Uvod Razvoj ICTa omoguio je realizaciju novog okruenja

Uvod � Razvoj ICT-a omogućio je realizaciju novog okruženja kod koga korisnik resurse iznajmljuje na zahtev preko Interneta. � U Cloud computing okruženju tradicionalna uloga provajdera servisa se razdvaja na dve nove uloge: provajdera infrastrukture i provajdera servisa. � Provajder infrastrukture upravlja resursima u Cloud-u i iznajmljuje ih prema modelu tarifiranja i na osnovu korišćenja infrastrukture. � Provajderi servisa rentiraju resurse od jednog ili više provajdera infrastrukture kako bi opslužili krajnje korisnike � Umesto nove tehnologije uvodi se novi model koji dovodi postojeće tehnologije u poslovno okruženje sa pravilom– pay-as-you-go.

Šta je cloud computing? � Oblast racunarstva u kojoj se veoma skalabilni informaticki kapaciteti obezbeduju u vidu usluge isporucene putem Interneta brojnim eksternim potrošacima. “ (Gartner) � Apstrahovana, visoko skalabilna i kontrolisana kompjuterska infrastruktura koja hostuje aplikacijen namenjene krajnjim korisnicima i cije se usluge naplacuju na bazi ostvarene potrošnje. “ (Forrester Research) � U osnovi, cloud = isporucivanje IT resursa i servisa „na daljinu“ (preko Interneta) kao usluge koja se naplacuje na bazi potrošnje

Ideja računarstva u oblaku � Cloud computing (računarstvo u oblaku) je novi koncept u računarstvu koji se intezivno razvija od 2006 godine � Osnovna ideja računarstva u oblaku se sastoji u tome da će se u budućnosti informacione tehnologije tretirati kao usluga i ugovaraće se kao usluga za telefon, električnu energiju ili gas.

Koncept Cloud computinga se može tretirati kao nov koncept koji je zasnovan na ranijim modelima distribuiranih usluga i njihovim rešenjima, uključujući: � računarstvo u vidu usluge (utility computing), � usluge na zahtev (on-demand services), � mrežno računarstvo (grid computing) i � softver u vidu usluge (software-as-a-service).

Tehnološki pokretači � Cloud pokrede vedi broj tehnologija, medu kojima je najvažnija virtuelizacija � Virtuelizacija (servera, desktopa, aplikacija. . . ) je omogudila odvajanje aplikacija od hardvera, njihovu mobilnost i fleksibilnost u alociranju resursa � Cloud pokrede i klasterizacija - grupisanje više servera u objedinjeni fizicki resurs kao platformu za pružanje cloud usluga koja obezbeduje skalabilnost i visoku rasploživost

Karakteristike 1 OPŠTE KARAKTERISTIKE: Velika fleksibilnost Pouzdanost Niski troškovi korišćenja Skalabilnost Nezavisnost (uređaja i lokacija) Servisna Orijentacija Bezbednost Multi-tenancy (deljenje resursa i servisa) Esencijalne karakteristike: Servis samo na sopstveni zahtev Širokopojasni pristup Brza elastičnost Grupisanje resursa Merenje servisa

Karakteristike 2 � Secure multi-tenancy – deljivost cloud infrastrukture platformi i servisa medu korisnicima na bezbedan nacin � Self-service – mogudnost da krajnji korisnik sam upravlja svojim resursima i servisima � Skalabilnost i elasticnost – mogudnost dinamicne alokacije i otkazivanja korišdenih resursa i servisa � Visoka raspoloživost i mrežna dostupnost – za pristup servisima i podacima potrebna je samo Internet konekcija � Naplacivanje na bazi korišcenja – pay-as-you-go

Arhitektura 1 Može da se podeli u četiri sloja: § hardverski sloj, § sloj infrastrukture, § sloj platforme i § sloj aplikacije

Arhitektura 2 � Hardverski sloj: implementira se u data centrima, odgovoran je za konfiguraciju i upravljanje fizičkim resursima oblaka (serveri, ruteri, energetika i klimatizacija) i telekomunikacionim saobraćajem. � Infrastrukturni sloj: sloj virtualizacije, u sebi uključuje računarske resurse, kao i sisteme za memorisanje informacija i osnovna komponenta je cloud computinga. � Sloj platforme: se sastoji iz operativnih sistema i frameworka za aplikacije. � Sloj aplikacije: nalazi se na vrhu hijerarhije arhitekture za Cloud computing i sastoji se iz aktuelnih cloud aplikacija.

Tipovi cloud computing-a Postoje tri osnovna tipa računarstva u oblaku: � Server kao usluga, Saa. S (Software as a Service) - Korisnik iznajmljuje softver od strane proizvođača koji ga drži u svom data centru i pruža pristup sistemu preko interneta na bazi pretplate. � Platforma kao usluga, Paa. S (Cloud Platform as a Service) - Klijent koristi razvojne platforme i softverske aplikacije sa oblaka bez potrebe da prethodno instalira odgovarajući alat tj. u formi servisa. � Infrastruktura kao usluga, Iaa. S (Cloud Infrastructure as a Service) Korisnik plaća usluge koje zaista koristi (utrošenu procesorsku snagu, prostor za memorisanje na disku, operativni sistem i sl. ) i u meri u kojoj koristi (sati, meseci

Cloud Computing modeli � Privatni cloud � Javni cloud � Zajednički cloud � Hibridni cloud

Privatni oblak (Private cloud) Privatni oblak je napravljen isključivo za upotrebu jednog klijenta, rezervisan centar podataka za tog klijenta, koji može biti unutar organizacije ili hostovan od strane klaud provajdera. Organizacije koje poseduju privatni oblak imaju potpunu kontrolu nad strukturom oblaka.

Javni oblak (Public cloud) Omogućava pristup resursima kao što su aplikacije, skladišta za podatke i drugi resursi dostupni za javnost, nezavisno da li se radi o pojedincima ili organizacijama, putem interneta. Usluge mogu biti besplatne ili se koristi model plaćanja po korišćenju (pay-perusage). Infrastruktura se nalazi u vlasništvu provajdera. Primeri: Amazon EC 2, Google App. Engine, kao i Force. com.

Zajednički oblak Je oblak koji deli nekoliko organizacija. Infrastruktura podržava posebne zajednice koje imaju zajedničke potrebe, misije, zahteve sigurnosti i slično.

Hibridni oblak Strukturu oblaka čine dva ili više različitih oblaka (privatni, zajednički ili javni) koji ostaju jedinstveni entiteti, ali su međusobno povezani standardizovanim ili prikladnim tehnologijama koje omogućavaju efikasan prenos podataka ili aplikacija. Dolazi do problema kada se hibridni oblaci susreću sa složenosti određivanja kako raspodeliti aplikacije po javnom i privatnom oblaku.

Cloud – skladištenje podataka � Nekoliko velikih web kompanija sada eksploatiše činjenicu da imaju ogromne kapacitete za skladištenje podataka. � Omogućava da se podaci koji se čuvaju na daljinu keširaju na desktop računarima, mobilnim telefonima, tablet-ima i drugim uređajima povezanim sa Internetom. � Amazon’s Elastic Compute Cloud (EC 2) i Simple Storage Solution (S 3) su dobro poznati.

Amazon � Neograničen prostor za skladištenje. � Platiti ono što se koristi: � $0. 20 za 1 GB prenetih podataka , � $0. 15 za 1 GB- mesečno za korišćenje memorije, � 1 TB, 40, 000 downloads-a za 24 sata - $200.

Neke komercijalne cloud ponude

Srbija �Najpopularniji Clud provajderi u Srbiji: �http: //www. mcloud. rs/ �https: //www. oblaci. rs/ �http: //www. eunethosting. com/cloud-server �http: //www. sbb. rs/cloud. html

Čuvanje podataka u oblaku U današnje vreme svi imamo dosta podataka na računaru koji su nam jako bitni i bez kojih ne smemo da ostanemo ni po koju cenu. Najsigurniji način za čuvanje bitnih podataka je u oblaku(cloud-u).

Najpopularniji open source storage serveri

Clud OS –preporuka Zero PC � Zero. Pc pretstavlja jedan od najpopularnijih Cloud operativnih sistema � Registracija je potpuno besplatna � Zero. Pc vam omogućava pokretanje velikog broja programa u oblaku kao i prostor za skladištenje podataka (5 GB) � Velika prednos ovog cloud os-a je i to što omogućava povezivanje već postojećih clud servisa u jednu celinu tako da možete imati i do 75 GB slobodnog prostora za čuvanje podataka potpuno besplatno

Zero PC �https: //www. zeropc. com/

Bezbednost Obuhvata različite polise, regulative, standarde i tehnologije kontrolišu prenos podatak i aplikacija kao i njima dodeljene računarske infrastrukture računarskog oblaka. Složenost okruženja otežava procenu rizika, tako da korisnici mogu angažovati neutralnu treću stranu za procenu rizika i odabir provajdera. Pitanje bezbednosti se moze podeliti u nekoliko generalizovanih kategorija koje su: � Privilegovani korisnički pristup � Nadzorna usklađenost � Adresa podataka � Odvajanje podataka � Oporavljanje � Podrška istraživanjima

Prednosti: � Nema potrebe za kupovinom skupih aplikacija. Sve aplikacije su nam dostupne sa oblaka preko web pretraživača � Isključena je potreba za jakim mašinama � Uštede na održavanju hardvera, softvera, prostora za smeštaj servera � Svi podaci su nam dostupni online u celom svetu gde imamo pristup internetu � Olakšano deljenje podataka

Nedostaci: � Sigurnost podataka � Zavisnost od distributera usluga.

Zaključak Možemo reći da je suština Oblaka: Da nam više ne trebaju klasičan softver i hardver, zahtev za hardverom postaje minimalan i za rad su dovoljni smartphone, tablet, notebook ili neki najjeftiniji PC, takođe svojim aplikacijama i dokumentima možemo pristupiti sa bilo kog mesta koje ima pristup internetu i web pretraživač, sa bilo kog uređaja. Prihvatanje bezbednosti kao Cloud servisaje još uvek nedovoljno. Korporativni korisnici su još uvek relativno uzdržani prema Cloud servisima uopšte, a naročito prema poveravanju bezbednosti Cloud provajderima. To je naročito izraženo na našim prostorima. Potražnja za ovakvom vrstom servisa, će prema istraživanjima, narednih godina biti u porastu. Kako god da okrenete, rad u cloud okruženju donosi niz prednosti u odnosu na rad sa izolovanim računarima. Rizici uvek postoje, ali oni će postojati uvek i u svakoj prilici. Uostalom, svoj novac koji vam je često daleko vredniji od podataka, već odavno držite u cloud okruženju (na računu banke). Pa zašto ne biste to uradili i sa podacima?