve veća povezanost ekonomije i politike koja dovodi do pojave imperijalizma i na kraju do I svetskog rata i kraja ere prve moderne globalizacije • No, javni sektor je još uvek bio mali. • U razvijenim zemljama atmosfera je bila optimistička. Nikad nije bio zabeležen toliki progres i činilo se da je on neminovan i samo-održiv. Neslućene mogućnosti su izgledale da su na dohvat ruke. 2015 Ivan Vujačić 39

GLOBALIZACIJA 1 V Stanovnik Londona mogao je telefonom da poruči, dok u krevetu ispija jutarnji čaj, razne proizvode celog sveta, u količinama koje smatra shodnim i da očekuje njihovu isporuku na stan u relativo kratkom roku. Mogao je u istom trenutki i na isti način da uloži svoje bogatstvo u prirodna bogatstva i nove poduhvate u bilo kom delu sveta i da učestvuje bez napora ili teškoća u njihovim budućim prinosima i koristima; ili je mogao da uveže sigurnost svog imetka sa dobrom voljom stanovnika nekog malo većeg grada na bilo kom kontinenetu koji bi mu preporučila mašta ili informacija. • “ 2015 Ivan Vujačić 40

GLOBALIZACIJA 1 V Mogao je ukoliko je to želeo, da obezbedi jevtin i komotan prevoz do bilo koje zemlje ili klimatske zone bez pasoša i formalnosti. Mogao je da pošalje svog slugu u lokalnu filijalu neke banke da podigne količinu dragocenog metala koju smatra potrebnim i da zatim ode na put u stranu zemlju bez znanja o njenoj religiji, jeziku ili običajima, noseći metalni novac sa sobom pri čemu bi bio jako iznenađen i smatrao značajno uznemirenim u slučaju pojave najmanje prepreke. ” • • John Maynard Keynes ECP )1919) 2015 Ivan Vujačić 41

GLOBALIZACIJA IV • Ipak, ustanovljena je jedna relativno trajna podela sveta – na imperijalne sile i kolonije ili • na Centar i Periferiju • Ova podela ostaće sa nama do danšnjih dana i iz ovog konceptualnog okvira pojaviće se teorija zavisnosti ili dependencije. • Ova teorija biće popularna u Latinskoj Americi i među novom levicom do početka 1980 -ih godina. 2015 Ivan Vujačić 42