Princip likvidnosti JS Pojam likvidnosti 1 2 3

Princip likvidnosti JS

Pojam likvidnosti � � 1. 2. 3. Princip likvidnosti pokazuje sposobnost banke da blagovremeno odgovori dospelim obavezama prema osnivačima, deponentima i kreditorima, kao i prema korisnicima kredita i bankarskih usluga. Šire posmatrano, banka u smislu poštovanja principa likvidnosti, stalno obavlja brojne značajne poslove, kojima održava nivo plaćanja i osigurava kreditnu likvidnost. Uže posmatrano, likvidnost (lat. Liquiditas) podrazumeva sposobnost banke da svojim obavezama odgovori u roku dospeća. Tri osnovne obaveze koje banka treba da izvrši na vreme kako bi ovaj princip bio zadovoljen su: izvršavanje naloga klijenata banke po osnovu platnog prometa, isplata sredstava klijentima po osnovu odobrenih kredita, vraćanje kredita uzetih od Centralne banke, drugih banaka i ostalih poverilaca u roku dospeća.

Izražavanje likvidnosti Likvidnost banke se može kvantitativo izraziti putem formule: L=S/O gde je: L – likvidnost, S – postojeća raspoloživa sredstva, O – dospele obaveze � � 1. 2. 3. � Likvidnost obuhvata tri osnovna elementa: Sredstva plaćanja, Obaveze Rokove. Ovi elementi moraju biti vremenski i vrednosno usklađeni, s tim da ukupna raspoloživa novčana sredstva moraju biti u stanju da podmire sve dospele obaveze.

Likvidna sredstva � � 1. 2. 3. Likvidna sredstva – sredstva u obliku novca ili druga sredstva koja se mogu lako i bez većih gubitaka pretvoriti u novac. Podela prema vremenu i roku pretvaranja u novac: Sredstva I stepena likvidnosti – gde se ubrajaju gotov novac u blagajni, sredstva kod banke, menice za eskont. Sredstva II stepena likvidnosti – koja podrazumevaju pretvaranje novca u roku od 15 dana, a u koje se ubrajaju potraživanja koja se mogu naplatiti do ovog roka. Sredstva III stepena likvidnosti – koja se mogu pretvoriti u novac u roku najkasnije do 30 dana.

Pokazatelji likvidnosti Najznačajniji pokazatelji likvidnosti koji se najčešće koriste su: 1. Stopa likvidnosti - ona održava vezu kratkoročnih izvora sredstava sa novčanim sredstvima i drugoj likvidnoj aktivi. Na primer: q Odnos kredita i depozita, q Likvidna aktiva i ukupni depoziti, q Likvidna aktiva prema ukupnoj aktivi, q Likvidina aktiva prema kratkoročnim izvorima sredstava itd. � 2. Obavezna rezerva - ona pored obezbeđenja likvidnosti banaka služi i kao instrument za regulisanje količine novca u opticaju od strane centralne banke. Na nivou likvidnosti poslovnih banaka utiču brojni faktori, kao što su: q Monetarna politika centralne banke (deluje na likvidnost banaka putem kredita za likvidnost) q Novčane transakcije komitenata banaka (odliv depozita po viđenju smanjuje kreditni potencijal i likvidnost, a priliv depozita po viđenju povećava kreditni potencijal a time i likvidnost), q Politika formiranja i držanja rezervi likvidnosti (banke samostalno planiraju novčane tokove).

Koeficijenti likvidnosti � � � Koeficijenti za praćenje i kontrolu likvidnosti banke zovu se monitoring koeficijenti: ml 1 = ukupni krediti / ukupni depoziti ml 2 = likvidna sredstva / depozitni izvori ml 3 = slobodni depoziti / kamatni plasmani Pomoću njih se stvaraju uslovi za “rano upozoravanje” banke na potencijalni rizik od nelikvidnosti!!!

Specijalni indikatori likvidnosti � Koristi se i INDIKATOR LIKVIDNOSTI - nazivaju se “bazični suficit (deficit) novčanih sredstava” predstavlja razliku likvidne aktive (gotovina, kratkoročni depoziti, kratkoročne HOV) i dnevnih obaveza (depoziti sa rokom dospeća do 30 dana, kratkoročne “overnight” pozajmice) INDIKATOR LIKVIDNOSTI = LIKVIDNA AKTIVA - DNEVNE OBAVEZE � Veći stepen likvidnosti imaju banke: čije aktive imaju povoljnije ročne i tržišne karakteristike, sa prosečno dužim rokovima dospeća obaveza, sa stabilnim depozitnim potencijalom, sa raznovrsnom strukturom plasmana.

Solventnost � Likvidnost banke je u tesnoj vezi sa solventnošću banke. Ta povezanost je funkcionalne prirode. � Solventnost poslovne banke – finansijska situacija banke koja svojim raspoloživim sredstvima može podmiriti sve svoje obaveze. � Likvidna sredstava banke su uslov za održavanje solventnosti. Mnogi stručnjaci smatraju da je solventnost banke, u stvari, likvidnost na dugi rok. � Za banku je jako teško kada istovremeno ulazi u zonu nelikvidnosti i nesovnetnosti. Blaži oblik neravnoteže je kada ja banka likvidna ali nesolventna, što se može prevazići sanacijom takve banke, preuzimanjem ili likvidacijom.

Solventnosti≠ likvidnost � Solventnost banke – najčešće se definiše kao likvidnost na dugi rok. Ali postoji potreba razlikovanja koncepta likvidnosti od koncepta solventnosti banke. � Naime, bilansna ravnoteža banke izražava se jednačinom: A=K + O, a simboli označavaju : A – Aktiva (ili imovina) O – Obaveze (ili izvori bankarskih sredstava) K – Kapital (ili fondovi). � Osnovni uslov solventnosti banke izražava se odnosom : A>O � Nesolventna banka ima obaveze iznad nivoa plasmana ili aktive : A < O zbog čega je vrednost K negativna, odnosno : A – O = -K � Za banku se kaže da je nesolventna ako su njene obaveze veće od njene aktive. Tada banka ne raspolaže sopstvenim neto kapitalom (negativan je).

Solventnost banke - opšta sposobnost banke da podnese ukupne rizike svog poslovanja. Zbog problema koje nesolventnost pojedinih banaka može prouzrokovati, solventnost banaka se obezbeđuje preko intervencije regulatorne bankarske vlasti: q Propisivanjem osnivačkog cenzusa za kapital banke, i q Zahtevom za održavanjem minimalnog nivoa adekvatnosti kapitala banke. � Da bi se obezbedila od rizika nesolventnosti, poslovna banka vodi aktivnu politiku likvidnosti formiranjem dovoljnog obima likvidnih sredstava. � Menadžment banke ima zadatak da obezbedi potreban nivo likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti, vodeći pri tome računa da su likvidnost i profitabilnost bilansnih pozicija u inverznom (obrnutom) obliku. � Viši stepen likvidnosti neke bilansne pozicije znači njenu nižu profitabilnost i obrnuto. �

Centralna banka koristi znatan broj instrumenata radi obezbeđenja stope likvidnosti poslovnih banaka: � Obavezna rezerva � Minimalna obavezna rezerva likvidnosti � Posebna rezerva likvidnosti � Krediti za likvidnost � Likvidni i garantni potencijal � Monitoring dnevne likvidnosti banaka.

Likvidna sredstva se obezbeđuju od: • Depozita klijenata • Prihoda od prodaje nedepozitnih usluga • Otplata kredita klijenata • Prodaje kapitala • Zaduživanja na tržištu novca Potražnja za likvidnošču dolazi usled: • Povlačenje depozita od strane klijenata • Kreditnih zahteva • Otplate nedepozitnih zaduživanja • Troškova poslovanja • Plaćanja dividendi akcionara

Zaključak � Stepen likvidnosti - jedan od najznačajnijih parametara pri analizi i merenju finansijske snage stanja i uspešnosti poslovne banke. � Indikatori likvidnosti pokazuju stepen pokrivenosti plasmana depozitima. � Održavanje likvidnosti smatra se osnovnom pretpostavkom za održivost banke na finansijskom tržištu. � NBS propisuje minimalne stope primarne likvidnosti koju poslovna banka mora da održava.