Oset i opaaj DA SE PODSETIMO Psihiki procesi

Oset i opažaj

DA SE PODSETIMO • Psihički procesi: kognitivni (intelektualni) – opažanje, učenje, pamćenje i mišljenje (služe saznavanju i razumevanju stvarnosti) emocionalni – vrednosni komentar stvarnosti (da li je nešto lepo, ružno, prijatno, neprijatno. . . ) konativni (motivacioni) – podstiču i daju snagu ili gase procese i ponašanja • Psihičke osobine: relativno trajne odlike ličnosti koje se ispoljavaju u ponašanju (sposobnosti, temperament, stilovi. . . ) • Ponašanje: aktivnost i radnje individue vidljive drugima • Između ovih elemenata postoji međusobna povezanost. O psihičkim procesima i osobinama zaključujemo na osnovu ponašanja, dok ponašanje objašnjavamo psihičkim procesima i pojavama.

KOGNITIVNE NAUKE I KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA • Čomski, Pijaže • Kognitivna psihologija je grana psihologije koja izučava više mentalne funkcije i deo je šireg interdsciplinarnog pristupa izučavanja sistema i procesa obrade informacija koji se naziva kognitivne nauke. Pored kognitivne psihologije u kognitivne nauke spadaju i delovi neurologije, lingvistike, antropologije, filozofije i veštačke inteligencije. Razvila se kao odgovor na bihejviorizam koji je za predmet izučavanja psihologije uzeo posmatranje odnosa između stimulusa i ponašanja dok se ne bavi psihičkim funkcijama jer se one ne mogu posmatrati na objektivan način. Glavna hipoteza kognitivnih nauka je da se kognitivna stanja i procesi mogu objasniti informacionim strukturama uma (mentalnim reprezentacijama) i procedurama obrade tih struktura (često se u istraživanjima za mentalne reprezentacije i procedure obrade koriste analogije sa kompjuterskim strukturisanjem podataka i softverskim algoritmima). • • Za razumevanje čoveka najvažnija je kognicija koja upravlja njegovim doživljajima i ponašanjem. Primat se daje čulnim osetima kao pokretačima psihičkih funkcija (a ne svesnim i nesvesnim motivima). Ostale psihičke pojave - motivi i emocije sadrže u sebi kognitivne elemente.

KOGNICIJA • Ulrih Naser koji je skovao termin kognitivna psihologija, kogniciju definiše kao sve procese u kojima se prikupljene informacije transformišu, obrađuju, skladište ili koriste (što znači da je svaki psihološki fenomen barem delom i kognitivni). Među ovako definisane procese spadaju percepcija, pažnja, memorija, govor, mišljenje, zaključivanje, učenje, donošenje odluka, rešavanje problema, simbolička reprezentacija. . . Slika preuzeta sa: https: //www. researchgate. net

PERCEPCIJA (OPAŽANJE) • Da se podsetimo – obrada informacija (spoljašnje, unutrašnje, povratne informacije) • Stimulus ili draž je neko svojstvo (najčešće promena) spoljašnje ili unutrašnje sredine. Ova svojstva mogu (ali ne moraju) biti registrovana (izazvati reakciju) od strane čulnih organa tj. receptora. Kada informacija (o svojstvu ili promeni) iz čulnih organa dospe do centara u mozgu zaduženih za njenu obradu nastaje opažaj. Ceo opisani proces naziva se percepcija ili opažanje. • Pragovi draži su granice intenziteta draži koju prepoznaju receptori. Donji prag predstavlja minimalan intenzitet draži koji je potreban da bi draž bila registrovana (infra crveno zračenje je ispod praga ljudskog oka). Gornji prag predstavlja maksimalan intenzitet draži preko koga se draž više ne registruje (ultra ljubičasto zračenje). Diferencijalni prag je minimalna promena (razlika) između dve draži da bi se registrovale kao različite. • Osetljivost na stimulus varira, i zavisi od osetljivosti čulnih organa, potreba, vrednosti, očekivanja, sredinskih uslova, aktivnosti, umora. . .

PERCEPCIJA (OPAŽANJE) • Geštalt psihologija – celina nije prost zbir njenih delova, opažanje predstavlja organizaciju delova u smisaone celine (geštalte). • Percepcija je proces u kome se selektuju, organizuju i interpretiraju stimulusi da bi se stvorile smisaone i koherentne celine (slike sveta). Slike preuzete iz Ristić 2015.

? Slika preuzeta http: //www. dailymail. co. uk/femail/article-3471488/.

ILUZIJA POKRETA Slika preuzeta iz Ristić 2015.

ILUZIJA POKRETA Slika preuzeta iz Ristić 2015.

OPAŽANJE KRETANJA • Proces registrovanja promene položaja objekata i svojstva te promene (brzina, putanja). • Opažanje kretanja pomaže u detektovanju objekata i prepoznavanju njegove trodimenzionalnosti. • Kretanje objekta se opaža relativno u odnosu na blisku okolinu (mesec, voz). • Opažanje kretanja privlači najviše pažnje od svih vizuelnih svojstava. • Veliki predmeti se kreću naizgled sporije od malih. • Uvek težimo da vidimo lik kao ono sto se kreće, a pozadinu kao ono što stoji mirno. • Kada se dva objekta koja su jedno drugom blizu pomere, videćemo da se kreće onaj manji. • Ako postoji razlika u osvetljenosti kada nastupi kretanje izgledaće kao da se kreće onaj tamniji.