MPP Postupak sa elementom inostranosti DOC DR MILENA

MPP – Postupak sa elementom inostranosti DOC. DR MILENA ĐORĐEVIĆ, LL. M.

Parnični postupak s elementom inostranosti Međunarodna nadležnost Dostavljanje / međunarodna pravna pomoć Stranačka i parnična sposobnost Ustaljivanje nadležnosti Imunitet Međunarodna litispendencija Prorogacija nadležnosti Aktorska kaucija Siromaško pravo Izvođenje dokaza / međunarodna pravna pomoć Korišćenje stranih isprava Jezik postupka Merodavno pravo

Postupak priznanja stranih sudskih odluka Pojam stranih sudskih odluka Postupak Smetnje za priznanje: Pravosnažnost / izvršnost Pravo odbrane Međunarodna nadležnost (indirektna) Res iudicata Litispendencija Javni poredak Reciprocitet

Isključiva nadležnost U sporovima o pravu svojine i o drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, u sporovima zbog smetanja poseda na nepokretnosti, kao i u sporovima nastalim iz zakupnih ili najamnih odnosa u pogledu nepokretnosti, ili iz ugovora o korišćenju stana ili poslovnih prostorija, ako se nepokretnost nalazi na teritoriji SRJ(član 56) U sporovima radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, poništaja braka ili razvoda braka (bračni sporovi) ako je tuženi bračni drug jugoslovenski državljanin i ima prebivalište u SRJ(član 61) U sporovima za utvrđivanje ili osporavanje očinstva ili materinstva nadležnost suda SRJ ako je tužba podnesena protiv deteta koje je jugoslovenski državljanin i ima prebivalište, odnosno boravište u SRJ(član 64) U sporovima o čuvanju, podizanju i vaspitanju dece koja su pod roditeljskim staranjem ako su tuženi i dete jugoslovenski državljani i ako oboje imaju prebivalište u SRJ(član 66) Ako je maloletnik koji traži dozvolu za stupanje u brak jugoslovenski državljanin, odnosno ako su oba lica koja žele da stupe u brak jugoslovenski državljani, a brak se zaključuje u inostranstvu (član 70) Za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana ako se ta zaostavšitna nalazi u SRJ(član 71) Za raspravljanje nepokretne zaostavštine stranog državljanina ako se nepokretnosti nalaze u SRJ(član 72) Za raspravljanje nepokretne zaostavštine lica bez državljanstva, lica čije se državljanstvo ne može utvrditi ili lica koje ima status izbeglice, ako se nepokretnost nalazi na teritoriji SRJ(član 73) O usvojenju i o prestanku usvojenja lica koje je jugoslovenski državljanin i ima prebivalište SRJ (član 74) U stvarima starateljstva jugoslovenskih državljana, bez obzira na to gde imaju prebivalište, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 75) Za proglašenje nestalog jugoslovenskog državljanina umrlim, bez obzira na to gde je imao prebivalište (član 78)

Dostavljanje ZPP Član 128 Pismena se dostavljaju neposredno u sudu, preko pošte, lica registrovanih za obavljanje poslova dostavljanja, lica zaposlenog u sudu, drugih državnih organa, lica sa javnim ovlašćenjima ili drugih lica određenih posebnim propisima, na način propisan ovim zakonom. Lice koje vrši dostavljanje dužno je da na zahtev lica kome se dostavljanje vrši dokaže svojstvo lica ovlašćenog za dostavljanje. Lica koja dostavljač zatekne na mestu na kome treba da se izvrši dostavljanje dužna su da na njegov zahtev pruže podatke o svom identitetu. Nadležni organ policije je dužan da na zahtev suda pomogne prilikom obavljanja poslova dostavljanja.

Dostavljanje ZPP Član 131 Dostavljanje fizičkim licima vrši se na adresu koja je označena u tužbi, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama. Dostavljanje državnim organima, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vrši se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena ili pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena. Dostavljanje pravnim licima vrši se predajom pismena u prostorijama pravnog lica zaposlenom licu u pravnom licu, odnosno zastupniku pravnog lica na adresu iz javnog registra, odnosno na adresu njegovog prebivališta.

Dostavljanje ZPP Član 141 Tužba, rešenje o platnom nalogu, presuda, rešenje protiv kog je dozvoljena posebna žalba i pravni lek dostaviće se lično stranci, odnosno zakonskom zastupniku ili punomoćniku. Ako se lice kome pismeno mora lično da se dostavi ne zatekne tamo gde dostavljanje treba da se izvrši, pod uslovom da je adresa tačna, dostavljač će da ostavi obaveštenje da pismeno može da se preuzme u sudu u roku od 30 dana od dana pokušanog dostavljanja. U tom slučaju kopija pismena se ističe i na oglasnoj tabli suda. Po proteku roka iz stava 2. ovog člana, smatra se da je dostavljanje izvršeno. Obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži: ime i prezime lice kome je pokušano dostavljanje, svojstvo u postupku, datum i čas kada je pokušano dostavljanje, adresu na kojoj je pokušano dostavljanje, naznaku da pismeno može da preuzme u sudu u roku od 30 dana, da će kopija pismena biti istaknuta na oglasnoj tabli suda, kao i da će po proteku ovog roka da se smatra da je dostavljanje izvršeno. Ako pismeno iz stava 1. ovog člana treba da se dostavi državnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vrši po odredbama člana 131. ovog zakona.

Dostavljanje ZPP / sa stranim elementom Član 133 Ako dostavljanje treba da se izvrši fizičkim ili pravnim licima u inostranstvu ili stranim državljanima koji uživaju imunitet, dostavljanje će da se izvrši diplomatskim putem, ako u međunarodnom ugovoru ili u zakonu (član 146) nije drugačije predviđeno. Ako dostavljanje pismena treba da se izvrši državljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje može da se izvrši preko nadležnog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vrši konzularne poslove u stranoj državi ili preko pravnog lica međunarodno registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja. Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedište u inostranstvu a predstavništvo u Republici Srbiji može da se izvrši njihovom predstavništvu.

Dostavljanje ZPP / sa stranim elementom 4. Punomoćnik i zastupnik za primanje pismena Član 146 Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomoćnika u Republici Srbiji, sud će da pozove da u roku od 30 dana od dana dostavljanja poziva odrede punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne odrede takvog punomoćnika, sud će stranci na njen trošak da postavi privremenog zastupnika ovlašćenog za primanje pismena i o tome će da obavesti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika. Ako punomoćnik za primanje pismena otkaže punomoćje, a stranka ne odredi drugog punomoćnika u roku od 30 dana od prijema obaveštenja o otkazu punomoćja, sud će stranci na njen trošak da postavi zastupnika za primanje pismena i da vrši dostavljanje preko njega, dok ne primi obaveštenje stranke o određivanju novog punomoćnika. Stranci koja opozove punomoćnika za primanje pismena i istovremeno ne odredi drugog punomoćnika, sud će dostavljanje da vrši isticanjem pismena na oglasnu tablu suda, sve dok ta stranka ne odredi drugog punomoćnika za primanje pismena.

Dostavljanje – arbitražni postupak Član 41 ZA 1. Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, smatra se da je pismeno primljeno na dan kada je lično predato primaocu ili na dan kada je upućeno na poštansku adresu primaoca. 2. Poštanska adresa je adresa na kojoj primalac redovno prima poštu. Ako primalac nije odredio drugu adresu ili ako drugo ne proizlazi iz okolnosti slučaja, poštanskom adresom smatra se adresa poslovnog sedišta pravnog lica ili njegovog ogranka, odnosno adresa redovnog boravišta fizičkog lica ili adresa navedena u sporazumu o arbitraži. 3. Ako se adresa iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi, smatra se da je pismeno primljeno ako je upućeno na poslednju poznatu poštansku adresu primaoca preporučenom pošiljkom ili na drugi način kojim se obezbeđuje pismeni dokaz o tome da je pismeno upućeno. 4. Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, smatra se da je pismeno primljeno onog dana kada je predato, u skladu sa odredbama ovog člana.

Stranačka i parnična sposobnost ZPP Član 74 1. Stranka u postupku može da bude svako fizičko i pravno lice. 2. Posebnim propisima određuje se ko osim fizičkih i pravnih lica može da bude stranka u postupku. 3. Javni tužilac ima pravo da učestvuje u parničnom postupku kao stranka samo u slučajevima propisanim zakonom. 4. Izuzetno, parnični sud može rešenjem, koje ima pravno dejstvo u određenoj parnici, da prizna svojstvo stranke i onim oblicima udruživanja i organizovanja koji nemaju stranačku sposobnost u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranačke sposobnosti, a naročito ako raspolažu imovinom na kojoj se može sprovesti izvršenje. 5. Protiv rešenja iz stava 4. ovog člana, kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici, nije dozvoljena posebna žalba. Član 75 1. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna može sama da preduzima radnje u postupku (parnična sposobnost). 2. Punoletno lice kome je ograničena poslovna sposobnost parnično je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. 3. Maloletnik je parnično sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti. Član 76 Stranku koja nema parničnu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.

Stranačka i parnična sposobnost ZMPP Član 79 1. Za stranačku i parničnu sposobnost fizičkog lica merodavno je pravo države čiji je ono državljanin. 2. Ako strani državljanin nije parnično sposoban po odredbi stava 1. ovog člana, a parnično je sposoban po pravu Savezne Republike Jugoslavije, može sam preduzimati radnje u postupku. 3. Zakonski zastupnik stranog državljanina iz stava 2. ovog člana može preduzimati radnje u postupku samo dok taj strani državljanin ne izjavi da sam preuzima vođenje parnice. 4. Za stranačku sposobnost stranog pravnog lica merodavno je pravo predviđeno u članu 17. ovog zakona.

Ustaljivanje nadležnosti Član 15 ZPP 1. Sud ocenjuje po službenoj dužnosti, odmah po prijemu tužbe, da li je nadležan i u kojem je sastavu nadležan, na osnovu navoda u tužbi i na osnovu činjenica koje su sudu poznate. 2. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste. Član 81 ZMPP Za ocenu nadležnosti suda Savezne Republike Jugoslavije od značaja su činjenice koje postoje u vreme u koje parnica počinje da teče.

Litispendencija Član 203 ZPP 1. Parnica počinje da teče dostavljanjem tužbe tuženom. 2. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica počinje da teče od časa kad je o tom zahtevu obaveštena protivna stranka. 3. Dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu da odbaci. 4. Ako je u parnici koja je kasnije počela da teče presuda postala pravnosnažna, sud će da odbaci tužbu u parnici koja je ranije počela da teče. 5. Sud će u toku celog postupka da pazi da li je u toku druga parnica o istom zahtevu među istim strankama.

Međunarodna litispendencija Član 80 ZMPP Sud Savezne Republike Jugoslavije prekinuće postupak na zahtev stranke ako je u toku spor pred stranim sudom u istoj pravnoj stvari i između istih stranaka, i to: 1) ako je prvo pred stranim sudom pokrenut postupak po odnosnom sporu; 2) ako je u pitanju spor za čije suđenje ne postoji isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije; 3) ako postoji uzajamnost.

Prorogacija nadležnosti Opšta mesna nadležnost ZPP Član 38 Tužba se podnosi sudu koji je opšte mesno nadležan, ako zakonom nije drugačije propisano. Član 39 1. Za suđenje je opšte mesno nadležan sud na čijem području tuženi ima prebivalište. 2. Ako tuženi nema prebivalište u Republici Srbiji niti u nekoj drugoj državi, opšte mesno nadležan je sud na čijem području tuženi ima boravište. 3. Ako tuženi pored prebivališta ima i boravište u nekom drugom mestu, a prema okolnostima može da se pretpostavi da će tu duže vreme da boravi, opšte mesno nadležan je i sud boravišta tuženog.

Prorogacija nadležnosti Sporazum o mesnoj nadležnosti Član 65 ZPP 1. Ako zakonom nije propisana isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan. 2. Ako je zakonom propisano da su za suđenje mesno nadležna dva ili više domaćih sudova, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadležan sud. 3. Sporazum iz st. 1. i 2. ovog člana proizvodi pravno dejstvo samo ako je sastavljen u pisanom obliku i ako se odnosi na određeni spor ili više sporova koji svi proističu iz određenog pravnog odnosa. 4. Ispravu o sporazumu tužilac mora da priloži uz tužbu, a tuženi uz prigovor nenadležnosti.

Prorogacija nadležnosti Član 49 ZMPP 1. Stranke se mogu sporazumeti o nadležnosti stranog suda samo ako je bar jedna od njih strani državljanin ili pravno lice sa sedištem u inostranstvu, a nije u pitanju spor za koji postoji, po odredbama ovog ili drugog saveznog zakona, isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije. 2. Stranke se mogu sporazumeti o nadležnosti suda Savezne Republike Jugoslavije ako je bar jedna stranka jugoslovenski državljanin ili pravno lice sa sedištem u Saveznoj Republici Jugoslaviji. 3. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se kad je u pitanju nadležnost u stvarima iz čl. 61. do 70. ovog zakona.

Prećutna prorogacija Član 50 Kad nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije zavisi od pristanka tuženog da sudi sud Savezne Republike Jugoslavije, smatra se da je tuženi dao pristanak podnošenjem odgovora na tužbu, odnosno prigovora na platni nalog, a nije osporio nadležnost, ili se upustio u raspravljanje.

Podobnost spora za arbitražu (arbitrabilnost) Član 5 ZA 1. Arbitraža se može ugovoriti za rešavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda. 2. Svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu, uključujući i državu, njene organe, ustanove i preduzeća u kojima ona ima svojinsko učešće. 3. Arbitražu može da ugovori svako ko, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje parnični postupak, ima sposobnost da bude stranka u postupku.

Arbitražni sporazum Član 9 ZA 1. Sporazumom o arbitraži stranke poveravaju arbitražnom sudu na rešavanje svoje buduće sporove ili sporove nastale iz određenog pravnog odnosa. 2. Sporazum o arbitraži za rešavanje budućih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora (u daljem tekstu: arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru.

Forma arbitražnog sporazuma Član 12 ZA 1. Sporazum o arbitraži mora da se zaključi u pismenoj formi. 2. Sporazum o arbitraži je zaključen u pismenoj formi ako je sadržan u ispravama koje su stranke potpisale. 3. Smatra se da je sporazum o arbitraži u pismenoj formi ako je zaključen razmenom poruka putem sredstava komunikacije, koja omogućavaju pismeni dokaz o sporazumu stranaka, bez obzira da li su te poruke stranke potpisale. 4. Sporazum o arbitraži smatra se zaključenim i ako se stranke u pismenom ugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadrži sporazum o arbitraži (opšti uslovi za zaključenje pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl. ) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o arbitraži postane sastavni deo ugovora. 5. Smatra se da postoji sporazum o arbitraži i ako tužilac pismenim putem pokrene arbitražni spor, a tuženi izričito prihvati arbitražu i s tim se saglasi u pismenoj formi ili u izjavi na zapisniku na ročištu, kao i ako uzme učešće u arbitražnom postupku i do upuštanja u raspravljanje o predmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji sporazum o arbitraži, odnosno ne ospori nadležnost arbitražnog suda.

Aktorska kaucija - pravilo Član 82 ZMPP 1. Kad strani državljanin ili lice bez državljanstva koje nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji pokreće parnicu pred sudom Savezne Republike Jugoslavije, dužan je da tuženom, na njegov zahtev, obezbedi parnične troškove. 2. Tuženi je dužan da zahtev iz stava 1. ovog člana stavi najdocnije na pripremnom ročištu, a ako pripremno ročište nije održano - na prvom ročištu za glavnu raspravu pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, odnosno čim je saznao da postoje pretpostavke za traženje obezbeđenja. 3. Obezbeđenje parničnih troškova daje se u novcu, ali sud može odobriti da se obezbeđenje daje i u drugom pogodnom obliku.

Aktorska kaucija Član 84 ZMPP 1. Sud će u rešenju kojim se usvaja zahtev za obezbeđenje parničnih troškova odrediti iznos obezbeđenja i rok u kome se obezbeđenje mora dati, a upozoriće tužioca na posledice koje zakon predviđa ako ne bude dokazano da je obezbeđenje dato u određenom roku. 2. Ako tužilac u određenom roku ne dokaže da je dao obezbeđenje za parnične troškove, smatraće se da je tužba povučena, odnosno da je tužilac odustao od pravnog leka ako je zahtev za obezbeđenje stavljen tek u postupak povodom pravnog leka. 3. Tuženi koji je blagovremeno stavio zahtev da mu tužilac obezbedi parnične troškove nije dužan da nastavi postupak u glavnoj stvari sve dok se pravnosnažno ne odluči o njegovom zahtevu, a ako zahtev bude usvojen - dok tužilac ne položi obezbeđenje. 4. Ako sud odbije zahtev za obezbeđenje parničnih troškova, može odlučiti da se postupak nastavi i pre nego što rešenje o odbijanju postane pravnosnažno.

Aktorska kaucija - izuzeci Član 83 ZMPP 1. Tuženi nema pravo na obezbeđenje parničnih troškova: 1) ako u državi čiji je državljanin tužilac jugoslovenski državljani nisu dužni da daju obezbeđenje; 2) ako tužilac uživa u Saveznoj Republici Jugoslaviji pravo azila; 3) ako se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje tužioca iz njegovog radnog odnosa u Saveznoj Republici Jugoslaviji; 4) ako su u pitanju bračni sporovi ili sporovi o utvrđivanju ili osporavanju očinstva ili materinstva i ako je u pitanju zakonsko izdržavanje; 5) ako je u pitanju menična ili čekovna tužba, protivtužba ili izdavanje platnog naloga. 2. U slučaju sumnje da li su jugoslovenski državljani, u smislu tačke 1. stava 1. ovog člana, dužni da daju obezbeđenje u državi čiji je državljanin tužilac, objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde.

Siromaško pravo Član 85 ZMPP 1. Strani državljani imaju pravo na oslobođenje od plaćanja parničnih troškova pod uslovima uzajamnosti. 2. U slučaju sumnje u postojanje uzajamnosti, u pogledu oslobođenja od plaćanja parničnih troškova objašnjenje daje savezni organ nadležan za poslove pravde. 3. Uzajamnost iz stava 1. ovog člana ne predstavlja uslov za ostvarivanje prava na oslobađanje od plaćanja parničnih troškova, ako strani državljanin ima prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji. 4. Lice bez državljanstva ima pravo na oslobađanje od plaćanja parničnih troškova ako ima prebivalište ili boravište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.