Menadment uvodno predavanje Prof dr Nina urica Konsultacije

Menadžment – uvodno predavanje

�Prof. dr Nina Đurica �Konsultacije: ponedeljkom od 12 h do 14: 30, kabinet 333 �e-mail: nina. djurica@bpa. edu. rs �Literatura za ispit: knjiga Menadžment, autor: Snežana Lekić

Predispitni poeni � I KOLOKVIJUM – 4. novembar � I glava: Osnove i razvoj menadžmenta � II glava: Menadžeri i njihovo okruženje � III glava: Klasifikovanje menadžmenta � IV glava: Poslovna etika i društvena odgovornost � II KOLOKVIJUM – 16. decembar � V glava: Donošenje odluka � VI glava: Planiranje � VII glava: Organizovanje � VIII glava: Vođenje-liderstvo � IX glava: Kontrola � SEMINARSKI RAD � AKTIVNOST

Pojam i značaj menadžmenta �Pojam menadžment najčešće prevodimo kao upravljanje. �Menadžment je kao praksa vrlo star, ali kao naučna disciplina razvija se od tridesetih godina XX veka. �Menadžment je neophodan za normalno funkcionisanje različitih tipova organizacije. �Značaj menadžmenta proističe iz činjenice da pomoću njega ljudi mogu definisati i ostvarivati postavljene ciljeve, kao i balansirati interese različitih subjekata. �Veoma je važno objedinjenje interesa velikog broja stejkholdera, kao što su vlasnici, zaposleni, menadžeri, potrošači, dobavljači, državni organi, sindikati itd.

�Bitna karakteristika menadžmenta je njegova univerzalnost. To znači da se može primeniti na sve tipove organizacija, u svim zemljama i među različitim kulturama i drugim faktorima. �Menadžment je potreban: 1. Organizacijama svih veličina (od manjih do većih) 2. Svim tipovima organizacija (profitne i neprofitne) 3. Na svim nivoima organizacije (od najvišeg nivoa hijerarhije do najnižeg) 4. Svim oblastima organizacije: proizvodnja, marketing, ljudski resursi, računovodstvo, informacioni sistemi itd.

Različiti pogledi na menadžment Piter Draker pojam menadžmenta posmatra na dva načina: 1. Upravljanje se vezuje za ljude na vrhu bilo koje organizacije. Često se pojam menadžer koristi kao sinonim za termin šef. 2. Upravljanje se posmatra kao posao kojim menadžeri “teraju” druge da rade za njih. Piter Draker razdvaja dva nivoa posmatranja menadžmenta: 1. Menadžment bilo koje organizacije (država i njena administracija, vojska, crkva, škole, bolnice, sportsko društva i dr), 2. Menadžment privrednih organizacija (upravljanje preduzećima).

�Toni Votson daje četiri moguća pogleda na upravljanje: 1. Upravljanje kao umetnost – uspešni menadžeri se rađaju, oni imaju predodređene karakteristike (intuiciju, inteligenciju i dr. ), a upravljačka znanja i veštine se razvijaju s vremenom. 2. Upravljanje kao politika – uspešni menadžeri moraju biti snalažljivi, fleksibilni i sposobni da se prilagođavaju okolnostima i postojećem okruženju, da poštoju i pisana i nepisana pravila. 3. Upravljanje kao magija – menadžeri su kao mađioničari uspevaju da stvore rezultate iluzije i dobre rezultate kad to malo ko očekuje i može. 4. Upravljanje kao nauka – Nauka na kojoj se zasniva upravljanje svakako može unaprediti samu praksu upravljanja.

Menadžment: veština ili nauka �Nauka na kojoj se zasniva menadžment prilično je neprecizna jer su mnoge varijable s kojima se menadžeri suočavaju veoma složene. �Naučno znanje može unaprediti praksu upravljanja. �Menadžeri koji pokušavaju da upravljaju bez nauke o menadžmentu moraju se pouzdati u sreću, intuiciju ili ono što su činili u prošlosti.