RAUNARSKE MREE Definicije Raunarska mrea grupa meusobno povezanih

RAČUNARSKE MREŽE

Definicije: Računarska mreža - grupa međusobno povezanih računara i uređaja koji dele resurse i informacije. Topologija - definiše način na koji su uređaji u mreži organizovani. Čvor – bilo koji uređaj povezan u računarsku mrežu.

Značaj računarskih mreža Računarske mreže imaju veliki značaj kako za kompanije, tako i za pojedince. Kompanijama mreže omogućuju: - deljenje resursa (programa, opreme, podataka), - visoku pouzdanost sistema (pouzdaniji je sistem sa više računara nego sa jednim), -uštedu novca (bolji je odnos cena/performanse sistema sa više jeftinijih računara od sistema zasnovanog na superkompjuteru), - komunikacija (udaljeni saradnici mogu zajedno obavljati neki posao) i - elektronsko poslovanje.

Za pojedince računarske mreže takođe imaju veliki značaj, i to pre svega za: - pristup udaljenim informacijama, - komunikaciju, - interaktivnu zabavu i - elektronsku kupovinu.

Podela Prema veličini, računarske mreže mogu se podeliti na: - personalne mreže (eng. Personal Area Network - PAN) povezuju uređaje jednog korisnika. PAN mrežu čini računar povezan sa štampačem, skenerom, PDA, mobilnim telefonom i sl. Rastojanja koja može da podrži ovakva mreža su veoma mala: od jednog metra, do nekoliko metara, - lokalne mreže (eng. Local Area Network - LAN) - povezuju dva ili više računara (ali i drugih uređaja) u ograničenoj geografskoj oblasti, - globalne mreže (eng. Wide Area Network - WAN) - povezuje sve prethodne mreže u jedinstvenu celinu koja omogućuje korišćenje resursa i informacija širom čitave planete. To je mreža koju poznajemo kao Internet.

Prema značaju pojedinih čvorova u mreži, mreže se dele na: - klijent-server (eng. client–server) i - ravnopravne (eng. peer–to–peer).

-U ravnopravnim mrežama svi učesnici u komunikaciji su ravnopravni. Svaki računar u ovakvim mrežama poseduje određene podatke ili programe potrebne drugima, ali i zahteva podatke ili aplikacije koje drugi poseduju. -U klijent-server mrežama, podaci se smeštaju na računarima sa posebnom funkcijom - na serverima. Zadatak servera je da pružaju usluge korisnicima, koji koriste računare skromnijih mogućnosti, a zahtevaju neku složenu obradu ili pristup velikim bazama podataka. Računari koji iniciraju komunikaciju i traže određeni podatak ili obradu od servera nazivaju se klijenti.

Prema topologiji, odnosno prostornom rasporedu i načinu povezivanje računara, mreže se dele na: -mreže sa topologijom magistrale, -mreže sa topologijom zvezde, - mreže sa topologijom prstena,

Topologija magistrale

Topologija zvezde

Topologija prstena

INTERNET

−Internet je globalna računarska mreža, skup svetskih računarskih mreža koje za svoje korisnike obezbedjuju niz servisa pomoću standardnih protokola. −To je mreža svih mreža koja se sastoji od miliona privatnih, javnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža, od lokalnog do globalnog obima koji su povezani preko širokog spektara elektronskih, bežičnih i optičkih mrežnih tehnologija.

−Počeci interneta se vezuju za stvaranje ARPANET-a, 1969. godine, mreže računara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje milijarde računara širom sveta na jedan nehijerarhijski način. −U Srbiji se internet koristi od 1996. godine.

Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina kada se analiziraju brzina prenosa, pouzdanost, raspoloživost i cena, ima svoje prednosti i slabosti. Brzina interneta (brzina protoka podataka) zavisi od više faktora kao što su na primer: vrsta internet konekcije, stabilnost veze, paket koji plaćate provajderu, . . . Jedinica za przinu protoka podataka je Mbps (Megabits Per Second).

Internet provajderi Internet servis provajder (skraćeno ISP) je kompanija koja svojim korisnicima omogućava uslugu priključivanja na Internet i povezane servise. Internet provajder (internet posrednik) povezan je stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene podataka) za druge internet posrednike, koji su dalje vezani za druge internet posrednike i tako dalje.

Neki najznačajniji dobavljači širokopojasnog Interneta u Srbiji su: �Telekom Srbija �SBB (kablovski internet) �Sezam. Pro on line ADSL �Eunet �Beotel. Net �Radijus. Vektor �SCnet �PTT Net �Verat Net �Neobee. net

Tehnologije pristupa internetu Žičani pristup: • Dial-up • ISDN • ADSL • Kablovski Bežični pristup: • Wi-Fi • Wi-MAX • mobilni internet • satelitski internet

Dial-up • Analogna telefonska linija • Potreban običan modem • Brzina pristupa (prenosa podataka) do 56 Kb/s Maksimalna brzina prenosa je izuzetno mala i pri tome je telefonska linija zauzeta (u praksi se danas retko sreće)

ISDN • Potreban ISDN modem • Brzina pristupa 64 - 128 Kb/s Telefoniranje je moguće pri čemu se, u momentu telefoniranja Internet saobra ćaj dešava samo preko jednog kanala.

ADSL • ADSL (Asymmetrical Digital Subscriber Line). • Potreban ADSL modem • Brzina pristupa nekoliko Mb/s

ADSL MODEM

ADSL Brzina slanja podataka servera prema pretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru (Upload) nije ista tj. brzina prenosa podataka sa servera ka pretplatniku je nekoliko puta veća.

Kablovski Internet �Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije. �Brzine i cene su slične kao ADSL. �Za prenos signala se koristi koaksijalni/optički kabl koji se koristi za prenos TV signala.

Neki kablovski operateri na korišćenje daju kablovski modem koji u sebi ima ruter i wireless ruter pa nije potreban dodatni ruter.

Bežični pristup (Wireless) • Potrebna Wireless kartica • Brzina pristupa nekoliko Mb/s

Bežična tehnologija Vaj-Faj • (Wi. Fi, Wireless Fidelity). • Tehnologija relativno malog dometa, do 1500 m, razvijena je za aerodrome, univerzitete, kafiće, marine. . .

Bežična tehnologija Vaj-Maks • (Wi. MAX, World Wide Interoperability Microwave Acces) • Postiže domet i do 50 km, u gradovima nije više od 5 km.

Mobilni internet

Satelitski pristup �Potrebni satelitska antena i receiver �Brzina pristupa 2 -16 Mb/s Vrsta prenosa : • Preko TV satelita • Geostacionarnih satelita • Satelita koji nisu geostacionarni. Pored visoke cene ove relativno novije tehnologije imaju i svojih dodatnih mana (npr. kašnjenje signala kod geostacionarnih satelita)