KLASIFIKACIJE DRUTVENIH DEVIJACIJA Klasifikacije drutvenih devijacija I Iz

KLASIFIKACIJE DRUŠTVENIH DEVIJACIJA

Klasifikacije društvenih devijacija I. Iz ugla sistema: n 1. Sistemske n 2. Adaptivne n 3. Nekonformističke n

1. Sistemske devijacije A) Kršenje normi sa ciljem očuvanja postojećeg poretka. n B) Nosioci su pripadnici vladajućih struktura. n C) Cilj da se kroz normativni i institucionalni sistem obezbede interesi vladajućih slojeva. (činovnički, politički) n

2. Adaptivne devijacije n n n A)Tipični za sredne i niže slojeve B) Prihvatanje postojećih društvene vrednosti ali nemogućnost da se ostvare na legalan način. C) Jedini mogući način ostvarenja značajnih društvenih vrednosti. neprihvatljivim sredstvima.

3. Nekonformističke devijacije n n n A) Odbacivanje društvenih vrednosti i sredstva za ostvarivanje ciljeva B) kršenje normi u cilju promene poretka i uspostave društvenih odnosa zasnovanih na novim društvenim vrednostima. Dva podtipa: a) konzervativni nekonformizam = zalaganje za vrednosti nekog ranijeg društvenog stanja i b) radikalni nekonformizam = traganje za novim vrednostima nekog budućeg i drugačijeg društva.

Mertonova funkcionalistička tipologija n Dva osnovna elementa Mertonove teorije anomije: 1. Prihvatanje ili odbacivanje kulturnih ciljeva n 2. Prihvatanje ili odbacivanje dozvoljenih sredstava n

Mertonova osnovna tipologija 1. Konformizam n 2. Inovacija n 3. Ritualizam n 4. Povlačenje n 5. Bunt n + + +-

1. Konfromizam n n n A) Najčešći tip adaptacije na anomiju B) Prihvatanje i kulturnih ciljeva i dozvoljenih sredstava C) Javlja se u relativno stabilnim društvenim uslovima D) Ne predstavlja devijaciju, već normalan način prilagođavanja. E) Obezbeđuje stabilnost i kontinuitet društva

2. Inovacija A) Prihvatanje društvenihkulturnih ciljeva uz odbacivanje dozvoljenih sredstava za njihovo postizanje n Najčešća kod nižih slojeva: kriminalitet i delinkvencija. n Prisutna kod vodećih slojeva: kriminalitet "belog okovratnika" n

3. Ritualizam A) Odbacivanje društvenih vrednosti uz istovremeno poštovanje društvenih normi. n B) Karakterističan za nižu srednju klasu ( «Budi pošten, poslušan, ne istrčavaj!» ). n C) Po spoljnim karakteristikama konformističko ponašanje, ne doživljava se kao devijacija. n

4. Povlačenje A) Istovremeno odbacivanje i kulturnih ciljeva i dozvoljenih sredstava ali bez njihove zamene. n B) "dvostruki neuspeh“. n C) Izabrana marginalizacija. n

5. Bunt A) Odbacivanje postojećih ciljeva i legalnih sredstava i zamena novim vrednostima i normama. n B) Promena postojeće društvene i kulturne strukture i stvaranje novog tipa društva n

Nekonformist vs Aberant 1. Nekonformist javno izražava svoje neslaganje sa društvenim ciljevima i postojećim vrednostima n aberant nastoji da sakrije od javnosti svoje neslaganje (najvažnije mu je da ne bude otkriven). n

Nekonformist vs Aberant n 2. nekonformist osporava legitimnost društvenih normi, n aberant priznaje legitimnost normi, ali ih krši, jer smatra da je to korisno za njega

Nekonformist vs Aberant 3. nekoformist teži da sistem vrednosti zameni novim n aberant priznaje date norme ali ne želi ništa da menja i jedino se trudi da izbegne sankcije. n

Nekonfromist vs Aberant 4. Nekonformist odstupa od postojećih vrednosti zarad viših ciljeva i opštih interesa. n Aberant odustaje od primene normi u cilju zadovoljenja sopstvenih, ličnih interesa. n

Nekonformist vs Aberant 5. Nekonformist teži stvaranju novih odnose među ljudima. n Aberant želi da na direktan i brz način zadovolji isključivo svoje potrebe. n

III Kriterijum ljudskih potreba n n n 1. From normalne 1. udruživanje ≠ 2. prevazilaženje ≠ 3. ukorenjenost ≠ 4. identitet ≠ 5. okvir orijentacije Izvitoperene narcizam destukcija rodoskrnavljenje konformizam ≠ iracionalnost

Antropološki kriterijumi n n n 1. ugrožavanje egzistencije čoveka, 2. izvitoperenja u sadržajima, oblicima i načinima zadovoljenja ljudskih potreba, 3. nemogućnosti iskazivanja čoveka kao radnog i stvaralačkog bića, 4. poremećaji ponašanja i odnosa čoveka sa drugim ljudima, 5. poremećaji u funkcionisanju ljudskih zajednica i društvenih institucija i 6. sukobi unutar i između globalnih društava.

1. Osujećenja ili nemogućnost zadovoljavanja potreba A) siromaštvo n B) glad n C) beskućništvo n

2. Izvitoperenja potreba A) alkoholizam n B) zavisnost od droga n C) seksualne devijacije n

3. Osuječenje čovekovog stvaralaštva i rada A) nepismenost n B) nezaposlenost n C) otuđenje u radu n D) prosjačenje n E) kockanje n

4. Poremećaji odnosa i ponašanja l l l A) mikrosocijalne agresije B) autoagresije (samoubistva i pokušaji samoubistava) C) kriminal D) maloletničko prestupništvo E) zlostavljanje

5. Poremećaji funkcija grupa i institucija l l l A) dezorganizacija braka i porodice B) dezorganizacije društvenih institucija C) birokratija

6. Društveni sukobi n n A) krize i raspad globalnih društava B) građanski, verski i etnički sukobi C) međudržavni i svetski ratovi D) terorizam