REALIZACIJA DRUTVENIH SADRAJA IZVAN UIONICE Ambijentalna nastava Muzeji

REALIZACIJA DRUŠTVENIH SADRŽAJA IZVAN UČIONICE Ambijentalna nastava, Muzeji kao mesta učenja u nastavi SON/PD Metodika nastave prirode i društva, šk. 2019/20.

Raznovrsnost društvenih sadržaja, predviđenih programima predmeta Svet oko nas/Priroda i društvo, zahteva prilagodljiv i inspirativan prostor za odvijanje nastave. SREDINA ZA UČENJE - definiše se kao neposredno fizičko okruženje u kome se odvijaju procesi poučavanja i učenja (učionica, škola), kao i šire školsko okruženje koje se može iskoristiti za kreiranje odgovarajućih nastavnih situacija (lokalna zajednica sa svim njenim resursima). 10/15/2021 2

Savladavanje programskih sadržaja iz korpusa društvenih nauka, osim u učionici, nastavnik treba da organizuje i u drugim različitim ambijentima (kao što su park i drugi prostori u gradu i prirodi, razne institucije i mesta okupljanja ljudi), odnosno potrebno je da različiti nastavni objekti zauzmu adekvatno mesto u ukupnosti procesa učenja i poučavanja na mlađem školskom uzrastu. 10/15/2021 3

Ambijentalna nastava Nastava koja se odvija van zidova učionice, u različitim prirodnim, odnosno društvenim ambijentima (ustanovama, objektima lokalne zajednice i socijalnim okruženjima), naziva se ambijentalna, ili izvanučionička nastava [1] De. Zan, 2001; Ivić i sar. , 2003; Pravilnik o nastavnom programu za četvrti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, 2006. 10/15/2021 4

Elementi za izvođenje ambijentalne nastave 10/15/2021 Zadaci nastavnika prilikom opredeljivanja za ambijentalnu nastavu 5

PRIPREMA NASTAVNIKA ZA NASTAVU VAN UČIONICE ČINIOCI koji utiču na organizaciju izvanučioničke nastave: Ø Ø Udaljenost škole i lokacije na kojoj se planira nastava Broj učenika Finansijska i organizaciona struktura Potrebna oprema OBLICI izvanučioničke nastave: Terenska nastava Terensko istraživanje - podstiče sticanje ličnih - veći naglasak na problemskom iskustava, pažnju i recepciju; i istraživačkom pristupu; Najčešće se organizuje: - prilikom obrade novog gradiva; - kao uvod u novu temu; - prilikom ponavljanja; - kao priprema za obradu: - za časove sistematizacije. - za realizaciju projekata. 10/15/2021 6

POTEŠKOĆE PRILIKOM ORGANIZOVANJA IZVANUČIONIČKE NASTAVE ŠKOLA VREME FINANSIJE SIGURNOST UČENIK - Obuhvatiti školski kurikulum; - Planiranje vremena za realizovanje nastave; -Finansiranje potrebne opreme; - Sigurnost učenika u prevozu; -Nedostatak potrebnih veština i sposobnosti; - Uklopiti raspored časova. -Troškovi -Meteorološki prevoza; uslovi (vreme) -Troškovi za realizaciju. smeštaja. - Sigurnost učenika u periodu boravka; - Postojanje strahova. - Sigurnost učenika tokom izvođenja dogovorenih aktivnosti; - Sigurnost učenika u rukovanju opremom. 10/15/2021 7

ETAPE U REALIZACIJI IZVANUČIONIČKE NASTAVE PRIPREMA IZVO ĐEN JE ZAKLJ UČIVANJ E EVA LUACI JA 10/15/2021 8

PRIPR EMA NASTAVNIK Pregledati bitne zahteve pre izvođenja, utvrditi potrebno znanje; veštine, odrediti cilj, mesto, vreme. Ispuniti sve službene zahteve, Informisati učenike i roditelje o cilju, troškovima, ugovorima, toku nastave, prevozu. Planirati aktivnosti, odrediti zadatke (pojedinačne i grupne). Pripremiti materijal, opremu. 10/15/2021 9

q Primer pripreme za ekskurziju - tema “Obeležja moga kraja”; Primer pripremanja za aktivnosti Dečije nedelje (poseta vršnjacima u Gakovu, kros) 10/15/2021 10

PRI PREMA UČENI K Ponoviti gradivo, podsetiti se na tehnike prikupljanja podataka. Znati: cilj nastave; potreban materijal i opremu; svoje obaveze. Učenici treba da budu svesni dogovora i da razumeju sigurnosne zahteve. 10/15/2021 11

IZV OĐENJ E ETAPE 1. Upoznavanje mesta 2. Upoznavanje cilja 3. Uputstva za rad 4. Istraživanje NASTAVNIK UČENICI - nadgleda; - vrše direktnu opservaciju - pruža pomoć; (identifikuju, opisuju, mere. . . ); - usmerava učenike; - prikupljaju i beleže podatke; - podstiče na - upisuju; postavljanje pitanja; - skiciraju; - uočava; - izrađuju - opservira. (mape, inicijalne analize); - interpretiraju. 10/15/2021 12

* Primer fotografija sa terenskog obilaska Gornjeg Podunavlja 10/15/2021 13

ZAKLJUČIVA NJE NASTAVNIK Pruža dodatne informacije; Usmerava na druge izvore; Potvrđuje nalaze i zaključke. AD IR ŠN VR ZA 10/15/2021 14

ZAKLJUČIV ANJE UČENICI Iznose doživljaje; Proveravaju svoje nalaze; Testiraju hipoteze; Stvaraju zaključke; Diskutuju o problemima; Dodatno istražuju; Izveštavaju i prezentuju (rezultate, crteže, sakupljne materijale); Sistematizuju. ZA VR ŠN 10/15/2021 IR 15 AD

EVALUACIJA Evaluacija realizovane izvanučioničke nastave (ambijentalne) podrazumeva: procenu uspešnosti celokupnog iskustva, organizacije, rezultata terenskog rada i učenja. 10/15/2021 16

* Primer ambijentalne nastave u projektu “Značajne ličnosti mog grada” 10/15/2021 17

MUZEJI KAO MESTA UČENJA O DALEKOJ PROŠLOSTI Prve naznake muzeja kao mesta u kojima se putem odabranih predmeta oblikovalo i prenosilo saznanje o prošlosti, predstavljale su (privatne) zbirke renesansnih prinčeva koje se pojavljuju na prelazu iz 18. u 19. vek. Muzejske institucije kakvim ih danas poznajemo stasavaju tokom druge polovine 19. i u prvoj polovini 20. veka [2]. Dražić, 2009; Miklošević, 2010; Nikolić, 2013. 10/15/2021 18

Modernistički muzeji: - - odnos prema posetiocima bio je autoritativan, a prošlost se u njima oslikavala kroz jednostrano predstavljene činjenice koje su se usvajale u vizualnom odnosu sa muzejskim predmetima; izborom reprezentativnih muzejskih eksponata i naglašavanjem njihove pojavnosti samo s materijalnim opisom (bez šireg kulturnoistorijskog konteksta), oni su najčešće oblikovali istoriju nacija, glorifikovali prošlost pobednika i privilegovanih. 10/15/2021 19

Muzej danas: institucija koja prihvata činjenicu da kultura oblikuje stvaranje identiteta kod pojedinca (čime postaje društveno odgovorna), usled čega se uključuje u komunikaciju sa svojim korisnicima [2]. 10/15/2021 Hooper Greenhill, 2007. 20

Primeri edukativnog rada u savremenim muzejima sveta v Program Odeljenja za edukaciju Vitni muzeja (Whitney) američke umetnosti u Njujorku: učenje kroz igru (fokusira se na aktivnosti koje ohrabruju decu da gledaju i misle o tome kako da odgovore zadatom delu); v Edukativni programi u muzejima u Švedskoj: igranje uloga (role play metod) – na temu emigranata: Publika je uključena na način da svako dobija pasoš sa svojim novim imenom u kome su kratka uputstva za predstavu koja ih očekuje. Cilj je da uživljavanjem u ulogu imigranta posetioci osete kako je biti u njihovoj koži. 10/15/2021 21

Muzeji u Srbiji danas, po ugledu na muzeje širom sveta, revidiraju svoju društvenu ulogu u nastojanju da izučavanje kulturnog nasleđa i njegove prošlosti definišu početnom tačkom za razumevanje sveta u kome živimo. 10/15/2021 22

U fokusu nisu predmeti, nego priča: „Posetiocima se ne odaje slika kako je nešto u prošlosti bilo, nego im se pruža mogućnost da to sami iskuse, da razmisle i zaključe – iskustvo umesto klasičnog poučavanja. Uvek ima dosta interaktivnih delova i poređenja sa sadašnjim trenutkom, kao npr. koliko se brzo putuje sada i kroz istoriju, kako je izgledao dan jedne sedmogodišnje devojčice u 15. veku, a kako izgleda u 21. veku”. Muzej Vojvodine: v v v 10/15/2021 muzejska igraonica (Nošnje naroda Vojvodine”, „Fizička kultura i sport”, „Tradicionalne dečje igre”, „Pokladni običaji”); muzejska učionica (program namenjen darovitim učenicima); saradnja sa dečjim časopisima na jezicima naroda Vojvodine. 23

* Primer nastave u muzeju 10/15/2021 24

Literatura za proučavanje teme: Anđelković, S. , Stanisaljević-Petrović, Z. (2013). Integrisana ambijentalna nastava u kontekstu reformskih procesa u školi. Inovacije u nastavi, 26(2), 100 -109. De Zan, I. (2001). Metodika nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga. Dražić, V. (2009). Narativ moderne umetnosti u kontekstu muzeja. Muzeji. No. 2, 45 -57. Hooper Greenhill, E. (2007). Museums and Education. London-New York: Routledge. Ivić, I. , Pešikan, A. , Antić, S. (2003). Aktivno učenje 2. Beograd: Institut za psihologiju&UNICEF. Krivošejev, V. (2011). Muzejska politika u Srbiji: nastajanje, kriza i novi početak. Kultura 130. 291 -317. Miklošević, Ž. (2010). Muzeji i njihov odnos spram prošlosti. Povijest u nastavi, 2, 203 -215. Milutinović, J. (2010). Učenju u muzeju. Povijest u nastavi, 2, 217229. Milutinović, J. (2006). U susret promenama sistema vaspitanja i obrazovanja – muzeji kao paradigma učionice van škole. U: Razvoj sistema vaspitanja i obrazovanja u uslovima tranzicije, Ur. E. Kamenov, 250– 264, Novi Sad: Filozofski fakultet. Nenadić, M. (1997). Novi duh obrazovanja. Beograd: Prosveta. Nikolić, A. (2013). Klasteri i mreže muzeja u Srbiji: Vojvodina. Novi Sad: Pokrajinski sekretarijat za naučni i tehnološki razvoj Ministarstva za obrazovanje i kulturu APV. Panić, A. (2011). Umetnost bavljenja publikom. International Council of Museums-Srbija, 1, 24 -33. Stradling, R. (2003). Teaching 20 th Century European History. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije. 10/15/2021 25