Definicija novca Milena Lutovac asistent Ekonomski fakultet Beograd

Definicija novca Milena Lutovac, asistent Ekonomski fakultet, Beograd

1. Značenje novca-istorijska perspektiva Novac se uobičajeno definiše u smislu njegovih funkcija Sredstvo razmene Čuvar vrednosti Jedinica za obračun Jaz u ekonomiji između mikroekonomskog razmišljanja i makroekonomije novca

Problem definisanja novca Monetarna teorija ne pruža empirijsku identifikaciju novca Monetarna teorija izbegava da pruži i eksplicitnu definiciju novca Delovanje novca nije jednoznačno ◦ Definicija novca u okviru ekonomske teorije ◦ Različite definicije novca (Clower, Johnson, Friedman itd. )

Naglasak na opipljivost sredstava razmene Fisher Black i Eugene Fama Polazi se od stava da samo gotovina u posedu ekonomskih subjekata predstavlja novac

Isticanje osobine likvidnosti Potrošnja nije ograničena količinom novca u opticaju već „likvidnošću“ Novac definišu tako da obuhvate čitav niz likvidnih oblika finansijske aktive Jedan od faktora koji utiče je i brzina opticaja novca

Pristup definisanju novca koji naglašava osobinu sredstva plaćanja Novac je definisan kao nešto rutinski sredstvo plaćanja na organizovanim tržištima Novcem se može smatrati gotov novac, depoziti po viđenju i komercijalni kredit (Robert Clower) Gotov novac u opticaju i transakcioni depoziti nebankarskih privrednih subjekata (Harry Johnson)

Naglasak na rutinsku cirkulaciju sredstava razmene Da bi nešto definisali kao novac mora da bude sredstvo razmene i da cirkuliše rutinski Ne povlači za sobom jedinstveno identifikovanje novca Tri sredstva razmene koje rutinski cirkulišu: 1. Gotov novac 2. Transakcioni depoziti nebankarskih privrednih subjekata kod finansijskih institucija 3. Depoziti ovim institucijama kod centralne banke

Isticanje odnosa između novca i nominalnog društvenog proizvoda Presudan je kriterijum upotrebljivosti dobijene definicije novca „empirijska definicija“ Novac je važan kao sredstvo regulisanja tokova privredne aktivnosti Novac predstavlja skup likvidnih oblika finansijske aktive privrednih subjekata koji su čvrsto povezani sa određenim nominalnim izrazom ukupne privredne aktivnosti Autori su se opredelili za dva kriterijuma

Naglasak na stabilnost funkcije tražnje novca Monetarna nestabilnost nije fenomen koji dolazi sa strane tražnje novca Tražnja novca je stabilna funkcija nekoliko varijabli Ukoliko je tražnja za novcem stabilna, monetarna politika može biti delotvorna

Isticanje funkcije „privremenog boravišta kupovne snage“ Razdvajanje čina kupovine od čina prodaje Friedman-ove dve odvojene tvrdnje: 1. Ako je X novac, onda X služi kao privremeni čuvar vrednosti 2. Ako X služi kao privremeni čuvar vrednosti onda je X novac Koje trvđenje je ispravno?

NOVČANA MASA I DRUGI MONETARNI AGREGATI 1. Pojam monetarnih agregata Izraz novčana masa, masa u savremenim uslovima termin novčana masa znači zbir svih finansijskih oblika koji se smatraju novcem u privredi jedne zemlje Termin monetarni agregat zajednički pojam za različite grupe finansijskih instrumenata

Koncepcije novčane mase Teorijski pristup (mera vrednosti, sredstvo razmene, platežno sredstvo, novac kao likvidan oblik imovine) Empirijski pristup (usresređuje se na one ciljeve na planu realnih privrednih kretanja)

Monetarni agregati u privrednoj praksi Srbije Primarni novac (monetarna baza) 2. Novac kao instrument plaćanja (novčana masa u užem smislu) 3. Novac kao deo imovine „uža“ definicija novca ⇢ kao sredstvo razmene „šira“ definicija ⇢ zasniva se na kriterijumu likvidnosti 1.

Prema „širem“ likvidonosnom pristupu NBS 1. 2. 3. 4. 5. 6. Gotov novac Depoziti po viđenju banaka Štedni depoziti Poštanske štedionice Oročeni depoziti banaka Oročeni depoziti Poštanske štedionice

Prema metodologiji NBS postoje četiri agregata novčane mase: 1. 2. 3. Novčana masa M 1 - gotov novac u opticaju+depozitni novac Likvidna sredstva M 2 – M 1+“kvazi novac“ Ukupna likvidna sredstva M 3 – M 2+depoziti kod banaka čije je povlačenje u određenom roku ograničeno zakonima i ugovornim obavezama

Ukupni depoziti M 4 - M 3+dugoročne depozite i druga sredstva oročena preko godine dana+ dugoročne obaveze banaka prema domaćim komitentima u devizama+dugoročna udružena sredstva+dugoročne obaveze banaka po izdatim HOV

Opredeljenje za koncept M 2 zasnivalo se na sledećim pretpostavkama: § § § Stabilnost tražnje novca Manje podložan uticaju sezonskih i vanrednih faktora Veza realnih i monetarnih kretanja Obuhvatnost efektivne i latentne domaće tražnje Efikasnost sistema monetarnog regulisanja Efekti instrumenata monetarnog regulisanja na kretanje monetarnih agregata su izvesniji i stabilniji § Ostvarene promene su stabilnije

Endogenost/egzogenost novčane mase Novčana masa Cene Investicije Zaposlenost Nivo privredne aktivnosti uopšte

Uzroci koji u razvijenim tržišnim privredama izazivaju ciklične oscilacije u kretanju novčane mase ◦ Monetaristi ◦ Neokenzijanci

Količina novca Nominalni dohodak

Promene ekonomskih odnosa sa inostranstvom Finansijsko ponašanje sektora stanovništva Instrumenti monetarnog regulisanja Primeri: Obim kredita Porast cena

Ekonomski modeli sadrže dva tipa varijabli: 1. Endogene 2. Egzogene Neokenzijanci objašnjavaju „povratni efekat“ Monetaristi uzimaju novčanu masu kao egzogenu varijablu

HVALA NA PAŽNJI!