FUNKCIJE I PROCES MENADMENTA TA JE MENADMENT Menadment

FUNKCIJE I PROCES MENADŽMENTA

ŠTA JE MENADŽMENT? • Menadžment je osnovna funkcija svakog preduzeća kao organizacionog fenomena. • To je univerzalni proces usmeravanja svih organizacionih resursa ka ostvarivanju definisanih ciljeva.

KO SU MENADŽERI? • Deo upravljačke kadrovske strukture, koji raspolaže formalnim autoritetom. • Kombinacija nauke i iskustva

Skupština Upravljanje Nadzorni odbor Upravni odbor Direktori Rukovođenje Šefovi Izvršavanje RADNICI

FUNKCIJE MENADŽMENTA 1. Planiranje- politkom se definišu ciljevi i strategije 2. Organizacija- efikasno strukturiranje organizacionih potencijala u cilju objedinjavanja i optimizacije resursa. 3. Kadrovi- odabir, adaptacija, obuka, razvoj 4. Rukovođenje- motivacija zaposlenih, komunikacija i praćenje radnih rezultata 5. Kontrola- povratne veze sa planiranjem i preduzimanje korektivinih mera.

Horizontalna podela funkcija 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Horizontalna podela funkcija se bazira na tehnološkoj povezanosti poslova i deli se na : Funkcija proizvodnje Funkcija istraživanja i razvoja Funkcija planiranja Funkcija kadrova Finansijska funkcija Funkcija nabavke Funkcija prodaje Administrativna funkcija Funkcija kontrole

MENADŽMENT PROIZVODNJE • Menadžment proizvodnje predstavlja proces i sistem upravljanja proizvodnjom. • Zadatak menadžmenta proizvodnje je da se određena količina proizvoda proizvede u datom vremenskom roku, sa projektovanim kvalitetom i standardima i sa minimalnim troškovima.

Obuhvata sledeće zadatke: • • • Poslove pripreme proizvodnje, Upravljanje radnom snagom, Operativno upravljanje, Upravljanje kvalitetom, Upravljanje plasmanom, Upravljanje finansijama, . . .

Greinerov model rasta preduzeća v e l i č i n a o r g a n i z a c i j e Faza 1 Faza 2 Faza 3 Kriza rukovođenja Kriza autonomije Kriza kontrole Faza 4 Kriza formalizma Faza 5 Kriza? rast kroz saradnju rast kroz koordinacijestandardizacija inputa , procesa i outputa rast kroz delegiranje rast kroz usmeravanja rast kroz kreativnost Starost organizacije Period revolucije Perod evolucije

FAZA 1 -kriza rukovođenja • Evolutivni rast kroz kreativnost je početak u razvoju svakog preduzeća, i zasniva se na kreativnosti osnivača • Svi rade sve. • Komunikacije su direktne i neformalne, mala je kontrola. • Radno vreme je često neograničeno, a plate su često neredovne. • zaposleni gube motivaciju i zainteresovanost. Jedni odlaze, drugi dolaze. • Javlja se potreba proširenja posla kroz nova ulaganja. • Nastaje konfuzija zvana “kriza rukovođenja”. • Vlasnici ne mogu ovu krizu da reše sami, tako da moraju da angažuju sposobnog menadžera.

FAZA 2 - kriza autonomije • Rast kroz usmeravanje , direktan nadzor i kontrolu je drugi po redu evolutivni period • Period stalnog i stabilnog rasta. • Organizacija je podeljena na funkcije. • Odnosi među zaposlenima se baziraju na poštovanju hijerarhije, komunikacija je formalizovana. • Vremenom , kao posledica stalnog stabilnog rasta i razvoja, funkcionalni menadžeri počinju da se osećaju sputano. • Želja za njihovom samoinicijativom i samostalnošću raste, što rezultira “krizom autonomije”. • Ova kriza se prevazilazi decentralizacijom, stvaranjem divizione strukture.

FAZA 3 - kriza kontrole • Rast kroz delegiranje • Diviziona struktura menja funkcionalnu • Divizioni dobijaju značajnu samostalnost i nezavisnost • Organizacija je velika i zrela • Prelazak iz 2 -3 fazu je ključna revoluciona promena, promena jer dolazi do korenite promene izgleda i osobina organizacione strukture. To su radikalne promene kako “anatomije” tako i “fiziologije” organizacije. • U ovoj fazi otežana je kontrola brojnih dislociranih diviziona, tako da je karakteriše ”kriza kontrole”, koja se prevazilazi standardizacijom inputa, procesa i outputa

FAZA 4 - kriza formalizma • Rast kroz kordinaciju putem standardizacije inputa, procesa i outputa. • Bolja komunikacija centrale sa delovima. • Međutim, previše pravila i procedura koje se uvode, povećavaju birokratizaciju organizacije. • Forma zamenjuje suštinu. Inovacije se guše. • Pravila postaju važnija od problema • Raste jaz između centrale diviziona, i dolazi do “krize formalizacije”

FAZA 5 • Predstavlja rast kroz saradju i timsko rukovođenje • Diviziona struktura se menja nekim od modela timske strukture (matrična, projektna, mrežna, . . . ) • Vraća se inovativna sposobnost i fleksibilnost, čime se obezbeđuje relativno stabilni evolutinvni period • Posle pete faze nastaje “kriza psihološke zasićenosti timskim radom”. • Izlaz se traži u u vođenju dualne organizacine strukture, . .

Životni ciklus preduzeća- Adižes III II IV I

Faza I – početna, inicijalna faza- Karekterišu je činjenice da preduzetnik igra sve uloge(osnivač, vlasnik, preduzetnik, menadžer, lider, . . . ). Nema menadžmenta, organizacija je fleksibilna, to jest osetljivija na zahteve kupaca, kontrola je relativno mala, ciljevi i planiranje postoje samo u kratkoročnoj formi. Sve se svodi na optimiranje cash-flow pozicije(tokova gotovine). Treba još reći da početna faza ne traje dugo jer je tržišna kazna veoma oštra ako se radi pogrešno(tržište ne trpi nekoga kome je potrebno na primer 3 godine da dokaže da je njegova ideja tržišno održiva)

Faza II- Faza rasta i razvoja- U drugu fazu preduzetnik prelazi po osećaju. Ne postoji nikakav jasan signal koji ukazuje da treba preći u drugu fazu, kao što se iz prve u drugu brzinu prelazi po osećaju, prilikom vožnje automobila. U drugoj fazi organizacija postaje manje fleksibilna, odnosno više kruta, zatim kontrola postaje veća, planiraju se srednjeročni ciljevi, pojavljuju se strategijski planovi, pojavljuje se manadžment. Druga faza životnog ciklusa preduzeća traje dosta dugo, organizacija se menja zato što mora da se prilagodjava zahtevima tržišta. Treba još reći da se pojavljuje konflikt ciljeva.

Faza III- Faza zasićenja- Ovo je faza koju karakteriše zasićenje koje se ogleda kroz pad prihoda od prodaje. To je znak da se na trzištu pojavila neka organizacija koja je konkurentnija. U takvoj situaciji organizacija zahteva promenu strategije rasta, ali pod uslovom da ti strategijski manevri ne koštaju mnogo. U ovoj fazi postoje sledeće potencijalne strategijske opcije: - Inovirani proizvod na postojeće tržište - Inovirani proizvod na novo tržište - Novi proizvod na postojeće tržište -Novi proizvod na novo tržište Faza IV- Faza likvidacije – joint venture, strategijska alijansa, strategije dezinvestiranja, mergeri/akvizicije, take over, klasična prodaja, . . .

promena životni ciklus problem menadžment odluka Primena (suština) Primena odluke dovodi do novih problema ORGANIZACIJA BEZ PROBLEMA JE MRTVA !!! Izazov ili problem? (preduzetnički duh) Menadžer- vidi izazov Radnik- vidi problem

Fleksibilnost i kontrola u životnom ciklusu visoka fleksibilnost kontrolisanost niska rast fleksibilnost = preduzetnička uloga starenje

INTEGRACIJA- DEZINTEGRACIJA • Organizaciju gledati ka unutra- ojačati! • Organizacija je skup subsistema • Subsistemi se ne menjaju istovremenojavljaju se pukotine • Pukotine – dezintegracija (znak bolesti) • Svaki problem u organizaciji potiče od dezintegracije, koja je izazvana problemima. Što su promene veće i brže, veća je šansa za dezintegraciju

Kako do integracije? • Uz pomoć 4 faktora Međusobno učenje Ljudi (poverenje, poštovanje) Procesi (kako raditi zajednički) Organizaciona struktura Vizija i sistem vrednosti PRIMER: donošenje odluka sa i bez poverenja sistem

FAKTOR KOJI OPREDELJUJE USPEH ORGANIZACIJE • USPEH JE FUNKCIJA KOLIČNIKA SPOLJNE INTEGRACIJE I UNUTRAŠNJE DISINTEGRACIJE • Spoljna integracija: izazovi i mogućnosti organizacije pri uklapanju u spoljno okruženje. • Disintegracija: nedostatak poštovanja i poverenja