Negativni fenomeni u psihoterapiji Negativna terapijska reakcija NTR

Negativni fenomeni u psihoterapiji: Negativna terapijska reakcija (NTR) i Acting out dr Jasna Veljković, vanredna profesorka FPN

Negativna terapijska reakcija • je izuzetno značajan pojam u istorji psihoanalize • Ovaj klinički fenomen je Frojd 1923. g. izdvojio da bi ilustrovao delovanje “nesvesnog osećanja krivice”. • Ovim je ukazao i na postojanje superega kao posebnog mentalnog procesa.

Kako jednostavno opisati ovaj fenomen? • Postoje ljudi koji tokom procesa trajanja tretmana u psihoanalizi reaguju tako da njihovo stanje postaje • najedanput sve gore, umesto sve bolje. • reaguju suprotno na uspeh postignut u tretmanu- što bolje to ono gore. • svaki delimični rezultat koji kod drugih ljudi rezultuje poboljšanjem ili privremenim povlačenjem simptoma, • kod ovih ljudi dovodi do pogoršanja bolesti

NTR je Frojd vezivao za • osećanje krivice ovih pacijenata • smatrajući da je bolest kod njih bar delimično u funkciji osećanja krivice. • Postoje mišljenja da stanje bez simptoma kod nekih pacijenata ima značenje ispunjenja nesvesnih dečjih želja, za čiju gratifikaciju postoje zabrane iznutra.

U svom radu • “ O ekonomskim poblemima mazohizma” • Frojd, 1924. , dopunjava svoje gledište da nesvesno osećanje krivice koje vodi negativnoj terapijskoj reakciji može kod nekih da bude pojačano • skrivenim mazohističkim tendencijama.

Negativna terapijska reakcija • To proizvodi sekundarnu dobit od patnje koju bolest izaziva i pojačava otpore. • Frojd primećuje da neuroza nestaje kod tih pacijenata iznenada • onda kada na primer obole od neke teške organske bolesti ili se nadju u nekoj teškoj životnoj situaciji. • Tako se jedan oblik patnje zamenjuje drugim. • Negativna terapijska reakcija po pravilu ide iza dobrog i pozitivnog terapijskog iskustva.

Negativna terapijska reakcija • Na primer: kada terapeut izrazi zadovoljtsvo time da terapija dobro ide. • Dakle njen cilj je da smanji osećanje krivice koje bi izazvalo poboljšanje. • Primer iz prakse: • pacijenti koji su doživeli zlostavljanje u detinjstvu u viduseksualnog zlostavljanja ili teškog fizičkog zlostavljanja, često ispoljavaju ovakav oblik ponašanja. • Žrtve nasilja takodje.

Žrtve se osećaju često • krivim zbog nasilja koje je vršeno na njima. • Zapravo-nasilnik se oslobodio svog osećanja krivice projektujući ga u žrtvu • Žertva je uvek kriva za nasilje koje je doživela • Ali nasilnik nikad nije. . . • A žrtva nije nikad bilo ko, žrtva je odgovora, sa izraženim osećanjem odgovornosti i razvijenim super egom a to nasilnik oseti. • Poznata nam je psihologija odnosa žrtva-mučitelj.

Žrtva kad ima priliku da se spase često ne koristi šansu • Dete koje je roditelj mučio, kao odraslo nalazi partnera mučitelja, nesvesno osećanje je da je loše i da zato i treba da bude mučeno. • Žena trpi nasilinika, jer ju je on uverio da je kriva, loša, te je on mora tući da bi joj pomogao da bude bolja. • Mnoge žene bi bile danas žive da nisu verovale da je tako.

Film “Spasitelj” o ratu u Bosni • žrtva ne beži a ima šanse da se spase • ne spašava se i ide direktno “pod nož” mučitelju. • To je žena koja je prethodno doživela torturu u logoru. • Završava smrću, iako je imala šansu za život. • Frojd je smatrao da je negativna terapijska reakcija specifična za odredjene tipove karaktera, maločas spomenute.

Štokholmski sindrom • Ljudi su bili oteti kao taoci od strane pljačkasa banke u Štokholmu • inekoliko dana drzani kao taoci u veoma lošim uslovima. • Lišavani su: sna, hrane, vode, osnovnih fizioloskih potreba • Bili su pod pretnjom smrcu. • Sve se dobro završilo, policija je intervenisala, spaseni su…

Ali, sta se desli na sudu? • • • Pozvani su na sud kao da svedoce protiv nasilnika… Na sudu su žrtve branile nasilnike Kako je to moguce? Razvilo se nesvesno osecanje krivice žrtava sto je poznato u viktimologiji. Nasilnici su svoje “osecanje” krivice koga su se oslobadjali, da bi mogli da čine nasilje- „ubacil“i u žrtve. • One su primile u sebe to osecanje krivice i osecale se krivima zbog nasilja koje su dozivele.

Dakle, nekadašnja deca, žrtve trauma, nasilja, ili • Svedoci nasilja u porodici • Prime u sebe nesvesno osećanje krivice • Podju kao odrasli na tretman i napreduju u njemu • Najednom, nakon objektivnih dobrih promena • Oni počnu da manifestuju NTR

Negativna terapijska reakcija • Pisano je i o tome da su lekari primetili da se neki ljudi ozbiljno razboljevaju onda kada je dugo očekivana želja počela u životu da im se ostvaruje. • Frojd je izneo slučaj žene koja je godinama živela srećno sa svojim ljubavnikom, ne želeći da legalizuje tu zajednicu kako bi bili potpuno srećni. • Kada su se najzad venčali, doživela je potpuni kolaps neizlečive paranoje.

Negativna terapijska reakcija • Čovek koji je čitav život želeo da prestigne svog prepostavljenog koji mu je puno pomogao da započne studije; • kada je izabran za nj. naslednika, upada u tešku i dugotrajnu depresiju i time sebe omogućava da bude na položaju koji je čitav život želeo. • Rajh je smatrao da je negativna terapijska reakcija posledica pogešne analitičke tehnike • zbog neuspešnog analiziranja negativnog transfera.

Negativna terapijska reakcija • Frojd je zaključio da slučaj negativne terapijske reakcije znači da pacijent nije pogodan za analizu. • Drugi autori kao Dzoan Rivier, smatraju da to ne mora to da znači. • Osoba koja ima negativnu terapijsku reakciju ne prekida terapiju, več ulazi u pogoršanje • te se uvid u istu može postići daljim terapijskim radom.

Karen Hornajeva • smatra da negativna terapijska reakcija nije bilo kakvo pogoršanje pacijentovog stanja. • Ona primećuje sledeći sled reakcija • prvo pacijent oseća jasno poboljšanje • zatim nastupa povlačenje obeshrabrenost, sumnja u sebe ili analitičara • beznadežnost, želja za prekidanjem tretmana • i pacijent izjavljuje da je npr. ”suviše star” za promene.

Takodje Hornajeva smatra da • Je NTR duboko ukorenjena kod ličnosti sa mazohističkom strukturom. • Kao i da ovi pacijenti reaguju različito, ako im terapeut da dobru interpretaciju • kada shvate da je interpretacija tačna-te se nadju u “tesnacu” a to im ne prija. • Ona razlikuje pet tipova reakcije na dobru interpretaciju kod NTR pacijenata.

Drugi fenomen o kome moramo imati znanja je: acting out • Klinički pojam koji je od Frojdovog vremena doživeo najviše transformacija. • Previše je pominjan u literaturi i ima nekoliko značenja. • Postoji tendencija psihoanalitičara danas da ovaj termin danas obuhvati čitav niz impulsivnih, antiscojalnih i opasnih postupaka • ali se često ne vodi računa o kontekstu u kojem se ovi dogadjaji dešavaju.

Acting out • Neke nesuglasice oko ovog tremina proističu i iz pogrešnog prevoda ove reči sa nemačkog. • Prvi put je ovaj termin Frojd upotrebio u slučaju “Dora” kada je ona napustila terapiju posle 3 meseca analize • u ovom slučaju acting out je predstavljao zamenu za transfer i otpor. • Bukvalno značanje ove reči je-odigravanje ali spolja, dakle van situacije, dakle nešto ne ispunjava funckiju, prazno

Dva osnovna tipa acting out. a po Frojdu • Frojd razlikuje acting out u okviru analitičke situacije i acting out van analize. • Oba oblika se smatraju posledicom analize. • U okviru analize, transfer ima uloga sprovodnika za acting out. • Van analize on nosi potencijalnu opasnost za tretman i za pacijenta.

Acting out u analizi • • Primer u analizi predstavljaju svi ataci pacijenta na granice terapije na terapeuta samog sebe i terapijsku situaciju kao kašnjenje, uskakanje na tudju seansu Redovan odlazak usred seanse u taolet ponude terapeutu različitih stvari koje ruše njegovu ulogu terapeuta. .

Acting out van analize • Van analize: za vreme letnjeg raspusta pacijent se venčava za osobu koju poznaje dve nedelje • dolazi na prvu seansu iza pauze • to saopštava terapeutu i kaže da je odlično • i da nema potrebe da dolazi dalje na analizu.

Pravilo apstinencije-Frojdov pokušaj sprečavanja a. o. • Frojd je tražio od pacijenta koji je u analizi da ne donosi značajne životne odluke-pravilo apstinencije se na to pre svega odnosi. • To je trazio u nameri da zaštiti pacijenta od sopstvenih impulsa i nepromišljenih postupaka. • Danas se to od pacijenta ne traži • jer mi to ne možemo sprečiti • Jer je današnje stanovište da terapeut NE SME NI NA KOJI NAČIN DA UTIČE DA DONOŠENJE ILI NEDONOŠENJE ODLUKA KLIJENTA O SOPSTVENOM ŽIVOTU!!!

Drugi primer: • 30. godišnja žena koja je dugo na terapiji zbog problema nedefinisanog psihseksualnog identiteta, • Onog momenta kada više ne može pobeći od svojih jakih homoseksualnih tendencija • te na toj bazi patoloških odnosa koje stvara sa osobama oba pola • naprasno prihvata posao u inostranstvu. • To saopštava terapeutu • 7 dana pred odlazak, kada je sve već gotovo. • Napušta analizu i terapeuta u trijumfu osećanju moći a zapravo beži od sebe i suočavanja sa suštinskim problemom svoje ličnosti.

Acting out • je uvek transferni fenomen jer u njemu pacijent uvek ponavlja neku radnju iz prošlosti. • Nekada to čini iz negativnog transfera i jakog otpora • Ali, acting out je uvek i u vezi sa ambivalentnim trasnferom. • Nekada je ta ambivalencija bila namenjena nekom drugom. . . • To čini da bi “sačuvao” sebe ali nekada to čini i da bi od sebe “sačuvao” terapeuta.

Koakve su organizacije ličnosti sklone ovom fenomenu? • uvek su iz kategorije nekog od poremećaja ličnosti • uvek imaju veoma veliki problem sa prihvatanjem i ispoljavanjem sopstvene agresije. • Ono što je sigurno je da svi ovi ljudi imaju jača traumatska iskustva od ostalih. • Kada kažemo “jača” mislimo da psihološki doživljaj istih • a ne na objektivan dogadjaj.

Acting out u društvu • Ko čini “acting out “ radnje u društvu? • Možemo li govoriti i o društvenim “acting outima”? DA! • Poremećaji karaktera-nasilnici u porodici • Zavisnici • Delikventi, kriminalci. . svi oni koji stvaraju socijalnu patologiju. • Zato znajući sve navedeno moramo predvideti mogućnost acting-out-a, ko će i kada baš na taj način reagovati.

Zaključci: • Acting out je i regresivno i neadekvatno ponašanje • neprimereno situaciji i to moramo znati. • Acting out činimo svi ponekad ali…. • jako je bitno kakav je, u kojoj situaciji, koliko regresivan kao i to da li osoba oštećuje samo sebe ili druge. • Jer nekada, narodi su žrtvovani pogrešnim odlukama njihovih narcističkih vodja. • U umetnosti imamo puno acting-out. a ali izvedenih na kreativan način i neoštećujućih po druge. • Pisci pišu, ali nikog ne povredjuju vec stvaraju…slikari slikaju i stvaraju umetnička dela. .

Neurotičari • koriste svoje simptome kao „napade panike“ u odredjenim trenucima • Opsesivne misli se pojave i prekidaju najlepše trenutke i time sebi i drugome ukidaju zadovoljstvo • Opsesivni obredi i rituali takodje • Histerični prave nepotrebna dramatična stanja • kao i hipohondri sa svojim iznenadnim „teškim“ bolestima • Delikventi antisocijalnim ponašanjem

Ovaj pojam • otišao je daleko van granica psihoanalitičke psihoterapije. • Ali je važno da ga prepoznate • Ne samo u situaciji savetovanja i terapije • Već i u svakodnevnom životu i radu. • Zato je bitno prepoznati ličnosti od kojih je moguće to očekivati i poznavati ključne tačke njihove životne traumatizacije.