FORME RADA U FIZIKOM VASPITANJU PREDKOLSKE DECE Za

FORME RADA U FIZIČKOM VASPITANJU PREDŠKOLSKE DECE

§ Za što potpuniji telesni i opšti razvoj dece, tj. realizaciju ciljeva fizičkog vaspitanja u vrtiću, potrebno je vežbati što više raznovrsnih oblika kretanja. Ova kretanja mogu se obezbediti kroz više različitih formi rada: pokretna igra, usmerena motorna aktivnost, jutarnje telesno vežbanje, šetnja, izborne motorne aktivnosti, izlet, rekreativna pauza, telesno vežbanje uz muziku, priredbe, individualni i korektivni rad i sl.

POKRETNA IGRA § Pokretna igra, osim elemenata zadovoljstva, zabave i razonode, treba da sadrži motoričku aktivnost. U predškolskom uzrastu pokretna igra je najuniverzalnije i najomiljenije sredstvo fizičkog vaspitanja. Osim kao sredstvo, igra se u fizičkom vaspitanju koristi i kao metod rada i mera stimulacije.

SISTEMATIZACIJA POKRETNIH IGARA § Prema cilju koji želimo postići: igre za razvoj brzine, snage, spretnosti, okretnosti, orijentacije u prostoru, za smirivanje organizma itd. § Prema obliku kretanja: igre hodanja, trčanja, skakanja, penjanja, kotrljanja, kolutanja, bacanja, hvatanja, gađanja, vučenja, guranja, potiskivanja, nadvlačenja itd. § Prema stepenu fizičkog opterećenja: igre malog, srednjeg i velikog opterećenja. § Prema načinu organizovanja: individualne, u paru i grupi (u jednoj ili više grupa). § Prema organizacionom obliku rada: u jutarnjem telesnom vežbanju, na usmerenoj motornoj aktivnosti, na izletu, u slobodnim aktivnostima itd. § Prema prostoru: u zatvorenom i na otvorenom prostoru. § Prema uzrastu dece: za decu mlađe, srednje, starije i pripremne grupe. § Posebnu grupu čine: takmičarske igre.

TAKMIČARSKE IGRE § povećavaju interesovanje dece za telesno vežbanje, § teži se uspešnom izvođenju, čime se povećava uticaj na organizam deteta, § doprinosi se razvijanju sposobnosti za primenu vežbi u složenijim, nepoznatim i nepredviđenim okolnostima, § doprinosi se emotivnom pražnjenju itd.

Vrste takmičarskih igara: § Takmičarske igre čiji je cilj što bolje, pravilnije, originalnije i lepše izvođenje. Ovaj vid takmičenja treba da prethodi takmičenju u brzini, jer pospešuje pravilno izvođenje. Vežba u brzinskom izvođenju ima smisla samo ukoliko se pravilno izvodi. Takmičenje u pravilnosti, lepoti izvođenja treba primenjivati počev od srednje grupe, pa nadalje. Najčešće se odvija individualno, mada je moguće i grupno (ekipno). § Takmičarske igre čiji je prvenstveni cilj brzina izvođenja, ali sa odgovarajućom tehnikom od koje ne bi trebalo biti većeg odstupanja. Takmičenje u brzini izvođenja neke vežbe treba koristiti samo ako procenimo da je savladana, odnosno ukoliko želimo proveriti usvojenost nekog oblika kretanja. Takmičenje u brzini može da se odvija individualno - kada se svako dete takmiči za sebe ili grupno, tj. ekipno - kada se dve ili više ekipa takmiče koja će pre izvršiti zadatak.

ELEMENTI ZA USPEŠNU PRIMENU POKRETNIH IGARA § Da bi se pokretnom igrom postigli pozitivni efekti, tj. da bi ona bila uspešna, potrebno je voditi računa o nekoliko elemenata: izbor igre, priprema vaspitača i dece za igru, pokazivanje i objašnjavanje igre, tok igre i trajanje i završetak igre.

USMERENA MOTORNA AKTIVNOST § Usmerena motorna aktivnost je jedna od osnovnih formi rada u fizičkom vaspitanju dece predškolskog uzrasta, koja je vremenski limitirana i na kojoj se planski i sistematski radi na ostvarivanju zadataka fizičkog vaspitanja.

§ Kroz usmerene motorne aktivnosti deca treba da ovladaju različitim sadržajima: § vežbe i igre za razvoj navika organizovanog postavljanja i kretanja (stavovi, okreti, vrsta, kolona, krug itd. ); § vežbe oblikovanja (za ruke i rameni pojas, za trup, noge i stopala); § vežbe i igre za razvoj motoričkih sposobnosti (snaga, izdržljivost, gipkost, brzina, koordinacija, preciznost i ravnoteža) i § vežbe i igre za razvoj raznovrsnih oblika kretanja (hodanje, trčanje, skakanje, bacanje itd. ).

I - UVODNI DEO § Trajanje ovog dela je od 3 do 5 minuta, što uglavnom zavisi od uzrasta dece i sadržaja koji se želi realizovati. § Ciljevi ovog dela su: organizovanje grupe za predstojeću aktivnost i uvođenje organizma dece u vežbanje. § Zadaci vaspitača su: stvaranje odgovarajuće pažnje, motivisanosti, zainteresovanosti i disciplinovanosti dece. Osim toga, potrebno je podstaći krvotok i disanje, delimično pripremiti lokomorni aparat (mišiće i zglobove) i utvrditi naučene oblike kretanja. § Sredstva, tj. motorne aktivnosti koje se mogu koristiti u ovom delu jesu: vežbe organizovanog postavljanja i kretanja, raznovrsni oblici kretanja u kombinaciji (hodanje, trčanje, poskoci, skokovi, čučnjevi itd. ), kao i pokretne igre - dinamične, a relativno kratkog trajanja (hvatalice, igre pretrčavanja, rastrčavanja i sl. ). § Metodska i organizacijska uputstva

II - PRIPREMNI DEO § Trajanje ovog dela aktivnosti može biti od 7 do 10 minuta, što zavisi od uzrasta dece, tj. broja vežbi u kompleksu. § Ciljevi ovog dela su: pripremanje organizma za lakše savladavanje narednih zadataka, posebno u glavnom delu aktivnosti, oblikovanje aparata za kretanje i formiranje pravilnog držanja tela. § Zadaci vaspitača u ovom delu su: što savestraniji uticaj na razvoj aparata za kretanje (razvijati mišićnu snagu, pokretljivost zglobova i otkloniti mišićnu napetost). Formirati lepo i pravilno držanje tela i poboljšati rad unutrašnjih organa. Razvijati sposobnost skladnog izvođenja vežbi, sposobnost pažnje, pamćenja i reprodukovanja vežbi. Ne bi trebali izostati ni vaspitni zadaci kao što su: razvoj smisla za red i disciplinu, za lepo, istrajnost u radu, navikavanje na zajednički rad i stvaranje vedrog raspoloženja. § Osnovna sredstva koja se koriste u ovom delu aktivnosti jesu vežbe oblikovanja, tj. kompleks vežbi oblikovanja, sastavljen od vežbi jačanja, istezanja, labavljenja i kombinovanih. § Metodska i organizacijska uputstva

III - GLAVNI DEO § Trajanje ovog dela je od 12 do 20 minuta, zavisno od uzrasta i vežbi koje se koriste u ovom delu aktivnosti. § Cilj ovog dela je realizacija planiranih sadržaja, tj. jedinica aktivnosti, a u vidu raznovrsnih oblika kretanja. § Zadaci vaspitača u ovom delu su kompleksni, a obuhvataju: razvoj svih organa i organskih sistema, razvoj kretnih sposobnosti (trčanje, skakanje, penjanje, bacanje itd. ), motoričkih sposobnosti (snage, brzine, izdržljivosti, koordinacije itd. ), učenje novih oblika kretanja, njihovo uvežbavanje i primena u različitim uslovima i situacijama, usvajanje osnovnih teorijskih znanja o kretanju, igri, takmičenju i sl. Od vaspitnih zadataka značajni su razvoj: svesne discipline, istrajnosti u radu, pozitivanog odnosa prema radu i imovini, pozitivnih moralnih i karakternih osobina (odvažnost, hrabrost, volja, poštenje, iskrenost i sl. ) i socijalizacija dece (drugarstvo, međusobno pomaganje, saradnja i sl. ). § Osnovna sredstva za realizaciju mnogobrojnih zadataka ovog dela jesu raznovrsni oblici telesnih vežbi, podrazumevajući i pokretne igre, kao najvažniji oblik telesnog vežbanja predškolske dece. § Glavni deo se iz praktičnih razloga može podeliti u dve faze.

TIPOVI USMERENE MOTORNE AKTIVNOSTI § U fizičkom vaspitanju dece predškolskog uzrasta mogući su sledeći tipovi aktivnosti: učenja novog oblika kretanja, ponavljanja - uvežbavanja, primene učenog oblika kretanja, provere i procene i mešoviti.

POLIGON - STAZA PREPREKA § Poligon je kovanica grčkog porekla: poli - više i agon - akcija, borba, zadatak. § Postoji veliki broj definicija poligona, a jedna od njih najviše odgovara za potrebe predškolske dece: poligon je izvođenje izvesnog broja telesnih kretanja - vežbi, sukcesivno jednih iza drugih na prigodno ili standardno uređenoj stazi, na otvorenom prostoru ili u zatvorenoj prostoriji za vežbanje (Kundrat i Medić, 1986).

Vrste poligona. § po načinu izrade - fiksni i pokretni - koji pružaju mogućnost kombinovanja raspoloživih sprava i rekvizita; § po obliku putanje - pravolinijski i krivolinijski (u obliku potkovice, polukruga i elipse); § prema broju staza - jednostazni, dvostazni, a retko višestazni i § po nameni i sadržaju: istovetni ili različiti, za usavršavanje tehnike kretanja, za razvoj opšte sposobnosti, takmičarski, kontrolni i zabavnorekreativni.

§ Broj sprava, tj. zadataka u poligonu, zavisi od oblika i karaktera vežbi koje primenjujemo, ali i od uzrasta dece: § za mlađu grupu, oko 4 -5 vežbi; § za srednju grupu, oko 6 -7 vežbi; § za stariju grupu, oko 8 -9 vežbi i § za pripremnu grupu, oko 10 vežbi.

JUTARNJE TELESNO VEŽBANJE § Jutarnje telesno vežbanje je veoma značajna forma rada fizičkog vaspitanja predškolske dece. To je osnovna i obavezna forma koju treba svakodnevno primenjivati. § Vremensko trajanje vežbanja treba da je usklađeno sa uzrastom dece i sadržajem. Orijentaciono 6 -12 minuta (mlađa grupa - 6, srednja - 8, starija - 10 i pripremna - 12). § Strukturu jutarnjeg telesnog vežbanja čine: I -uvodni, II-glavni i III-završni deo.

ŠETNJA § Šetnja je jedna od obaveznih formi rada na fizičkom vaspitanju predškolske dece, koju bi trebalo upražnjavati najmanje jednom, pa i više puta nedeljno. § Šetnja podrazumeva hodanje dece u grupi sa osnovnim ciljem da se pređe određena udaljenost. § Dužina, tj. vremensko trajanje šetnje zavisi od više faktora kao što su: uzrast dece, konfiguracija i kakvoća terena, vremenske prilike, dodatne aktivnosti (usputne igre, brže i sporije hodanje, trčanje itd. ). § Orijentaciona dužina, tj. vremensko trajanje šetnje po uzrastu dece, može biti: § u mlađoj grupi, oko 1 km (oko 15 min), § u srednjoj grupi, oko 1, 5 km (oko 20 min), § u starijoj grupi, oko 2 km (oko 30 min) i § u pripremnoj grupi, oko 2, 5 km (oko 35 min).

IZBORNE MOTORNE AKTIVNOSTI § Izborne motorne aktivnosti su forma rada u kojoj deca sama, prema svojoj želji biraju i upražnjavaju telesne aktivnosti. Koristi se povremeno, tj. jedan do dva puta nedeljno. U vezi sa tim deca biraju ponuđene sprave, uređaje, rekvizite i motorne aktivnosti koje će koristiti. § Izborna aktivnost može biti ispunjena raznovrsnim telesnim vežbama. Velika većina vežbi treba da su poznate deci, već vežbane na drugim aktivnostima, a koje će se ovde vežbati po izboru. Dolaze u obzir: hodanja, trčanja, penjanja, poskoci, skokovi, bacanja, vežbe i igre loptom itd.

IZLET § Izlet je odlazak dece prevoznim sredstvom do mesta (izletišta), gde će se zadržati relativno duži vremenski period, tj. najmanje pola dana – poludnevni izlet ili ceo dan - celodnevni izlet. Smatra se da udaljenost krajnjeg odredišta ne bi trebala da bude veća od oko 40 km, jer deca ovog uzrasta teško podnose duže neprekidno sedenje. § Izlet se organizuje sa decom starije i pripremne grupe, jednom do dva puta godišnje.

PRIREDBE § Priredbe su posebna forma prikazivanja različitih aktivnosti dece predškolskog uzrasta. Sadržaji priredbi mogu biti: isključivo sadržaji fizičkog vaspitanja manifestacija fizičke kulture, ili kombinacija više različitih vaspitno-obrazovnih oblasti, što je češća praksa. § Sadržaj priredbi treba da je raznovrstan. Trebaju biti zastupljeni najraznovrsniji oblici aktivnosti iz fizičkog vaspitanja. Ovi mogu biti: akademski sastavi, tj. nastup manje grupe vežbača u stilizovanom izvođenju vežbi oblikovanja, elementi plesa - klasičnog i narodnog, elementi gimnastičkih oblika kretanja, razne vrste pokretnih igara i druge vežbe i igre u stilizovanom izvođenju.

IZRAŽAVANJE POKRETOM UZ MUZIKU (Dečji ples, ritmičke igre i kompozicije) § Sadržaji koji se trebaju koristiti u cilju podsticanja prirodnih - urođenih sklonosti ka muzičkom izražavanju pokretima, treba da su poznati, bliski i razumljivi deci, da izazivaju prijatne emocije i motivišu na izražavanje pokretom. § Izražavanje pokretom je individualni i na neki način stvaralački čin. Međutim, bez obzira na individualnost, neophodno je raditi sa decom na jednostavnim pokretima, uz taktiranje u 2/4 ili 3/4 taktu, a zatim početi sa složenijim pokretima uz muzičku pratnju.

§ I-uvodni deo - predstavlja nastup, tj. pojavu učesnika, njihovo kretanje ili igru, a često i zauzimanje određenih pozicija. Sadržaj ovog dela mogu biti: hodanje, lagano trčanje, poskoci ili neka kratkotrajna pokretna igra koja uvodi u glavni deo. § II-glavni deo - jeste suština i najveća vrednost kompozicije. Sadržaj ovog dela mogu činiti raznovrsni oblici kretanja, igre i plesne aktivnosti dece uz muzičku pratnju. § III-završni deo - odstup. Ovaj deo u suštini predstavlja kraj plesne kompozicije. Sadržaj ovog dela mogu činiti razni oblici kretanja koji na neki način zaokružuju celokupan nastup, a često se završava odlaskom sa scene.