Princip likvidnosti JS Grupa 1 Pojam likvidnosti 1

Princip likvidnosti JS

Grupa 1 - Pojam likvidnosti � � 1. 2. 3. Princip likvidnosti pokazuje sposobnost banke da blagovremeno odgovori dospelim obavezama prema osnivačima, deponentima i kreditorima, kao i prema korisnicima kredita i bankarskih usluga. Šire posmatrano, banka u smislu poštovanja principa likvidnosti, stalno obavlja brojne značajne poslove, kojima održava nivo plaćanja i osigurava kreditnu likvidnost. Uže posmatrano, likvidnost (lat. Liquiditas) podrazumeva sposobnost banke da svojim obavezama odgovori u roku dospeća. Tri osnovne obaveze koje banka treba da izvrši na vreme kako bi ovaj princip bio zadovoljen su: izvršavanje naloga klijenata banke po osnovu platnog prometa, isplata sredstava klijentima po osnovu odobrenih kredita, vraćanje kredita uzetih od Centralne banke, drugih banaka i ostalih poverilaca u roku dospeća.

Grupa 2 – Izražavanje likvidnosti Likvidnost banke se može kvantitativo izraziti putem formule: L=S/O gde je: L – likvidnost, S – postojeća raspoloživa sredstva, O – dospele obaveze � � 1. 2. 3. � Likvidnost obuhvata tri osnovna elementa: Sredstva plaćanja, Obaveze Rokove. Ovi elementi moraju biti vremenski i vrednosno usklađeni, s tim da ukupna raspoloživa novčana sredstva moraju biti u stanju da podmire sve dospele obaveze.

Grupa 3 – Likvidna sredstva � � 1. 2. 3. Likvidna sredstva – sredstva u obliku novca ili druga sredstva koja se mogu lako i bez većih gubitaka pretvoriti u novac. Podela prema vremenu i roku pretvaranja u novac: Sredstva I stepena likvidnosti – gde se ubrajaju gotov novac u blagajni, sredstva kod banke, menice za eskont. Sredstva II stepena likvidnosti – koja podrazumevaju pretvaranje novca u roku od 15 dana, a u koje se ubrajaju potraživanja koja se mogu naplatiti do ovog roka. Sredstva III stepena likvidnosti – koja se mogu pretvoriti u novac u roku najkasnije do 30 dana.

Grupa 4 – Pokazatelji likvidnosti Najznačajniji pokazatelji likvidnosti koji se najčešće koriste su: 1. Stopa likvidnosti - ona održava vezu kratkoročnih izvora sredstava sa novčanim sredstvima i drugoj likvidnoj aktivi. Na primer: q Odnos kredita i depozita, q Likvidna aktiva i ukupni depoziti, q Likvidna aktiva prema ukupnoj aktivi, q Likvidina aktiva prema kratkoročnim izvorima sredstava itd. � 2. Obavezna rezerva - ona pored obezbeđenja likvidnosti banaka služi i kao instrument za regulisanje količine novca u opticaju od strane centralne banke. Na nivou likvidnosti poslovnih banaka utiču brojni faktori, kao što su: q Monetarna politika centralne banke (deluje na likvidnost banaka putem kredita za likvidnost) q Novčane transakcije komitenata banaka (odliv depozita po viđenju smanjuje kreditni potencijal i likvidnost, a priliv depozita po viđenju povećava kreditni potencijal a time i likvidnost), q Politika formiranja i držanja rezervi likvidnosti (banke samostalno planiraju novčane tokove).

Grupa 5 – Koeficijenti likvidnosti � � � Koeficijenti za praćenje i kontrolu likvidnosti banke zovu se monitoring koeficijenti: ml 1 = ukupni krediti / ukupni depoziti ml 2 = likvidna sredstva / depozitni izvori ml 3 = slobodni depoziti / kamatni plasmani Pomoću njih se stvaraju uslovi za “rano upozoravanje” banke na potencijalni rizik od nelikvidnosti!!!

Grupa 6 – Specijalni indikatori likvidnosti � Koristi se i INDIKATOR LIKVIDNOSTI - nazivaju se “bazični suficit (deficit) novčanih sredstava” predstavlja razliku likvidne aktive (gotovina, kratkoročni depoziti, kratkoročne HOV) i dnevnih obaveza (depoziti sa rokom dospeća do 30 dana, kratkoročne “overnight” pozajmice) INDIKATOR LIKVIDNOSTI = LIKVIDNA AKTIVA - DNEVNE OBAVEZE � Veći stepen likvidnosti imaju banke: čije aktive imaju povoljnije ročne i tržišne karakteristike, sa prosečno dužim rokovima dospeća obaveza, sa stabilnim depozitnim potencijalom, sa raznovrsnom strukturom plasmana.