EKOLOKI MENADMENT UVODNO PREDAVANJE UVOD Zemlja planeta ogranienih

EKOLOŠKI MENADŽMENT UVODNO PREDAVANJE

UVOD Zemlja – planeta ograničenih prirodnih resursa i neograničenog rasta stanovništva, degradacije biosfere, narušenih ekosistema, nagomilanih otpada i globalizacije ekoloških problema. Pet problema čovečanstva (Samit o održivom razvoju – Johanesburg 2002): Problem čiste pitke vode Problem energetskih resursa Očuvanje biodiverziteta Povećanje produktivnosti useva Poboljšanje zdravstvene zaštite i ljudskog zdravlja.

Ekologija (od grčke reči oikos – stanište, mesto boravka i logos - nauka), je sociološka nauka koja proučava organizaciju i funkcionisanje sistema različitih nivoa: populacija, vrsta, biocenoza, ekosistema, biogenocenoza i biosfere. Ekologija se često definiše i kao nauka o međusobnim odnosima organizama i njihovim odnosima sa životnom sredinom. Savremena ekologija, takođe proučava interakciju čoveka i biosfere. Ekologija je nauka o životnoj okolini. Pojam ekologija potiče od nemačkog biologa Ernesta Hekela 1866. godine. Ekološka svest je novo razumevanje životne sredine. Ta svest ne sadrži samo saznanje o promenama u prirodi koja nastaju odnosom društva prema njoj, već i shvatanja o mogućim putevima i načinima rešavanja ekoloških problema. Biocenoza (životna zajednica) predstavlja biološki sistem obrazovan od populacija različitih vrsta biljaka, životinja, gljiva i mikroorganizama.

Čovek je postao glavni neprijatelj čovečanstva. Ekološki menadžment, ekološko upravljanje ili upravljanje zaštitom životne sredine sa tačke gledišta terminologije identični su pojmovi, koji predstavljaju suštinski nove koncepte za rešavanje ekoloških problema u vremenu mnogobrojnih lokalnih i globalnih ekoloških katastrofa, koje prete globalnim uništenjem zdrave životne sredine i biosfere u celini. (Jovanovic-Kolomejceva, 2002) Osnovni zadatak ekološkog menadžmenta je pokušaj svođenja na minimalne dimenzije uticaja tehnološkog i privrednog razvoja na biosferu, kao uslov opstanka biljnog i životinjskog sveta.

Ekološki menadžment je vrlo kompleksna nauka koja spaja domene različitih nauka: Nauku o menadžmentu sa ekologijom Nauke o okolini - biogeohemiju, biologiju sa naukama o pravnoj zaštiti okoline Nauke o tehnološkom razvoju i ekotehnologiju sa biološkim naukama i pravnim naukama (zakonodavstvom u tom domenu) Nauke o životnoj sredini sa sociologijom i etikom. Biohemija je hibridni deo hemije koji konkretno proučava hemijske procese u živim organizmima Pod nazivom geohemija podrazumeva se izučavanje sastava Zemlje i drugih planeta, hemijskih procesa i reakcija koje su odgovorne za sastav stena i tla, kao i kruženje (migracija) materije i energije koje transportuju Zemljine hemijske komponente u vremenu i prostoru, i njihovu interakciju sa hidrosferom i atmosferom. U okviru geografije, geohemija se proučava kao granična disciplina, na međi sa hemijom.

Ekološki menadžment je nova naučna disciplina čiji je cilj da na bazi saznanja i činjenica o ekološkim uslovima promeni postojeće stanje zagađenja i degradacije čovekove okoline koristeći metode ekološkog inženjeringa i pravno ekonomske instrumente u skladu sa postojećim zakonima, propisima i međunarodnim standardima.

UVOD Ekološki menadžment je menadžment čije aktivnosti imaju ili mogu imati uticaj na zaštitu životne sredine, a definiše se i kao kontrola svih ljudskih aktivnosti koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i na kvalitet životne sredine. Unošenje zagađujućih materija i energije u životnu sredinu izazvano prirodnim procesima ili ljudskom delatnošću može imati štetno delovanje na kvalitet životne sredine kao i na zdravlje ljudi.

UVOD Jedan od zagađivača životne sredine jeste i otpad – neželjeni materijal koji nastaje kao rezultat određene industrijske operacije ili kao output procesa potrošnje energije i dobara u domaćinstvima i drugim institucijama za kojim ne postoji ekonomska potražnja i koji mora biti odbačen. Vazdušna sredina za životnu delatnost čoveka mora biti čista. S druge strane, u svojoj životnoj delatnosti čovek narušava tok prirodnog kruženja elemenata. Spoljašnju sredinu zagađuju mnoge industrijske grane, pa čak i otpaci iz domaćinstva. Vazduh nad njima je pun sitnih čvrstih čestica i otrovnih gasova. Sve veće korišćenje u hemijskoj industriji i poljoprivredi hemijskih jedinjenja koja vezuju jone metala može izazvati neželjenje poremećaje prirodne ravnoteže. Na taj način, privredne aktivnosti čoveka menjaju spoljašnju sredinu koja postaje opasna za samog čoveka.

NASTANAK I RAZVOJ EKOLOŠKOG MENADŽMENTA Još od praistorijskog doba ljudska vrsta se bavila razvijanjem strategija za eksploataciju prirode. Radi poboljšanja regulisanja prirodnih resursa razvijeni su tabui, sujeverja i narodni običaji, ali i formulisani zakoni za poboljšanje nadgledanja, kontrole, pa čak i pravljeni inventari nacionalnih resursa. Ideja da su ljudi “pre-modernog” vremena bili bliski prirodi te stoga nisu prouzrokovali veća oštećenja životne sredine, predstavlja samo naivni mit. Praistorijski ljudi, (iako malobrojni u odnosu na današnju populaciju svetskog stanovništva), koristeći samo vatru i oružje napravljeno od kamena, kosti, drveta i kože, uspeli su da izmene vegetaciju većine kontinenta i verovatno istrebe mnoge vrste velikih sisara.

NASTANAK I RAZVOJ EKOLOŠKOG MENADŽMENTA Dalji “razvoji” civilizacije posebno industrijska revolucija, rast hemijske industrije kao i oni u kasnom dvadesetom veku sa posledičnim: globalnim zagađenjem, smanjenjem biodiverziteta, degradacijom medijuma životne sredine i urbanim rastom doveli su do neophodnosti razumevanja strukture i funkcije životne sredine, monitoringa uticaja, korišćenja i analize podataka, modeliranja, ocenjivanja i planiranja sa ekološkog stanovišta uz naglašavanje uloge ekološkog menadžmenta čiji je zadatak da koordinira i fokusira “dobre”razvoje sa stanovišta životne sredine, poboljšava dobrobit ljudi, te ublažava ili sprečava dalja oštećenja planete Zemlje i njenih organizama.

NASTANAK I RAZVOJ EKOLOŠKOG MENADŽMENTA Pružanjem odgovora na zahteve potrošača da se nešto učini na zaštiti životne sredine preduzeća su prepoznala i mogućnost za sticanje profita, smanjenje troškova i sprečavanje primene zakonodavnih mera (npr. plaćanje kazni). U to vreme se javljaju prvi tzv. zeleni proizvodi i tehnologije. U praksi, svaka kompanija koja se opredelila za sprovođenje ovakvih izmena to je sprovodila na dobrovoljnoj bazi, primenom najčešće metoda analize životnog ciklusa proizvoda. Od početaka do danas razvio se poseban sistemski pristup poslovanju koje uvažava koncept održivog razvoja – ekološki menadžment. Danas je u većini zemalja primena ekomenadžemnta i dalje dobrovoljna, ali sve više kompanija uviđa da im primena ekomenadžmenta u znatnoj meri unapređuje poslovanje i kreira pozitivan imidž. Ekomenadžment postaje svojevrsna poslovna filozofija i ravnopravno zauzima svoje mesto u odnosu na ostale sektore u preduzeću

MENADŽMENT PRIRODNIH RESURSA Menadžment prirodnih resursa (u poređenju sa ekološkim menadžmentom) je više usmeren na specifične komponente Zemlje - resurse, koji imaju svoju korisnost i mogu biti eksploatisani, uglavnom za kratkoročnu dobit i korist posebnih interesnih grupa, kompanija ili vlada. Takođe, menadžment prirodnih resursa se odnosi na probleme koji imaju tendenciju da budu reaktivni, često se oslanjajući na tehnološke mogućnosti “popravke na brzinu”, uz pristup “projekat po projekat”.

MENADŽMENT PRIRODNIH RESURSA Ovakav menadžment stoga može da bude autoritaran i bez dovoljno uključenja mišljenja javnosti kao i sa odloženim uticajima. Iz razloga ovih propusta logično je da je menadžment prirodnih resursa “izgubio bitku” sa ekološkim menadžmentom u poslednjih 40 godina Postoje mišljenja da ekološki menadžment ima ili razvija fleksibilniji i osećajniji stav nego menadžment prirodnih resursa s obzirom da ocenjivanje situacije životne sredine vodi do odgovarajućeg ekološkog prilaza sa naglašenim upravljanjem, a ne eksploatacijom. Upravljanje implicira menadžment čiji je cilj pažljiva, dugoročna upotreba i održiva korist

EKOLOŠKI MENADŽMENT ekološki menadžment se odnosi na ekološko planiranje, a njegov fokus je na implementaciji, monitoringu, proveravanju i kontroli, kao i na praktičnom suočavanju sa problematikom realnih svetskih ciljeva u pogledu očuvanja životne sredine (kao što je npr. modifikovanje ljudskih navika koje štete prirodi), mnogo više nego na teoretskom planiranju.

POJAM I DEFINISANJE EKOLOŠKOG MENADŽMENTA Ekološki menadžment je mlada naučna disciplina nastala u okviru ekologije krajem prošlog veka sa zadatkom svođenja, na minimalne dimenzije, uticaja tehničko-tehnološkog razvoja na biosferu kao i na opstanak živih bića. Reč „Menadžment“ znači upravljanje, rukovođenje, a pošto je reč o životnoj sredini, ovaj vid menadžmenta značio bi upravljanje zaštitom životne sredine od raznih vidova zagađenja. Predmet ekološkog menadžmenta je u sveobuhvatnom proučavanju svih posledica uticaja privrednog i tehnološkog razvoja na ekosisteme. Cilj ekološkog menadžmenta je da promeni postojeće stanje zagađenja i degradacije životne sredine, koristeći metode ekološkog inženjeringa i pravno -ekonomske instrumente

Fenomen ekološkog menadžmenta ima sledeće karakteristike: često se koristi kao opšti termin; podržava održivi razvoj; bavi se svetom pod uticajem čoveka (danas ima svega nekoliko, ukoliko ih uopšte ima, potpuno prirodnih okruženja); zahteva multidisciplinaran ili interdisciplinaran pristup; mora da integriše različite stavove o razvoju; traži integraciju nauke, društvenih nauka, političkog odlučivanja i planiranja; prepoznaje, i ako je moguće prevazilazi osnovne ljudske potrebe; vremenska skala uključuje prevazilaženje kratkih rokova i bavi se rangiranjem od lokalnog do globalnog; kao što prepoznaje pretnje i probleme tako treba i da omogući njihovo prevazilaženje; naglašava upravljanje, a ne eksploataciju

DEFINICIJE EKOLOŠKOG MENADŽMENTA Kontrola svih ljudskih aktivnosti koje imaju značajan uticaj na životnu sredinu Proces donošenja odluka koji reguliše uticaj ljudskih aktivnosti na životnu sredinu na takav način da kapacitet životne sredine za održivi ljudski razvoj ne bude narušen. Proces alociranja prirodnih i veštačkih resursa tako da se dostigne optimum upotrebe životne sredine u zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba na minimumu, i ako je moguće, na održivim osnovama.

Na ekološkom menadžmentu je da: 1. Identifikuje ciljeve. 2. Utvrdi mogućnost ostvarivanja postavljenih ciljeva. 3. Razvije i implementira sredstva za realizaciju procenjeno ostvarivih ciljeva

Prvi zahtev je retko kada jednostavan, s obzirom da društvo nema uvek jasnu sliku o tome šta želi (neki npr. mogu da žele stvari koje njima štete, dok drugi žele ono šteti životnoj sredini). Zato je na ekološkim menadžerima da identifikuju ciljeve, a potom pridobiju javnost i posebne interesne grupe. Studenti da daju primer! Drugi i treći zahtev iziskuju od ekološkog menadžera uspostavljanje interfejsa između ekologije, ekonomije, prava, politike, ljudi itd. radi koordiniranja razvoja. Koordinacija ovolikog diverziteta je otežana, s obzirom da razvoj napreduje po delovima i na kratkoročnoj osnovi - na način i po merilima po kojima većina ljudi funkcioniše. Činjenica je da većina uticaja ljudske vrste na prirodu (u zadatoj tački u vremenu i prostoru) ima šire i dugoročnije posledice na životnu sredinu, te stoga zahteva da se razvojem upravlja i koordinira na svim nivoima: regionalnom, nacionalnom i međunarodnom. Zato ekološki menadžer mora, kako predlaže Henderson (1981) da “misli globalno, a deluje lokalno”, te da usvoji dugoročne perspektive.

KARAKTERISTIKE EKOLOŠKOG MENADŽMENTA Ekološki menadžment polako ali sigurno postaje profesija i vrlo značajan činilac poslovanja. održivi razvoj predstavlja onaj razvitak koji ne dovodi do propadanja i iscrpljivanja resursa što razvoj čine mogućim i dopustivim. Takav rast uslovljen je i praćen razvojem svesti o potrebi čuvanja i unapređivanja okoline koji doprinosi održivom privrednom razvoju. Ekološki menadžment predstavlja pristup ekološkom upravljanju koji integriše ekologiju, politiku, planiranje i društveni razvoj.

CILJEVI EKOLOŠKOG MENADŽMENTA prevenciju i rešavanje ekoloških problema; uspostavljanje granica; uspostavljanje i održavanje institucija koje efektivno pomažu ekološka istraživanja, monitoring i menadžment; upozorenje na opasnosti i identifikovanje mogućnosti za njihovo prevazilaženje; održavanje i ako je moguće poboljšanje postojećih resursa; gde je moguće poboljšanje “kvaliteta života”; identifikovanje korisnih novih tehnologija ili politika.

Bilo koji uticaj na prirodu ima brojne efekte, od kojih su mnogi nepredvidivi (ekološki menadžment mora da se izbori sa neočekivanim). Zbog činjenice da je “sve povezano” i ljudi i priroda su neraskidivo međusobno povezani (ekološki menadžment mora da razmatra lanac posledica, prevazilazeći lokalno i kratkoročno). Treba voditi računa da se supstance koje su proizveli ljudi ne mešaju sa biohemijskim procesima u prirodi (ekološki menadžment mora da vrši monitoring prirodnih procesa i ljudskih aktivnosti radi obezbeđenja nenarušavanja nijednog vitalnog procesa od krucijalnog značaja).