SAVREMENI PRIVREDNI SISTEMI EKONOMSKI FAKULTET IVAN VUJAI GLOBALIZACIJA

SAVREMENI PRIVREDNI SISTEMI EKONOMSKI FAKULTET IVAN VUJAČIĆ

GLOBALIZACIJA I Globalizacija Šta je globalizacija ? Kada je počela globalizacija ? Da li je moguća propast globalizacije ? Da li možemo da joj se suprotstavimo ? Da li je globalizacija tehnološki determinisana ? Da li možemo da menjamo njen sadašnji karakter ? 2017 Ivan Vujačić 2

GLOBALIZACIJA I I Globalizacija Istorija globalizacije će nam možda dati odgovore na ova pitanja. Kada se javila prva globalizacija ? Prva globalizacija je bila ostvarena kada se prvi put ljudski rod raširio po čitavoj planeti. Ovo se dogodilo oko 12000 godina p. n. e 2017 Ivan Vujačić 3

GLOBALIZACIJA I Prikaz prve globalizacije 2017 Ivan Vujačić 4

GLOBALIZACIJA I II Globalizacija - proizvodnja hrane U periodu između 10 000 i 3000 godina p. n. e. Pre oko 10 000 godina počela je proizvodnja hrane. Kao rezultat - početak pripitomljavanja životinja. Poljoprivreda je dovela do stvaranja prvih sela i utvrđenih gradova. Stvaranje centralističkih i patrijahalnih društvenih struktura – sa poglavarima i sveštenicima na vrhu piramide. 2017 Ivan Vujačić 5

GLOBALIZACIJA I III Globalizacija – Stvaranje imperija( 3000 p. n. e. - 330 n. e) Oko 3000. god. p. n. e. Egipat, Mesopotamija, Kina dolazi do pronalaska pisma. Na Zapadu – Ilijada i Odiseja su zapisane tek oko 700 godina p. n. e. Oko 3000. god. p. n. e. je otkriven točak u Jugo-zapadnoj Aziji. Ove inovacije dovele su do rapidnog rasta komunikacije, prenosa tehnoloških znanja i stvaranja imperija. 2017 Ivan Vujačić 6

GLOBALIZACIJA I Podela rada – stvaranje vojske, birokratije i zanata. Egipat, Mesopotamija, Kina – briga o viškovima i skladištenju viškova žitarica i pirinča, briga o navodnjavanju. Iz ove potrebe i uz pomoć tehnologije stvaraju se carstva. Marks – Azijatski način proizvodnje. Kina se ujedinjuje kao carstvo oko 220 godina p. n. e i narednih 1700 godina bice tehnološki najnaprednija zemlja (barut, papir, mehanički sat, bojenje svile. . . ). 2017 Ivan Vujačić 7

GLOBALIZACIJA I U Evropi – propast Grčke, carstva Aleksandra Velikog, Rima, trijumf hrišćanstva i dolazak mračnog srednjeg veka. Izuzetak – Vizantija ili Istočno Rimsko Carstvo. Konstantinopolj kao središte zapadne civilizacije do njegove propasti 1453. godine Pobeda monoteizma i slepljivanje crkve i države. Velike migracije, bolest, kuga, osvajanja i sve veća interakcija u trgovini. 2017 Ivan Vujačić 8

GLOBALIZACIJA I Trgovinske rute 1000 – 1450 godine (put svile) 2017 Ivan Vujačić 9

GLOBALIZACIJA I IV Globalizacija - Modernost (Renesansa) Kada počinje ono što zovemo modernim vremenima ? Šta uopšte znači modernost ? Ima dva tipa značenja o čemu kasnije. Da li moderno doba počinje 1440 ? • Johannes Gutenberg otkriva štamparsku presu. Da li moderno doba počinje 1492 ? • Christopher Columbus otkriva Ameriku. 2017 Ivan Vujačić 10

UTICAJ OTKRIĆA AMERIKE NA CENU PŠENICE IZRAŽENE U SREBRU 2017 Ivan Vujačić 11

GLOBALIZACIJA I Otkriće Amerike je uticalo na cenu pšenice izražene u srebru jer je većina evropskih valuta izražavala svoju vrednost u srebru. Samim tim, uvoz veće količine srebra i zlata doveo je usled opadanja njihove vrednosti do skoka cena. Srećom, došlo je do velikog izvoza srebra u Kinu i Indiju u ovom periodu inače bi inflacija bila još veća. Do stabilizacije cena je došlo tek oko 1650. godine. 2017 Ivan Vujačić 12

GLOBALIZACIJA I Da li moderno doba počinje 1. januara 1600. ? Osnivanje East India Company. Kao što ćemo videti, osnivanje ove kompanije je imalo bitan uticaj na svet kao : - Društvo sa ograničenom odgovornošću- jedno od prvih. - Prva državna kompanija koja je ostavila dubok trag u istoriji. 2017 Ivan Vujačić 13

GLOBALIZACIJA I Da li moderno doba počinje 1776? Američka revolucija – prva moderna republika. Da li moderno doba počinje 1776? Adam Smith - Bogatstvo Naroda - afirmacija tržišta. Da li moderno doba počinje 1789? Francuska Revolucija –prava čoveka. 2017 Ivan Vujačić 14

GLOBALIZACIJA I • Moderni period I – ( 1492 – 1776) • Ovaj period se može shvatiti kao period u kojem se stvaraju preduslovi za zamah kapitalizma. • Ujedno, u ovom periodu se kroz globalizaciju stvara prvobitni takozvani Svetski sistem (I. Wallerstein) koji po ovoj teoriji počinje da deli svet na centar, periferiju i poluperiferiju. Po Wallersteinu to se događa od otkrića Amerike do revolucije u Engleskoj 1640 (Cromwell). • Ovo je jako slično teoriji zavisnosti (Dependencia). 2017 Ivan Vujačić 15

GLOBALIZACIJA I • Španija i Portugalija osvajaju Latinsku Ameriku. • Robovlasništvo postaje važno za svetsku privredu. • Trgovina postaje važna, pa samim tim i prevlast na moru • Engleska flota se suprotstavlja španskoj armadi i pobeđuje (1588). Bilo je i nekoliko bitaka sa Holandijom uglavnom na moru. • No, ovo nije odlučujuće. • • 2017 Ivan Vujačić 16

GLOBALIZACIJA I • Jačanje parlamentarne kontrole u 1688. godine teranjem James II da abdicira. Dolazi William of Orange i Bill of Rights uspostavljaju se prava i prevaga parlamenta. • Ovo dovodi do formiranja Bank of England – prve centralne banke. • Formira se Istočno-indijska kompanije. • Izbija američka revolucija. • Pojavljuje se Bogatstvo naroda. • 2017 Ivan Vujačić 17

GLOBALIZACIJA I • Moderni period II – ( 1776 -1871) • Dve velike revolucije • U ovom periodu došlo je do razmaha industrijske revolucije koja je započela u Engleskoj. Tekstilna proizvodnja je osnovica te revolucije. • Francuska revolucija 1789. Deklaracija o pravima čoveka. Imala daleko veči uticaj od američke revolucije. Jedan viševekovni poredak je pao za tri nedelje. • 2017 Ivan Vujačić 18

GLOBALIZACIJA I • • Francuska revolucija je imala dramatičan uticaj. • Postavila je u žižu – ljudska prava, socijalno pitanje i nacionalizam u prvi plan istovremeno. • Ujedno, izvozila je svoje ideje kroz ratove. • Napoleonovi ratovi se završavaju Bečkim kongresom 1815. • Tokom ovog perioda dolazi i do američkog građanskog rata. • • 19 2017 Ivan Vujačić

GLOBALIZACIJA I • Dolazi do “proleća naroda” 1848. godine kada se masovno zahteva ograničavanje aristokratije, širenje demokratskih prava i pojavljuju socijalističke ideje raznih oblika i nosioce. • Komunistički manifest -1848. • Pariska komuna 1 • Nemačka se ujedinjuje 1871. • Italija se ujedinjuje 1871. • Ukida se ropstvo. 2017 Ivan Vujačić 20

GLOBALIZACIJA 1 • Moderni period III ( 1880 - 1914) i prva moderna globalizacija • Ovaj period karakterišu: • Industrijska revolucija i njeno širenje u sve države. • Kolonijalna ekspanzija i vreme imperija. • Pax Britanica. • Velika ekspanzija međunarodne trgovine, međunarodnih investicija i velika imigracija. • Prva moderna globalizacija. 2017 Ivan Vujačić 21

GLOBALIZACIJA I • Pogledajmo sada jednu moguću definiciju globalizacije koja je sačinjena od elemenata različitih definicija date u literaturi. • Ona mora da ima visok stepen opštosti. • Možete da je korigujete. • Možete da date svoju. • U stvari time naglašavate ono što vi mislite da je bitno. • Razmislite o pojmu koji koristite. • 2017 Ivan Vujačić 22

GLOBALIZACIJA 1 • Pod globalizacijom podrazumevamo stalno rastuću povezanost u ekonomskoj, političkoj i društvenoj sferi koja sa svoje strane proizvodi nove oblike ponašanja, nova pravila i nove procedure koji dalje stvaraju sve veću dinamiku i brzinu interakcije. • • Šta nedostaje ovoj definiciji? 2016 Ivan Vujačić 23

GLOBALIZACIJA I • "Brzim poboljšanjem svih orudja za proizvodnju, beskrajno olakšanim saobraćajem, tržište uvlači u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jeftine cene njenih roba jesu teška artiljerija kojom ono ruši sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mržnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju. Ono prisiljava sve nacije da prihvate tržišni način proizvodnje, ako neće da propadnu; ono ih prisiljava da same kod sebe uvedu takozvanu civilizaciju, tj. da postanu tržišni Jednom reči, ono udešava svet po svom sopstvenom liku. “ • 2017 Ivan Vujačić 24

GLOBALIZACIJA I • “ Uništene su prastare nacionalne industrije i uništavaju se svakodnevno još uvek. Potiskuju ih nove industrije, čije uvođenje postaje životno pitanje za sve civilizovane nacije, industrije koje više ne prerađuju domaće sirovine, već sirovine koje dolaze najudaljenijih oblasti, i čiji se fabrikati ne troše samo u zemlji, već u isto vreme u svim delovima sveta. Na mesto starih potreba, zadovoljavanih domaćim proizvodima, stupaju nove koje za svoje zadovoljenje traže proizvode najdaljih zemalja i klima. Na mesto stare lokalne i nacionalne samodovoljnosti i ograđenosti stupa svestrani saobraćaj, svestrana uzajamna zavisnost nacija. ” 2017 Ivan Vujačić 25

GLOBALIZACIJA I • “ Tržište ne može da postoji a da neprekidno me revolucioniše oruđa za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle i celokupne društvene odnose. ” • “ Stalno revolucionisanje proizvodnje, neprekidno potresanje svih društvenih odnosa, večna nesigurnost i kretanje odlikuju tržišnu epohu od svih ranijih. . rastvara sve čvrste, zarđale odnose sa svim starinskim predstavama i shvatanjima koji ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre nego što mogu da se učvrste. ” 2017 Ivan Vujačić 26

GLOBALIZACIJA I • Da li je ovo opis globalizacije? • Da li se slažete? • Ko je ovo napisao? • 2017 Ivan Vujačić 27

GLOBALIZACIJA I • Zamenite reč tržište sa originalnon reči koja je tu stajala i dobićete sledeće: • "Brzim poboljšanjem svih orudja za proizvodnju, beskrajno olakšanim saobraćajem, buržoazija uvlači u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Jeftine cene njenih roba jesu teška artiljerija kojom ona ruši sve kineske zidove, kojom ona i najuporniju mržnju varvara protiv stranaca prisiljava na kapitulaciju. Ona prisiljava sve nacije da prihvate buržoaski način proizvodnje, ako neće da propadnu; ona ih prisiljava da same kod sebe uvedu takozvanu civilizaciju, tj. da postanu buržuji. Jednom reči, ona udešava svet po svom sopstvenom liku. “ • Karl Marks, Fridrih Engels, Manifest KP 1848. • 2017 Ivan Vujačić 28

GLOBALIZACIJA I • “ Buržoazija ne može da postoji a da neprekidno me revolucioniše oruđa za proizvodnju, dakle odnose proizvodnje, pa dakle i celokupne društvene odnose. ” • “ Stalno revolucionisanje proizvodnje, neprekidno potresanje svih društvenih odnosa, večna nesigurnost i kretanje odlikuju buržoasku epohu od svih ranijih. . rastvara sve čvrste, zarđale odnose sa svim starinskim predstavama i shvatanjima koji ih prate; svi novi odnosi zastarevaju pre nego što mogu da se učvrste. ” • Karl Marks, Fridrih Engels, Manifest KP 1848. • 2017 Ivan Vujačić 29

GLOBALIZACIJA I Pogledajmo još i sledeće: "Potreba za sve raširenijim tržištima gde će prodati svoje proizvode goni bružoaziju preko cele zemljine kugle. Svugde ona mora da se ugnezdi, svugde da se naseli, svugde da uspostavi veze. . . Buržoazija je eksploatacijom svetskog tržišta dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potrošnji svih zemalja”. 2017 Ivan Vujačić 30

GLOBALIZACIJA I • “ Uništene su prastare nacionalne industrije i uništavaju se svakodnevno još uvek. Potiskuju ih nove industrije, čije uvođenje postaje životno pitanje za sve civilizovane nacije, industrije koje više ne prerađuju domaće sirovine, već sirovine koje dolaze najudaljenijih oblasti, i čiji se fabrikati ne troše samo u zemlji, već u isto vreme u svim delovima sveta. Na mesto starih potreba, zadovoljavanih domaćim proizvodima, stupaju nove koje za svoje zadovoljenje traže proizvode najdaljih zemalja i klima. Na mesto stare lokalne i nacionalne samodovoljnosti i ograđenosti stupa svestrani saobraćaj, svestrana uzajamna zavisnost nacija. ” • Marks & Engels , Manifest KP (1848) 2017 Ivan Vujačić 31

GLOBALIZACIJA I • Da li su ovi opisi aktuelni? • Da li je prva moderna globalizacija propala? • Da li smo se vratili tamo gde smo bili 1914? • Da li je to bilo neminovno? • Da li postoji istorijska neminovnost? • Ako je odgovor potvrdan – šta to znači kada je u pitanju predviđanje budućnosti. 2017 Ivan Vujačić 32

GLOBALIZACIJA I HVALA 2017 Ivan Vujačić 33

GLOBALIZACIJA I 2017 Ivan Vujačić 34