Kapital i tehniki napredak Milena Lutovac Kapital i

Kapital i tehnički napredak Milena Lutovac

Kapital i tehnički napredak �Uloga kapitala u razvoju �Odnos kapitala i autputa �Tehnički napredak koji štedi kapital i rad �Kako društva napreduju u tehnološkom smislu �Učenje �Ulaganje u ljudski kapital: obrazovanje �Ulaganje u infrastrukturu

1. Uloga kapitala u razvoju �Zalihe kapitala određene zemlje se povećavaju zahvaljujući neto ulaganju (I) �Vrste kapitalnih dobara: 1. postrojenja i oprema 2. ulaganje u infrastrukturu 3. troškovi istraživanja i razvoja (I&R) 4. društvena potrošnja

�Kapital → kao bilo koje sredstvo koje generiše dodatni budući tok merljivih prihoda društva �Povećanje mogućnosti proizvodnje dobara �H. G. Džonson (1969. ) akumulacija kapitala, u najširem smislu, prepoznatljiva karakteristika razvoja �Opisuje strukturalnu transformaciju privreda kao generalizovani proces akumulacije kapitala, stanje , , razvijenosti” i , , nerazvijenosti” �Što je oskudniji jedan faktor proizvodnje u odnosu na drugi, produktivnost je veća, kada su svi ostali faktori jednaki.

�Akumulacija kapitala se takođe posmatrakao beg iz tzv. „opasnog kruga siromaštva“ �Niska produktivnost ↓ Nizak prihod per capita ↓ Nizak nivo štednje po glavi stanovnika ↓ Nizak nivo akumulacije kapitala po glavi stanovnika

2. Odnos kapitala i autputa �Prosečni odnos kapitala i autputa jedne privrede je zaliha kapitala podeljena sa godišnjim tokom autputa (K/O) �Marginalni ili inkrementalni odnos kapitala i autputa (ICOR) meri vezu između priraštaja zaliha kapitala i povećanja autputa (ΔK/ΔO ili I/ΔO). �Empirijski dokazi o jakoj inverznoj vezi između rasta i vrednosti ICOR

�Kob-Daglas proizvodna funkcija rγ = r. T + αr. K + βr. L, �U kratkom roku, niski izmereni ICOR češće implicira da je rast bio brz, a ne da je relativno brz rast povezan sa slabim odnosom ulaganja i autputa jer je ICOR nizak. �Za vremenski period od pet do deset godina, uobičajena pretpostavka je da će inkrementalni odnos kapitala i autputa biti približan prosečnom �ICOR može biti podložan promenama na svetskom nivou, zavisi od bogatstva zemlje

�Razni oblici tehničkog napretka, ekonomije obima, i poboljšanja kvaliteta rada teže ka tome da povećaju produktivnost kapitala �Uslužne delatnosti zahtevaju manje kapitala po jedinici autputa

�Opasnosti korišćenja odnosa kapitala i autputa kao osnova za planiranje ulaganja: 1. isključiva pažnja usmerena ka odnosu kapitala i autputa može stvoriti preteranu potrebu za ulaganjem iako se autput može povećati drugim, jednostavnijim načinima. 2. tačnost svakog izračunavanja odnosa kapitala i autputa može biti dovedena u pitanje zbog nepouzdane statistike 3. ukupni ICOR prikriva razlike između sektora,

3. Tehnički napredak �Prvo, ekonomisti koriste ovaj izraz za uticaje izmena u tehnologiji, ili, nešto specifičnije, za ulogu tehničkih izmena u procesu rasta. �Drugo, tehnički napredak ekonomisti koriste u uskom specijalističkom smislu da bi opisali karakter tehničkih poboljšanja. �Treće, tehnički progres u nešto bukvalnijem smislu se koristi za izmene u samoj tehnologiji.

Tehnički napredak koji štedi kapital i rad �Harodova klasifikacija tehničkog napretkaupotrebljava koncept odnosa kapitala i autputa. �Hiksova klasifikacija tehničkog napretka koristi koncept marginalne stope supstitucije između faktora �Odnos rada i kapitala

Kako društva napreduju u tehnološkom smislu �Najbukvalnije tumačenje tehničkog napretka, rezultiraju iz kombinovanja istraživanja, izuma, razvoja i inovacija �Inventivna i inovativna aktivnost domaćeg stanovništva. �Stvaranja znanja i njegovog prihvatanja, kao i stopa širenja novog znanja, najsnažnije i direktno utiču na stopu tehničkog napretka u različitim zemljama

�Programi tehničke pomoći u zemljama u razvoju �„procesom kulturološke difuzije“- usvajanje tehnologije iz inostranstva

Učenje �„učenja kroz rad“ �A. Smit je naglasio važnost podele rada iz tri osnovna razloga: 1. kao način poboljšanja spretnosti radnika, 2. radi uštede izgubljenog vremena u odsustvu specijalizacije, 3. radi podsticanja izmišljanja mašina koje bi olakšale rad da bi poboljšale produktivnost rada.

�Osnov Erouovog modela kapitala (1962. ), je „učenje kroz rad“. �Pojam krive učenja ili funkcije napretka, povezuje direktni input rada po jedinici autputa sa kumulativnim autputom kao merom iskustva.

Ulaganje u ljudski kapital: obrazovanje �Troškove zdravstvenih institucija, obuka i ponovna obuka na poslu i u institucijama, formalno organizovano obrazovanje, studijski programi i obrazovanje odraslih, itd. �Postoje dve metode procene doprinosa obrazovanja u okviru rasta: 1. konstruisanje kvalitetom ponderisanog indeksa radne snage, � Upotrebio ga je Denison (1962. )

�Postoje razlozi zašto ovaj pristup potcenjuje doprinos obrazovanju: - Upotrebljena metodologija zanemaruje ulogu obrazovanja u održavanju prosečnog kvaliteta radne snage. - Nije ostavljen prostor za poboljšanja kvaliteta obrazovanja. - Potrebno je razmotriti „viškove“obrazovanja, poput doprinosaobrazovanja znanju i njegovom širenju u društvu.

2. Druga procedura procene doprinosa obrazovanja rastu je korišćenje pristupa proizvodne funkcije �Denison i T. V. Šulc �Očigledna važnost obrazovanja u istorijskom procesu rasta razvijenih zemalja

�Nedostaci: 1. Stopa povrata tada opada sa nivoom obrazovanja 2. stopa povrata na svim nivoima obrazovanja teži ka tome da opada sa nivoom razvoja, mereno po prihodu per capita. 3. društveni povrat značajno niži od privatnog � Društveni povrat ulaganja u osnovno obrazovanje u zemljama u razvoju od 20% ili više

Ulaganje u infrastrukturu �Dobra infrastruktura poboljšava produktivnost i smanjuje troškove proizvodnje u privatnom sektoru. dovedi diverzifikacije proizvodnje, širenja trgovine, poboljšanja ekoloških uslova i smanjenja siromaštva. �Zemlje u razvoju ulažu 200 milijardi dolara godišnje u novu infrastrukturu – transport, struju, vodu, kanalizaciju, telekomunikacije, navodnjavanje itd. ,