OPAANJE Oset ili opaaj Oset doivljaj koji nastaje

OPAŽANJE

Oset ili opažaj? • Oset – doživljaj koji nastaje prilikom aktivacije čulnih receptora (boje, zvuci toplota…); jednostavni čulni utisak • Opažaj – krajnji rezultat procesa opažanja, tj. složen subjektivni doživljaj • Opažanje (percepcija) – aktivan proces koji započinje aktivacijom čulnog sistema, uključuje obradu prispelih informacija i njihovu organizaciju u smisaoni doživljaj • Novija shvatanja pridaju značaj prethodno stvorenim kognitivnim strukturama, iskustvu i motivacionim stanjima • Opažanje kao konstrukcija

Čulni sistemi • Eksteroceptori • Pružaju nam informacije iz spoljašnje sredine • Interoceptori • Pomoću njih dobijamo informacije o promenama u unutrašnjim organima • Proprioceptori • Obaveštavaju nas o položaju našeg tela i o kretanju tela

Psihofizika • Apsolutni donji prag – najmanji intenzitet draži koji dovodi do reakcije • Diferencijalni prag – najmanja razlika u intenzitetu draži koju čulo može da registruje • Veberov i Fehnerov zakon • • Intenzitet oseta direktno je srazmeran logaritmu intenziteta draži Čulna adaptacija - proces tokom koga organizam menja svoju osetljivost pod izvesnim uslovima stimulisanja – prilagođavajući se dužini i intenzitetu draženja

Kožna osetljivost • Ne postoji jedinstvena kožna osetljivost, već više modaliteta: • Osetljivost za dodir: najveća osetljivost za dodir je na usnama, vrhovima prstiju i unutrašnjoj podlaktici • što je deo tela pokretljiviji, to je niži donji prag osetljivosti • • Osetljivost za toplo i hladno: Fiziološka nula pod pazuhom iznosi 36, 8°C, na licu 32°C, na nožnim prstima 26°C • postoje različiti receptori za toplo i za hladno; • paradoksalni oset hladnoće - stimulisanje tačke za hladno toplotom • • Osetljivost za bol Adaptivni značaj • Pod uticajem očekivanja i kulturnih vrednosti • Analgezije (neosetljivost za bol) – rezultat oslobađanja moždanih peptida-endorfina •

Osetljivost za ukus (gustativna osetljivost) • Receptori – gustativne kvržice • Četiri osnovna kvaliteta oseta ukusa: Gorko – na korenu jezika • Slano – na prednjem rubu jezika • Kiselo – na zadnjim rubovima jezika • Slatko – na vrhu jezika • • Gustativne senzacije se javljaju udružene sa olfaktornim, termički i mehaničkim senzacijama iz sluzokože usta • Adaptivna vrednost: jak ukus gorkog dovodi do odbijanja unošenja materija koje izazivaju takav ukus – toksini

Osetljivost za miris (olfaktorna osetljivost) • Poput čula ukusa, i čulo mirisa je tzv. hemijsko čulo – receptori reaguju na hemijske supstance • Receptori se nalaze u mirisnom epitelu u vrhu nosne šupljine • Ključna karakteristika (adaptivna) – izuzetna osetljivost: neznatna količina mirisne supstance u vazduhu može da dovede do pojave oseta • Po Heningovoj “prizmi mirisa” postoji 6 osnovnih mirisnih kvaliteta: • začinski, cvetni, smolasti, voćni, zagoreli i truležni • Uticaj na emocije: prijatnost/neprijatnost, seksualna privlačnost/zainteresovanost i sl. • Mirisni trag (pamćenje): bebe stare samo 6 dana mogu da razlikuju mirise svojih majki

Slušna osetljivost (auditivna) • Receptori: trepljaste ćelije na bazilarnoj membrani u unutrašnjem uhu • Odlike zvuka: Visina – zavisi od frekvencije zvučnih talasa (niske tonove izazivaju male frekvencije, visoke tonove izazivaju velike frekvencije) • Jačina – zavisi prvenstveno od amplitude zvučnog talasa • Boja – zavisi od mešavine zvučnih talasa • • Ljudsko uho registruje zvučne talase između 20 Hz i 20000 Hz, a najosetljivije je na tonove između 500 i 4000 Hz

Vizuelna osetljivost • Fotoreceptori se nalaze u mrežnjači, ima ih oko 125 miliona Štapići – ima ih znatno više, osetljiviji na osvetljenost, daju doživljaj svetline • Čepići – njihov broj opada sa udaljenošću od centra mrežnjače, učestvuju u opažanju boja • Adaptacija na mrak: pojava pojačane vizuelne osetljivosti u mračnim uslovima • • Čepići i štapići se adaptiraju različitom brzinom; njihova uloga u noćnom viđenju nije ista

Opažanje dubine • Kako je moguće opažanje 3 D sveta kada na mrežnjači postoji 2 D reprezentacija? • Znakovi dubine pomažu da se odredi udaljenost objekata u spoljašnjem svetu • Da li se opažanje dubine uči ili je urođeno? • Stara hipoteza: opažanje dubine se uči kroz povezivanje znakova dubine sa taktilno-kinestetičkim senzacijama • Torndajkov eksperiment – pilići gajeni u mraku biće sposobni da opažaju dubinu (visinu) • Gibsonova i Vok – eksperiment sa “vizuelnom provalijom”

Opažanje dubine • Monokularni znakovi dubine • Linearna perspektiva – međusobno paralelne linije teže da se sjedine u jednoj tački na horizontu (šine) • Preklapanje – objekat koji delimično prekriva drugi objekat se opaža kao bliži • Relativna veličina – veći od dva objekta se opaža kao bliži • Relativna visina – viši od dva objekta se opaža kao bliži • Svetlost i senke – bačena i vezana senka Bačena senka potiče od objekta, pada na pozadinu i govori o udaljenosti • Vezana senka je ona koja postoji na samom objektu i govori o reljefu predmeta • • Gradijent teksture – na opažanje dubine utiče broj i gustina elemenata

Opažanje dubine • Binokularni znakovi dubine – oni koji deluju kada se posmatranje vrši sa oba oka: • Retinalna disparatnost – iz dve istovremene (ali donekle različite) slike od kojih je svaka dvodimenzionalna nastaje utisak dubine • Konvergencija – usmeravanje očnih jabučica pri čemu se ose jabučica seku na objektu koji se posmatra. Utisak dubine se stiče samo kod objekata koji su na manjoj udaljenosti

Konstelacioni faktori opažanja (zakoni grupisanja draži) • Blizina • Sličnost • Zatvorenost • Dobra forma • Zajednička sudbina

Figura i pozadina • Keler: eksperiment sa kokoškama – dominacija celovite situacije u opažanju

Osobenosti figure • Uglavnom zauzima manji deo prostora u opažajnom polju • Zatvorena je granicama koje pripadaju njoj, a ne pozadini • Istupa napred, prema posmatraču • Otpornija je na promenu – stabilnost u opažanju i pamćenju • Bogatija detaljima, elementima • Obično je svetlije i zasićenije boje • Nosilac je značenja

Osobenosti pozadine • Zauzima veći deo slike • Otvorena je površina (nezavršena) • Povlači se od posmatrača u drugi plan u odnosu na figuru • Neotpornost na promenu – manje je stabilna u opažanju i pamćenju • Siromašnija detaljima, sadržajima • Obično je tamnije i manje zasićene boje • Nije nosilac perceptivnog značenja ili se njen udeo u njemu ne izdvaja svesno

Dvostruke slike

Opažanje oblika • Erenfels – Princip transpozicije • Istu melodiju moguće je izvoditi na različitim skalama – elementi koji je grade (tonovi) se razlikuju, dok celina ostaje ista • Geštalt princip – izveden iz principa transpozicije – primat u opažanju pripada celovitoj formi (obliku), a ne njenim elementima • Uticaj konteksta: slova brže prepoznajemo kao elemente reči nego kao elemente pseudoreči ili izolovano

Opažanje pokreta • Autokinetički pokret – iluzija pokreta svetle tačke u mraku (ispitanici opažaju kao da tačka igra) • Stroboskopsko kretanje : fi-fenomen • Indukovani pokret: pojava loše interpretacije pokreta koji stvarno postoji (kretanje oblaka preko Meseca) • Veličina i brzina kretanja

Fi- fenomen • dve različite statične slike formiraju sliku objekta koji se kreće

• Stara strukturalistička objašnjena nisu dovoljna za objašnjenje ovog fenomena • Verthajmer: “Opažaj celine nije determinisan unutrašnjim događanjima, već konstelacijom, rasporedom stimulusa u svetu izvan nas” • Šta nije u redu sa Verthajmerovim zaključkom?

Opažanje vremena • Procesi na osnovu kojih se gradi opažaj vremena: • Sled: redosled, vremenski raspored događaja koji se ne stapaju u jedinstveni utisak • Interval: praznina između dva događaja koja ih više ili manje razdvaja • Psihičko sad • Organsko doživljavanje vremena • Cirkadijalni ritmovi • Posredno (na osnovu promena) najkasnije se razvija

Unutrašnji činioci opažanja • Fiziološki činioci opažanja • Kurt Levin – eksperiment sa “gladnim” studentima • Psihološki činioci opažanja • Iskustvo: izlaganje neutralnih i smislenih draži (dve tačke; auto i drvo) • Neposredno iskustvo • Emotivni stav – trajnija emotivna opredeljenja trajnije utiču na naše opažanje (Cigler – voljene ili cenjene osobe se manje kritički opažaju)

• Motivacija i interesovanja • Primer: reč “koren” • Socijalni stav – prelaz sa kategorije psiholoških unutrašnjih faktora na socijalne Šerifov ogled – autokinetički efekat – nesvesno usmeravanje odgovora prema tendenciji cele grupe • Razranov eksperiment • • Socijalni činioci opažanja • Otkrića socijalne psihologije i antropologije • Bruner i Gudman – siromašna deca preuveličavaju dimenzije kovanog novca u odnosu na bogatu • Selidžmen – Miler – Lajerova iluzija je snažnija kod Evropljana nego kod plemena u Gvineji

Poremećaji opažanja • Agnozije - nemogućnost prepoznavanja sadržaja koji su prethodno bili poznati • Iluzije - pogrešno prepoznavanje postojećih objekata • Halucinacije - opažanje nepostojećeg

Iluzije

Halucinacije • Opažaj koji je proizišao bez odgovarajuće objektivne čulne stimulacije • Javlja se u nekim posebnim situacijama i u osobenim stanjima organizma kao što su: prevelika emotivna napetost, umor, nesanica, stanje intoksikacije • Najčešće su vizuelne i akustične halucinacije, mada se mogu javiti i u ostalim čulnim modalitetima

Pažnja • Mentalna usmerenost i usredsređenost na određeni broj bitnih elemenata koji imaju središnje mesto u svesti • Srodni pojmovi: • Budnost • Koncentracija • Selektivnost • Kontrola

Karakteristike pažnje • Selektivnost – filter koji pušta samo neke informacije • Stepen pažnje – koncentracija • Obim pažnje – broj prostih elemenata koje možemo zasebno da opazimo (7+/-2) • Podeljenost – (podeljena i nepodeljena) • Prebacivanje, fleksibilnost – po volji je premeštamo (teško/lako, brzo/sporo, opasnost) • Fluktuacija pažnje – (ne)postojanost (prelako-preteško, dosadno, besmisleno) • Namerna (voljna) i nenamerna

Činioci pažnje • Spoljašnji činioci: ▫ Veličina stimulusa ▫ Intenzitet stimulusa ▫ Kontrast ▫ Ponavljanje stimulusa ▫ Kretanje stimulusa • Unutrašnji činioci: ▫ Emocije ▫ Stavovi ▫ Vrednosti ▫ Želje ▫. . .