GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE izvodi iz udbenika I deo

GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE izvodi iz udžbenika - I deo 1 Pojam i definicija globalizacije 2. Determinante, razvoj i efekti globalizacije 3. Regionalne svetske asocijacije i njihova uloga u procesu globalizacije 4. Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetske privrede 5. Novi tokovi kapitala u uslovima globalizacije

1. Pojam i definicija globalizacije Globalizacijom se naziva treća faza procesa internacionalizacije u svetskoj privredi (OECD 1992). U prvoj fazi, od Drugog svetskog rata do kraja šezdesetih godina, glavnu ulogu je odigrala svetska trgovina, a stepen internacionalizacije se merio udelom u svetskom izvozu.

2. Determinante, razvoj i efekti globalizacije Proširenje razmene između zemalja dovodi do toga da se specijalizacija (podela rada) između ljudi transformiše u specijalizaciju (podelu rada) između zemalja kao nacionalnih ekonomija. Nužnost razmene između zemalja (međunarodnu razmenu) uslovljava više faktora, od kojih su najznačajniji: različit raspored prirodnog bogatstva u svetu, razvoj krupne kapitalističke robne proizvodnje, produbljivanje podele rada između različitih zemalja, kako na bazi prirodnih (prirodno bogatstvo), tako i na bazi stečenih prednosti (razvoj proizvodnih snaga i preimućstva pojedinih zemalja u proizvodnji određene robe ili usluga na bazi razvoja nauke i tehnologije: na primer u proizvodnji automobila, aviona, kompjutera, bele tehnike i sl. ) Tako različit raspored prirodnog bogatstva u svetu (plodna zemlja, rude; nafta, šume i sl. ) predstavljao je jedan od prvih uzroka specijalizacije zemalja u proizvodnji (podele rada) i na toj osnovi pojave međunarodne razmene.

Efekti i posledice globalizacije U proceni stvarnih efekata globalizacije treba najpre imati u vidu činjenicu da ne postoji saglasnost o tome da li je reč o novom fenomenu ili samo delu opšteg procesa integracije. Charles Oman, rukovodilac grupe za istraživanje globalizacije i regionalizacije OECD, smatra da jedinstvo svetskog tržišta u smislu globalizacije predstavlja samo šlagvort koji su izmislili novinari - "It's a journalist's catchword". Faze globalizacije pojavljuju se od sredine prošlog stoleća, i tu po mišljenju ovog stručnjaka nema ničeg novog. Izvoz radnih mesta u zemlje sa nižom cenom rada i proizvodnja na jednom mestu za čitav svet su preterivanje u oceni savremenih procesa integracije, smatra Oman. Isto tako globalizacija ne može biti jedini uzrok nezaposlenosti, a rešenje bi trebalo tražiti u prelasku masovne industrijske proizvodnje sa velikim troškovima rada, na modernije i fleksibilnije oblike koji pružaju mogućnost podizanja produktivnosti.

3. Regionalne svetske asocijacije i njihova uloga u procesu globalizacije "Internacionalizam više nije utopija; on je već na horizontu - mada možda jedva primetan". Regionalizam je već realnost. Regionalizam ne kreira neku superdržavu čija vlada zamenjuje nacionalnu vladu. Umesto toga, on kreira regionalne upravljačke, upravne agencije koje potiskuju nacionalnu vladu u stranu u mnogim važnim oblastima i čine je sve manje relevantnom, kaže P. F. Drucker. Put prema regionalizmu pokrenula je Evropska unija (EU) , ali on se svakako neće završiti s njom. Evropska unija se pojavila kao Evropska ekonomska zajednica, to jest kao čisto ekonomska organizacija. Ona je preuzimala sve više političkih funkcija vremenom, a sada je stvorena jedna centralna banka i evropska moneta. Ali preuzela je na sebe nadležnost nad trgovinom i strukom: nad udruživanjima, spajanjima nad socijalnim zakonodavstvom; nad slobodnim tokovima robe, usluga, ljudi.

3. 1 Pojam i oblici međunarodnih ekonomskih integracija Različite ideje i oblici saradnje, povezivanje i integracije prisutni su tokom cele istorije formiranja država i prava. Dovoljno je podsetiti na formiranje raznih saveza i zajednica grčkih (država) gradova-polisa u starogrčka vremena, pa tokom celog srednjeg veka brojne ideje o evropskom povezivanju, evropskoj federaciji (Pier Duboise), stvaranje nove Evrope (prema planu Francuza Marignia) u XV veku, pa sve do niza ideja i konkretnih predloga u Ujedinjenoj Evropi, Zajednici evropskih država o Sjedinjenim Evropskim državama. Kada razmišljamo o integracijama, onda mislimo pre svega na savremene procese međunarodnog povezivanja i organizovanja na sve brojnije međunarodne ekonomske grupacije u raznim delovima sveta, a posebno na Evropsku uniju, Evropsko udruženje slobodne trgovine, NAFTA, APEC, CACM i dr.

3. 2. Nova partnerstva i regionalne podele međunarodne integracione grupacije Praktično sve zemlje u svetu su obuhvaćene procesima međunarodnih ekonomskih integracija. Svedoci smo novih ekonomskih saveza i podela, a naročito medu razvijenim zemljama i regionima. U tome prednjače razvijene zemlje Evrope koje su formirale najsnažniju i najhomogeniju međunarodnu ekonomsku grupaciju-Evropsku uniju. SAD se ubrzano povezuju u više pravaca: formiraju slobodnu zonu Severne Amerike (NAFTA) i uključuju se u Organizaciju azijsko-pacifičkog regiona (APEC) u kojoj su i svetski ekonomski kolosi Japan i Kina. Od bivšeg SSSR nastala je Zajednica nezavisnih država (ZND) u kojoj je Rusija ekonomski najsnažnija zemlja. Većina nerazvijenih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike takođe se povezuju i formiraju svoje organizacije.

4. Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetske privrede Iako je istorija multinacionalnih kompanija jako duga, može se konstatovati da se one bar ceo jedan vek unazad pojavljuju kao važni faktori međunarodnog poslovanja. Shodno svojoj veličini, širini međunarodnih operacija i pozicijama koje stiču u društvu multinacionalne kompanije (transnacionalne korporacije), postaju činilac koji utiče na političke odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na čijoj se teritoriji nalaze njihove filijale. Njihovo značajno prisustvo u odnosima među državama je danas očigledno i nesporno, ali pitanje vrednosnog određivanja tog uticaja je predmet velikih sporova i sučeljavanja u teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija.

4. 1. Definisanje multinacionalnih kompanija Značajne dileme koje se javljaju u vezi sa ovim preduzećima su očigledne već na prvom koraku - pitanje naziva nije jedinstveno rešeno. Bavljenje ovim subjektima je počelo davno pre nego što je prvi put, šezdesetih godina, upotrebljen naziv multinacionalne kompanije (MK). Subjekti međunarodnog poslovanja o kojima je ovde reč imaju različita imena, i za većinu od njih argumentacija je opravdana. Najčešća su: transnacionalne korporacije, multinacionalne kompanije, transnacionalna preduzeća, nadnacionalne kompanije, itd. Nije retka situacija da isti autori upotrebljavaju različite nazive ili se opredeljuju za jedan, sa ili bez objašnjenja društvene i ekonomske suštine tog pojma.

4. 2. Karakteristike multinacionalnih kompanija Multinacionalne kompanije danas dominiraju svetskim tržištem robe, usluga i kapitala. One su izraz koncentracije i centralizacije kapitala, koji nastoji da ostvari maksimalne profite. Multinacionalne kompanije su, gledano iz jednog ugla, transmisija razvoja, a iz drugog - eksploatacije u svetu. One raspolažu savremenom tehnologijom, znanjem i kapitalom, koji se mogu lako kretati između različitih država. Poslovna filozofija transnacionalnih korporacija govori da je ceo svet jedno jedinstveno tržište, i tome se one prilagođavaju. Ove korporacije pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjeftinije i prodaju tamo gde postoji tražnja. Ulaganje se vrši na različite načine, često putem direktnih investicija, osnivanjem privredne institucije, njenim posedovanjem i upravljanjem. Investicije se često kreću neslobodno, samo unutar transnacionalne korporacije.

5. Novi tokovi kapitala u uslovima globalizacije Međunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage iz jedne zemlje u drugu, u novčanom vidu, u vidu roba i usluga. Ono po pravilu izaziva porast kupovne snage u zemlji kapitala a smanjenje kupovne snage u zemlji izvoznici kapitala. Porast kupovne snage u zemlji uvoznici kapitala deluje u pravcu porasta uvoza, s obzirom da je priliv novčane mase izazvao u zemlji porast cena. U zemlji izvoznici kapitala kupovna snaga se smanjila što je dovelo do sužavanja tržišta za proizvode prve zemlje.

5. 1. Oblici međunarodnog kretanja kapitala Međunarodno kretanje kapitala može da se razmatra prema vremenskom, ekonomskom ili vlasničkom kriterijumu. Prema vremenskom kriterijumu međunarodne kapitalne transakcije mogu da budu u vidu kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih zajmova. Kratkoročni zajmovi su obično privatni zajmovi. To su, pre svega, kratkoročni krediti (komercijalni i robni) u vezi sa izvršavanjem poslovnih transakcija u međunarodnoj trgovini. Značajan oblik kratkoročnih kredita se javlja u vidu dokumentarnog akreditiva, gde uvoznik otvara akreditiv u korist izvoznika (kreditira izvoznika pre prijema robe) . U izvesnom smislu je i dokumentarna naplata, tj. dokumentarni inkaso kreditiranje izvoznika, jer uvoznik, po pravilu, otkupljuje dokumenta pre prijema robe.

5. 2 Međunarodno kretanje dugoročnog kapitala Prema ekonomskom (funkcionalnom) kriterijumu, dugoročno kretanje kapitala se ostvaruje u okviru zajmovnog kapitala i u vidu investicionog kapitala. Prvi oblik predstavlja prenos kupovne snage iz jedne zemlje u drugu, a drugi predstavlja preduzetnički investicioni poduhvat u inostranstvu. U suštini i prva vrsta kapitala može predstavljati investiranje u neku aktivnost radi postizanja određenih ekonomskih ciljeva. Ciljevi međunarodnog kretanja dugoročnog kapitala su determinisani mogućnostima i potrebama investiranja u međunarodnim razmerama i ekonomsko -političkim odnosima u svetu.

5. 2. 1 Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala Pod zajmovnim kapitalom (creditor capital) u međunarodnim ekonomskim odnosima podrazumeva se takav oblik međunarodnog kretanja kapitala kod kojeg se kupovna snaga transferiše neposredno u obliku zajma od zemlje davaoca kredita u zemlju uvoznika kredita, koja ga može upotrebiti bilo u svrhe proizvodnje ili potrošnje. U suštini zajmovnog kapitala leži tendencija međunarodnog izravnanja razlika u snabdevenosti kapitalom i u potrebama za kapitalom od zemlje do zemlje. U kretanju zajmovnog kapitala treba razlikovati dva oblika, i to: novčani i robni.

5. 2. 2 Međunarodno kretanje investicionog kapitala se odnosi na međunarodno finansiranje: kada se radi o ulaganju dugoročnog kapitala radi obezbeđivanja kontrole nad preduzećem - direktne investicije, i radi ulaganja u hartije od vrednosti koje nose fiksnu kamatu - portfolio investicije.

5. 2. 3 Značaj stranih direktnih investicija u savremenim uslovima Strane direktne investicije (SDI) u savremenoj razvojnoj etapi, preuzimaju funkciju ključnog razvojnog faktora svetske privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede, odnosno globalizacije poslovanja preduzeća. Uslovi rastuće integracije i međuzavisnosti, uz sve oštrije kriterijume konkurentnosti tražili su od preduzeća da nađu efikasne kanale, koji će im obezbediti pristup tržištima (kako inputa tako autputa). Strane direktne investicije su u tom kontekstu pružile idealno rešenje. Putem direktnih investicija u inostranstvu, preduzeća razmeštaju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama, nastojeći da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane (sirovinama, energijom i radnom snagom), a sa druge strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda/usluga uz prisustvo na svim važnijim tržištima.

5. 2. 4 Determinante stranih direktnih investicija Najznačajniji deo u kompleksnom investicionom paketu, svakako predstavljaju determinante kretanja stranih direktnih investicija. One su brojne kako u zemlji investitoru, tako i u zemlji domaćinu i bitno opredeljuju motivacione faktore i ponašanja investitora odnosno tzv. push stranu. Isto tako, zemlje primaoci stranih direktnih investicija mogu pravilno postaviti svoju investicionu politiku i time opredeliti privlačnost domaćih lokacija (pul. I strana) samo ako im je poznat sistem motivacije subjekata koji vrše strana ulaganja, odnosno ukoliko su poznate determinante koje određuju tokove SDI u svetu.

5. 3 Iskustva nekih zemalja centralne i jugoistočne Evrope u tranziciji U svim postsocijalističkim zemljama osnovni tranzicioni model je obuhvatio sledeće komponente: privatizaciju preduzeća u državnoj svojini, liberalizaciju cena i napuštanje državnih subvencija kao integralni deo liberalizovanja domaće trgovine, eliminisanje barijera za ustanovljavanje novih privatnih preduzeća i privrednih organizacija, liberalizaciju finansijskog tržišta, liberalizaciju spoljnje trgovine, zatvaranje spoljnotrgovinskih organizacija u državnoj svojini, uspostavljanje efikasnog upravljanja privrednim organizacijama, uravnoteženje državnog budžeta povećanjem poreza i redukovanjem potrošnje javnog sektora.

5. 3. 1 Zašto su direktne strane investicije važne za SCG i kako ih privući Duboka ekonomska kriza koja je posledica desetogodišnjeg perioda izolacije i ratova, zastarela tehnologija i nedostak domaćeg kapitala, nameće činjenicu da bez stranih investicija SCG neće biti u stanju da razvije i modernizuje svoju ekonomiju. Strane direktne investicije (SDII) predstavljaju sredstvo za privlačenje privatnih investicija u cilju održiveg razvoja. SDI, takođe, promovišu osnovne ekonomske ciljeve: stabilnost, razvoj i razmenu znanja (know how).

5. 3. 2 Sve prednosti SDI Zbog svega što nose SDI, zemlje (posebno Centralne i Istočne Evrope) se nadmeću za pružanje što povoljnijih uslova za ulazak stranog kapitala, gde strane investicije zalsta transformišu "staro" tržište u slobodno tržište. Postoji dosta rasprava vezanih za prednost i značaj SDI koje možemo sumirati na sledeći način: Prvo, SCG tržište kapitala još uvek nije (dovoljno) razvijeno, te ne može da zadovolji potrebe velikih investicionih projekata. Šta više, čvrsta valuta koja je potrebna za investicije, nije pristupačna na domaćem tržištu, ili je do nje teško doći. Kao direktan izvor stranog kapitala SDI rešavaju oba problema istovremeno. Strani investitori imaju pristup stranim izvorima kapitala i ne zavise od relativnog stagniranja domaćeg tržišta kapitala ili (ne) mogućnosti zemlje da generiše strani kapital putem izvoza proizvoda i usluga. uvećavaju produktivnost.

5. 3. 3 Šta je dobra investiciona klima? Polazne osnove za investicionu klimu su: a) stabilna politika i vlada koja bi bila u stanju da proizvede stabilne i razumne ekonomske smernice; b) izbegavanje preteranih restrikcija (npr. pristup konvertibilnoj valuti ili režimu povraćaja profita) i regulacija; c) postojan i funkcionalan pravni i poreski sistem. Na ovim postulatima SCG mora da radi svakoga dana. Samo šačica zemalja je nasledila investicionu privlačnost, kao što je Kina, koja je dovoljno snažna da privuče bilo koju značajniju sumu SDI-ja bez bazičnih postulata. Rusija, međutim, iako ima veliko tržište i puno prirodnih resursa nije privukla dosta SDI. Značaj političke stabilnosti i pravnog sistema je čak porasla od 1998. godine. Pretpostavlja se da je to produkt finansijske krize u Aziji i Rusiji i taj značaj raste zahvaljujući trenutnom usporavanju svetske ekonomije.

5. 4 Strane direktne investicije i nacionalna komponenta investicija Proces dezinvestiranja trajao je duže od dva tehnološka ciklusa kroz koja su u međuvremenu prošle evropske zemlje. Neposredne negativne posledice su: usporavanje rasta, pad agregatne proizvodnje i zaostajanje izvozne konkurentnosti. Aktivirana je, takode, jaka veza između slabog ekonomskog rasta i investicija zbog nemogućnosti značajnijeg povećanja štednje (akumulacije) za pokretanje novih investicija. Tako se spirala proizvodnja-štednja-investicije-proizvodnja kreće ka sve nižim nivoima. Nedovoljna domaća akumulacija zahteva ulivanje inostranog kapitala, kao prvu pretpostavku za trajno prevođenje stope ekonomskog rasta na viši nivo.

5. 4. 1 Investicije i održivost spoljnog duga Projektovanje makroekonomske slike u godinama koje dolaze (do 2010. ) suočava Srbiju sa problemom obezbeđivanja potrebnog nivoa investicija kao jedine poluge održivog razvoja i rasta bruto-domaćeg proizvoda te, povratno, stvaranja akumulacije za rast investicija odnosno održanje dostignutog nivoa ili ubrzavanje privrednog rasta. Projekcije sadrže tri bilansne međusobno povezane komponente: bilans upotrebe GDP-a, platni bilans zemlje i bilans štednje i investicija.

5. 5 Nagli pad SDI u zemlje proširenja EU u 2003. Nalazi ankete 500 globalnih investitora poklapaju se sa rezultatima analize ekonomskih i poslovnih trendova i predviđanja za strane direktne investicije (SDI) koje je sproveo Economist Intelligence Unit (EIU). Ova anketa pokazuje da će istočno-evropske zemlje članice EU biti u gubitku u odnosu na Aziju kao omiljenu destinaciju za SDI.

5. 6 Poslovna klima u zemljama u tranziciji U Češkoj su prošle godine strane direktne investicije premašile šest milijardi dolara. Privredni prostor Rusije privukao je milijardu i po dolara stranih ulaganja. Trendovi se bitno ne razlikuju ni u prvoj polovini ove godine. Poslovni Prag je i dalje na čelu s dve milijarde i 333 miliona dolara, prati ga Moskva s 2, 3 milijarde, dok se Budimpešta pretvorila u neto izvoznika kapitala, jer su prekogranične investicije mađarskih preduzeća za 351 milion dolara veće od ulaganja stranog novca u toj zemlji.

5. 6. 1 Porast investicija Nakon reintegracije naše zemlje u većinu svetskih i regionalnih organizacija i inicijativa, uspostavljanjem povoljnijeg makroekonomskog okruženja, kao i "ponovnim" otpočinjanjem procesa privatizacije, značajno je porastao interes firmi i banaka iz EU da investiraju u našu zemlju. Ovde se pre svega radi o strateškim investitorima, koji ne žele samo da zarade na razlici između kupovne i prodajne cene, već da u našu zemlju prenesu tehnološka i upravljačka znanja, kako bi omogućili razvoj proizvodnje i podizanje nivoa usluga za potrebe domaćeg, ali i šireg stranog tržišta.

5. 7 Prelivanje SDI Prema podacima Economist Intelligence Unit prosečan realni rast BDP-a u zemljama u tranziciji prošle 2003. godine je iznosio 5, 1%, što je za 0, 8 procentnih poena više od prosečnog rasta u 2002. godini. No, ukupan priliv SDI u tim državama svakako nije pravilno raspoređen rneđu njima. Tako, na primer, najmanji priliv su u prvoj polovini prošle godine imale najrazvijenije ekonomije među 27 zemalja u tranziciji - Češka, Poljska, Mađarska i Slovenija. Mađarske kompanije su više ulagale u druge države, nego što je investicija stiglo u tu zemlju, tako daje ta država "u minusu" 351 milion dolara - kada je o SDI reč.