Velika istona kriza i Berlinski kongres Istono pitanje

Velika istočna kriza i Berlinski kongres

Istočno pitanje • Osmansko Carstvo → “Bolesnik na Bosforu” • Istočno pitanje → problem sudbine osmanske države → pitanje nasledstva turskih poseda u Evropi (na Balkanu) • Istočno pitanje → problem sudbine osmanske države • pobornici očuvanja Osmansko carstva → Francuska i Velika Britanija (više im odgovara slaba Turska nego jaka Rusija) • protivnici očuvanja → Austro–Ugarska i Rusija • Austro–Ugarska želi prodor do Soluna • Rusija želi kontrolu moreuza i izlaz na Sredozemno more

Velika istočna kriza • U XIX veku Bosna i Hercegovina je i dalјe bila pod turskom vlašću, gde je vladao feudalni poredak. • Zemlјoposednici (begovi i age) bili su Turci i muslimani slovenskog porekla. • Kmetovi (čivčije) su bili hrišćani. • Kmetovi su plaćali državni porez, a begovima i agama su davali od jedne desetine do jedne trećine žetve. • početak Velike istočne krize (1875 – 1878) → Bosansko–hercegovački ustanak

Velika istočna kriza • Zbog muslimanskih nasilјa (zuluma) pobunili su se Srbi u istočnoj Hercegovini 1875. taj ustanak se zove Nevesinjska puška. Prizor iz Bosansko–hercegovačkog ustanka

Hercegovački ustanici Nevesinjska puška označila je početak ustanka i velike istočne krize Bosanski vilajet na kraju osmanske uprave Područja zahvaćena ustankom Osmansko-srpski okršaj 1876.

• za teritoriju Bi. H zainteresovane su Austro–Ugarska , Srbija i Crna Gora (autonomne kneževine u sastavu Osmanskog Carstva) • Rusija → zaštitnik balkanskih hršćana • cilj: Bosfor i Dardanele, jačanje uticaja na Balkanu • 1876. → Srbija i Crna Gora ulaze u rat s Osmanskim Carstvom → Rusija se uključuje (1877) i pobeđuje Crnogorski knez Nikola I Petrović hteo Osmanlije (1878) 1878 je svojoj državi pripojiti Hercegovinu

Velike sile i male zemlje prema krizi • Austro-Ugarska i Rusija sklapaju tajni sporazum u Rajhštatu po kome bi Bosna pripala Austro-Ugarskoj. Zauzvrat Austro. Ugarska će ostati neutralna u ratu Rusije sa Osmanlijama. • Srbija i Crna Gora objavljuju rat Osmanlijama 1876. godine sa ciljem pripajanja Bosne. Pravoslavni ustanici u Bosni proglašavaju ujedinjenje sa Srbijom. Do ujedinjenja nije došlo jer je Srbija iste godine poražena.

“Nevesinjska puška” • Ustanak Srba u Hercegovini protiv Turske 18751878. Izbio je u julu 1875. u blizini Nevesinja. Od avgustanici se oslanjaju na pomoć iz Crne Gore. Ustanak se brzo širio, zahvativši i Bosnu. • Izazvao je ulazak Crne Gore i Srbije u rat protiv Turske (1876 -78), kome je usledio i rusko-turski rat 1877 -1878. Značaj ustanka leži u otvaranju srpskog pitanja i Istočne krize, okončane sklapanjem Berlinskog ugovora 1878.

“Nevesinjska puška” • Ustanak u Hercegovini su predvodili Mićo Ljubibratić i Golub Babić. • Ustanak u Bosni počeo nešto kasnije nego u Hercegovini (avgust 1875) – predvodio ga je Petar Popović Pecija. U ustanku je učestvovao i Petar Karađorđević, pod pseudonimom Petar Mrkonjić→ Mrkonjić Grad • Ustanici iz Hercegovine su želeli ujedinjenje sa Crnom Gorom, a oni iz bosanske Krajine sa Srbijom.

• 1876/1877 – Prvi rat Srbije sa Turskom → srpska vojska poražena kod Šilјegovca i Đunisa → Turska opustošila istočnu Srbiju • 1877. g – Rusija ulazi u rat protiv Turske → poraz Turske kod Plevena

• 1877/1878 – Drugi rat Srbije protiv Turske → srpska vojska oslobodila Niš, Pitot, Vranje i doprla do Gračanice na Kosovu • Crnogorci su pobedili tursku vojsku na Vučijem dolu i Fundini

• Mir u San Stefanu (1878. ) → granice na Balkanu u skladu s ruskim interesima → stvorena Velika Bugarska • jačanje uticaja Rusije na Balkanu ne odgovara Balkansko poluostrvo nakon mira u San Stefanu (1878. ) evropskim velesilama, a pogotovo Nemačkoj (Prodor na istok) istok

Sanstefanski mir • 31. januara 1878. godine Turska je u Jedrenu potpisala primirje sa Rusijom, u koje su bili uklјučeni i preliminarni uslovi mira (nezavisnost Srbije sa ispravkom granica, nezavisnost Rumunije, teritorijalno uvećanje Crne Gore, proglašenje Bugarske za kneževinu, autonomija za Bosnu i Hercegovinu, ratne reparacije u korist Rusije). S obzirom na okolnosti, Rusija je požurila da sklopi Sanstefanski mirovni ugovor (3. mart 1878)

Sanstefanski mir • Najvažnija ruska tekovina u San Stefanu bila je stvaranje velike slovenske države Velike Bugarske, koja bi obuhvatala današnju Bugarsku, Makedoniju sa Solunom, severnu Albaniju, delove grčke Trakije i delove Stare Srbije, kao i delove južne Srbije (Pirotski, Vranjski i Trnski srez). • Crna Gora je priznata za nezavisnu, uz teritorijalna proširenja, koja bi Crnu Goru uvećala čak četiri puta. Za Bosnu i Hercegovinu, Epir, Tesaliju i Krit, predviđene su široke administrativne reforme u okviru Osmanskog carstva. Rumunija je dobila nezavisnost i Dobrudžu. • Što se tiče Srbije, Sanstefanski mirovni ugovor ne da nije obezbedio ostvarenje ratnih cilјeva, već nije obezbedio ni očuvanje direktnih ratnih tekovina. Nјena teritorijalna proširenja bila su: Niš, Leskovac, Toplica, Lab, delovi Novopazarske i Mitrovačke nahije, ali bez varoši. Mitrovica i Novi Pazar ostali su pod turskom vlašću, kako bi se obezbedila kopnena veza između Turske i Bosne i Hercegovine, i naravno, da bi se sprečilo stvaranje srpsko – crnogorske granice.

Mir u San Stefanu odgovarao je interesima Rusije ali ne i ostalih sila, pogotovo Britanije i Austro-Ugarske. Prema miru proglašena je autonomna velika Bugarska pod ruskim uticajem. Bosna bi dobila autonomiju a Srbija i Crna Gora nezavisnost i neznatno teritorijalno proširenje. Osmansko carstvo nije bilo ravno ruskoj vojnoj moći u ratu 1877 -1878. ruska vojska je brzo prodrla do Istambula. Prizor iz rusko-osmanskog rata Velika Bugarska po miru u San Stefanu

Reakcije na mir • Protiv odluka Sanstefanskog mirovnog ugovora na balkanskom poluostrvu se digao talas protesta. • Milosav Protić u svom Izveštaju iz Petrograda saopštava stav Ministarstva spolјnih poslova Rusije, saopšten srpskoj vladi: „najpre idu ruski i bugarski interesi, pa tek posle srpski, a ima prilika u kojima bugarski interesi stoje na ravnoj nozi sa ruskim“. • Velika Britanija i Austro – Ugarska su se odlučno usprotivile ovom mirovnom ugovoru, što ih je međusobno zbližilo. • Jedino rešenje bilo je ponovno sazivanje kongresa, koji će preispitati i korigovati Sanstefanski mirovni ugovor. Za mesto budućeg kongresa određen je Berlin.

Berlinski kongres • evropske velesile prisiljavaju Rusiju na novu mirovnu konferenciju → Berlinski kongres (1878. ) Anton von Werner: Berlinski kongres

• odluke Berlinskog kongresa: • novo razgraničenje na Balkanu • Srbija, Crna Gora i Rumunija → priznanje nezavisnosti • podela Bugarske na Kneževinu Bugarsku i Istočnu Rumeliju • Austro–Ugarska → pravo na okupaciju Bi. H Balkan nakon Berlinskog kongresa

Berlinski kongres u slici i karikaturi

Odjek Berlinskog kongresa u Bosni • Pravoslavno stanovništvo koje je 3 godine bilo u ustanku bilo je razočarano ali se pomirilo sa okupacijom. • Katoličko stanovništvo se radovalo dolasku katoličke carevine u Bosnu. • Muslimani su se počeli spremati na otpor okupaciji, iako je sultan pozvao da mirno dočekaju okupacione trupe.