PLANIRANJE U FIZIKOM VASPITANJU PREDKOLSKE DECE Osnove programa

PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJU PREDŠKOLSKE DECE

§ Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina, upućuju vaspitače na izradu programa (sadržaja) rada iz svih vaspitnoobrazovnih oblasti, pa i fizičkog vaspitanja. § Nakon definisanja programskih sadržaja rada iz fizičkog vaspitanja vaspitač treba da izvrši planiranje, tj. vremensko raspoređivanje realizacije ovih sadržaja. § U pristupu planiranju vaspitač treba da ima u vidu neke zahteve koje treba ispuniti da bi planiranje bilo uspešno, tj. da bi se programski sadržaji što efikasnije realizovali.

OSNOVNI ZAHTEVI PLANIRANJA § Prilikom planiranja vaspitač treba da ima u vidu sledeće osnovne zahteve: § usmerenost ka cilju - podrazumeva da planiranje bude takvo da je usmereno ka što uspešnijoj realizaciji programskih sadržaja; § realnost i konkretnost - podrazumevaju da je planiranje zasnovano na stvarnim sposobnostima i karakteristikama dece, na konkretnim uslovima u kojima će se realizovati; § sistematičnost i pristupačnost - podrazumeva da se programski sadržaji raspoređuju po logičnom redosledu. Ovaj redosled podrazumeva sistematičnost u radu i postupnost u povećanju zahteva koji se pred decu postavljaju. Posebno je značajno postepeno povećanje opterećenja dečjeg organizma; § svestranost - podrazumeva prvenstveno svestrani fizički razvoj, a zatim i ostalih sposobnosti i kavliteta dece. Zato je potrebno planiranjem obuhvatiti i dobro rasporediti sve sadržaje i oblike rada na fizičkom vaspitanju za čiju primenu postoje uslovi; § sveobuhvatnost i jednostavnost - podrazumevaju da se planiranjem obuhvate ne samo programski zadaci i sredstva kojima će se oni ostvariti, već i metode, forme rada, sprave, rekviziti, prostorni i dr. uslovi koji će se koristiti. Osim toga, planovi treba da su jednostavni i pregledni, kako bi bili što razumljiviji i primenljiviji.

VRSTE PLANIRANJA § planiranje može biti u vidu makro i mikro planiranja. U makro planiranje svrstavamo: godišnje i sezonsko planiranje. U mikro planiranje: mesečno, nedeljno i dnevno planiranje, tj. planiranje aktivnosti iz fizičkog vaspitanja u toku dana.

Godišnje (globalno, orijentaciono) planiranje § Ovo planiranje odnosi se na celu godinu i sačinjava se pre početka rada za jednu godinu. Dakle, obično se izrađuje pre 1. septembra tekuće, a za period - do 1. sptembra naredne godine. § Ovo planiranje treba započeti proučavanjem godišnjeg plana predškolske ustanove i programa fizičkog vaspitanja za uzrast dece za koji se vrši planiranje. § Na osnovu programa trebaju se predvideti zadaci za realizaciju sadržaja. § Treba izvršiti klasifikaciju operativnih sadržaja u godini. § Potrebno je predvideti forme rada koje će se koristiti u toku godine, mere praćenja zdravlja i efekata rada uopšte, planirati korišćenje postojećih materijalnih i prostornih uslova, ali i nabavku novih sredstava i obezbeđivanje novih uslova za rad.

Sezonsko (po godišnjim dobima, kvartalno, periodično, tromesečno) planiranje § Realizacija mnogih programskih sadržaja u fizičkom vaspitanju vezana je za vremenske prilike, tj. za godišnje doba. § Dakle, aktivnosti se odvijaju kako u zatvorenom, tako i na otvorenom prostoru, zavisno od vremenskih prilika. § Vremenske prilike su različite u različitim godišnjim dobima, pa su i aktivnosti nešto drugačije.

Jesenji period (septembar, oktobar, novembar) § Ovaj period pruža mogućnosti izvođenja aktivnosti na otvorenom prostoru. § U ovom periodu treba planirati: trčanja, bacanja u daljinu, savladavanje prirodnih prepreka, pokretne igre koje zahtevaju više prostora, skokove u jamu sa peskom, vežbe i igre loptom, vožnju tricikla, bicikla, koturaljki, izlet itd. § U ovom periodu treba planirati inicijalno merenje telesnih karakteristika i sposobnosti dece.

Zimski period (decembar, januar, februar) § U ovom periodu aktivnosti se uglavnom odvijaju u sali za fizičko vaspitanje, kada se izvode aktivnosti kao što su: vežbe sa rekvizitima, vežbe sa i na gimnastičkim spravama, vežba na tlu (kotrljanja i kolutanja), igre i vežbe loptom, gađanje u cilj, vežbanje uz muzičku pratnju itd. § Osim aktivnosti u sali, u ovom periodu se planiraju sadržaji kao što su: igre na snegu, sankanje, skijanje, klizanje i sl.

Prolećni period (mart, april, maj) § Za prolećni period planiraju se slične aktivnosti kao za jesenji period

Letnji period (juni, juli, avgust) § Početkom ovog perioda treba izvršiti finalno merenje telesnih karakteristika i sposobnosti dece. § U ovom periodu treba planirati korišćenje prirodnih faktora: vazduha, sunca i vode. § Boravku i aktivnostima u prirodi treba dati prednost. § Treba planirati igre i aktivnosti u vodi (igre, održavanje na vodi, gnjuranje, plivanje) i na vodi (veslanje) sa starijom grupom, ukoliko za ovo postoje odgovarajući uslovi. Treba planirati letovanje i aktivnosti u tom periodu.

Mesečno planiranje § Mesečni plan sačinjava se na kraju meseca za naredni mesec. § Ovo planiranje ima veći značaj od planiranja po godišnjim dobima jer se njime bolje i konkretnije mogu sagledati uslovi i potrebe u kraćem vremenskom periodu i bliskijoj budućnosti. § Ne samo da se mogu bolje sagledati vremenske prilike, već i druge nastupajuće okolnosti, koje nismo predvideli ili su se izmenile. § Ovim planiranjem treba da se konkretizuju sadržaji za naredni mesec: razrađuju se zadaci za predstojeći mesec, planiraju se organizacione forme rada, planiraju se oblici kretanja koji će se vežbati, kompleksi vežbi oblikovanja koji će se koristiti, pokretne igre (nove i poznate), planira se korelacija sa drugim vaspitno-obrazovnim oblastima.

Nedeljno planiranje § Nedeljni plan se donosi krajem svake nedelje za narednu nedelju, a na osnovu mesečnog plana i uslova koji se sada mogu tačnije odrediti, posebno imajući u vidu vremenske prilike i druge promenljive uslove. § U ovom planu treba predvideti: organizacione forme rada koje će se koristiti u toku nedelje, oblike kretanja koji će se koristiti, kompleks vežbi oblikovanja, pokretne igre (nove i poznate) i korelaciju sa drugim vaspitnoobrazovnim oblastima.

Dnevno planiranje § Ovo planiranje vrši se na kraju radnog dana za naredni dan. Ovim planom treba predvideti: organizacione oblike rada za jedan dan, oblike kretanja koji će se vežbati, kompleks vežbi oblikovanja, pokretne igre za taj dan i korelaciju sa vaspitno-obrazovnim oblastima za taj dan. § Kada se radi o pojedinim formama rada za jedan dan, a koji mogu biti: jutarnje telesno vežbanje, šetnja, usmerena motorna aktivnost itd. , potrebno je da vaspitač piše pismenu pripremu za svaku od planiranih aktivnosti za taj dan.

PISMENO PRIPREMANJE AKTIVNOSTI IZ FIZIČKOG VASPITANJA § Ovakvo pripremanje je preduslov uspešnog rada, posebno za studente i vaspitače „početnike“, ali i za iskusne vaspitače. § Pismena priprema za pojedine oblike aktivnosti iz fizičkog vaspitanja, po formi može biti slična. Razlika je u sadržaju, što je razumljivo obzirom da svaki oblik rada ima svoje specifičnosti, tj. ciljeve, zadatke i sadržaj.

§ Studenti koji se školuju za poziv vaspitača potrebno je da u okviru metodičke prakse iz fizičkog vaspitanja pišu detaljne - šire pismene pripreme. § Vaspitači „početnici“, najmanje u toku prve godine rada, takođe bi trebalo da pišu detaljne (šire) pripreme, jer će im to pomoći da uspešnije izvode aktivnosti i steknu neophodna iskustva. § Detaljnu pripremu treba da imaju vaspitači koji polažu stručni ispit iz ove oblasti. § Nakon najmanje godinu dana rada sa decom, tj. položenog stručnog ispita, vaspitač može pisati skraćenu (sažetu) pismenu pripremu.