Ponavljamo ta omoguava raunarska mrea Veliina raunarske mree

Ponavljamo. . . Šta omogućava računarska mreža Veličina računarske mreže (od. . . do. . . ) Podela računarskih mreža Prema površini koju pokriva Prema odnosu čvorova Prema topologiji Prema načinu prenosa podataka –fizička realizacija Razmena podataka u mreži (paketi) Protokoli

Računarske mreže pasivna i aktivna mrežna oprema

Oprema potrebna za računarske mreže: Pasivna (kablovi kojim se prenose podaci: UTP, STP, koaksijalni, optički) Aktivna (uređaji koji usmeravaju podatke: hab, svič, ruter) Realizacija mreže može biti Ethernet (sa kablovima –”sa žicom”) Wireless (većim delom bez kablova -bežična)

Pasivna mrežna oprema -kablovi Osnovu bilo kakve mreže čine kablovi. Njihov izbor nije nimalo lak. Kablovi spadaju u kategoriju tzv. pasivne mrežne opreme, dok su uređaji kao što je svič ili hab aktivna mrežna oprema. Prvi korak kod planiranja mreže je tzv. horizontalni i vertikalni razvod (kabliranje). Horizontalni razvod podrazumeva povezivanje računara unutar prostorije i na samom spratu, a vertikalni između spratova.

Kabl je medijum kroz koji se prenose informacije između mrežnih uređaja i računara. Postoji nekoliko tipova kablova koji se upotrebljavaju u mrežama. U nekim slučajevima u mreži će se koristiti samo jedan tip kabla, dok će se u drugim mrežama upotrebljavati više različitih tipova. Izbor kabla je vezan za topologiju mreže, protokol i veličinu mreže. Razumevanje karakteristika različitih tipova kablova i toga kako oni utiču na druge aspekte umrežavanja je veoma bitno za projektovanje kvalitetne mreže.

UTP kablovi Unshielded Twisted Pair (UTP) cable Kablovi sa upletenim paricama postoje kao oklopljeni i neoklopljeni. Neoklopljeni (UTP) kabl je najpopularniji i obično najbolje rešenje za manje mreže. Dobra praksa je upotrebiti oklopljeni kabl za vertikalno kabliranje (STP kabl, kod koga je svaka parica obavijena metalnom folijom radi zaštite od spoljašnjih elektromagnetnih zračenja). Kvalitet UTP kabla može varirati u zavisnosti od prečnika parice i kvaliteta i debljine njene izolacije. UTP kabl koji obično srećemo primenjen u računarskim mrežama je sastavljen od četiri para žica (parica) unutar gumenog omotača. Svaki par žica je upleten kako bi se smanjilo preslušavanje. Što je korak upredanja parice manji (više UTP kabl sa RJ 45 konektorom upletena), veća mu je otpornost na interferencije, a i cenu mu raste.

Koaksijalni kabl ima jedan bakarni provodnik u svojoj sredini (povratni vod se dobija uzemljenjem). Plastični sloj daje izolaciju između centralnog provodnika i metalnog oklopa oko njega. Oklop sprečava pojavu interferencija od fluorescentnih lampi, motora i drugih računara. Iako ga je teško instalirati, ima veoma širok propusni opseg (može da podrži velike brzine prenosa) i veoma je otporan na interferencije. Može se upotrebiti za povezivanje računara na većoj udaljenosti nego UTP, za iste bitske protoke. U računarskim mrežama se koriste: RG-58 t zv. “tanki” koaksijalni kabl (koji podržava 10 Mb/s protok u 10 Base 2 Eternet standardizovanim računarskim mrežama) i 10 Base 5 tzv. “debeli” koaksijalni kabl (koji takođe podržava 10 Mb/s protok u 10 Base 5 Eternet standardizovanim računarskim mrežama).

Fiber optički kabl O ovim kablovima ste verovatno najviše slušali, pogotovo kada vam danima ne radi telefon, jer je magistralna mreža Telekoma uglavnom preusmerena na optičke kablove. Iako se često krive za probleme u telekomunikacijama, optički kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz način prenosa podataka. Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED dioda). Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mreže. Kod polaganja ovog kabla potrebno je poštovati pravila o njegovom savijanju jer isuviše veliki ugao savijanja može sprečiti prostiranje svetlosti. 10 Base. F je specifikacija koja se odnosi na optičke kablove koji nose Ethernet (mrežni) signal protoka 10 Mbps.

Specifikacije nekih kablova koji zadovoljavaju Ethernet standarde Specifikacija Tip kabla Maksimalna dužina 10 Base. T Unshielded Twisted Pair 100 m 10 Base 2 Takni koaksijalni 185 m 10 Base 5 Debeli koaksijalni 500 m 10 Base. F Fiber optički 2000 m

Aktivna mrežna oprema Nakon uvoda u pasivnu mrežnu opremu, na red dolazi opis uređaja koji će upravljati saobraćajem na mreži. To su takozvane aktivne komponente. Neke su sofisticiranije od drugih, ali imaju istu namenu, da podatke koje šaljete transportuju do odredišta, kao i da podatke koje vi potražujete dopreme do vas. Povezivanjem aktivne mrežne opreme kablovima još uvek nije napravljena računarska mreža, jer ona podrazumeva i konfigurisanje mrežne opreme. Ako izuzmemo iz jednačine sam tip prenosnog medijuma, aktivni uređaji su manje više isti. Razlikuju se po broju portova, modula, tipu mreže za koji su projektovani, ali je filozofija koja stoji iza njih ista.

HUB Hab (engl. Hub) spada u kategoriju zastarelih uređaja koji ima vrlo jednostavnu ulogu a to je da, kao obično čvorište, sve što stigne od podataka na jedan od njegovih konektora (portova) prosledi svima (samo pojačano i očišćeno od šumova, tj. regenerisano). Ovi uređaji nisu više u upotrebi, osim u laboratorijskim uslovima gde ova njihova osobina dolazi do izražaja kada treba nadgledati saobraćaj na mreži. S obzirom na veoma loše karakteristike ovih uređaja, male brzine (10 Mbps) i podložnost koliziji podataka, treba ih izbaciti i zameniti sofisticiranijim svičevima.

Swich Njihova je uloga da regulišu saobraćaj na mreži. Možemo sve naše računare povezati na svič, a i svič na svič te tako proširiti našu mrežu. Razlika u odnosu na Hab, iako isto izgledaju, jeste da svič vodi računa o tome koji podatak kom računaru ili mrežnom uređaju prosleđuje. Svič je u stanju da razlikuje (indentifikuje) uređaje koji su povezani na njega. Ovaj uređaj funkcioniše na drugom nivou (Layer 2 uređaj) što znači da je svestan svojih klijenata. Identifikator uređaja povezanog na svič je njegova fizička tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa.

Implementacija topologije "zvezda" sa HUBom Implementacija topologije "zvezda" sa SWITCHem

IP adresa IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11. 0. 0. 0 do 255. IP adresa (Internet Protocol) je brojčana 32 -bitna adresa, koja je dodeljena svakom računaru (host) koji je povezan na internet. Znači, radi se o adresi vašeg računara na koju se šalju različite vrste podataka i ona se sastoji od 4 okteta. Svaki oktet ima 8 bita i njegov raspon se kreće od 0 -255. Svaki oktet je razdvojen tačkom. IP adresa je 32 -bitni broj ili adresa: 8 bita + 8 bita = 32 bita. Važeći IPv 4 protokol, očekuje se prelazak na IPv 6

U zavisnosti od Internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se u obično daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) Svaki računar na internetu, koji je javno dostupan, kao recimo www. microsoft. com ima svoju javnu i unikatnu IP adresu. Ta adresa se uparuje sa simboličkim imenom, jednostavnijim za pamćenje, pa je tako www. microsoft. com = 207. 46. 192. 254

IP adrese se dele na javne i privatne. Iz skupa svih adresa izdvojena su tri podskupa i proglašeni su za privatne. Računari sa ovim adresama se ne registruju na internetu (pa se mogu koristiti za lokalne mreže). Sada isto pravilo koje je važilo za adrese na internetu biva aplicirano na našu mrežu. Svaki računar u lokalnoj mreži mora da ima unikatnu adresu iz opsega privatnih adrese. Ti opsezi su sledeći: Opsezi privatnih adresa Početak opsega Kraj opsega Ukupno adresa Opseg klase A 10. 0 10. 255 16 777 216 Opseg klase B 172. 16. 0. 0 172. 31. 255 1 048 576 Opseg klase C 192. 168. 0. 0 192. 168. 255 65 536

Proveri IP adresu svog računara Neki sajtovi pružaju usluge kao što su provera protoka (Download, Upload, IP adresa. . ) npr www. speedtest. net Takođe IP adresu možemo da dobijemo i na sledeći način: iz START menja izaberemo RUN, zatim ukucamo cmd otvara nam se DOS prozor tzv. Command Promt, gde ukucamo ipconfig gde kao rezultat dobijamo nas IP adresu Ping je komanda IP protokola, koja primaocu nalaže da odgovori na nju i vrati pošiljaocu sadržaj koji je dobio u istom paketu. Koristi se za merenje brzine protoka odziva internet veza. Kada primalac dobije odgovor na ping može da izmeri vreme koje je bilo potrebno da paket ode do primaoca i vrati se nazad. Ovo vreme se obično meri u milisekundama. Ping je na računarima obezbeđen kroz komandu ping. Jednostavno na komandnoj liniji odkucajte ping <ip adresa> i dobićete izveštaj o tome koliki je od vašeg računara do računara na odabranoj IP adresi

Router Ruter (router) je uređaj za posredovanje u komunikacionoj mreži koji služi kao veza među računarima jednog LAN-a za prenos poruka. U mreži sa više LAN-ova služi kao veza između LAN-ova pri njihovoj komunikaciji. Glavna uloga rutera je prenos informacija između mreža, mada ruteri mogu da obezbede i osnovni oblik zaštite mreže jer mogu da koriste firewall za zaštitu uređaja. Savremene tehnologije (e-mail, mobilni telefoni, Internet, …) funkcionišu zahvaljujući upotrebi rutera za prenos podataka od jednog do drugog uređaja.

Ruter predstavlja i tehnički najsavršenije rešenje na mreži. On povezuje uređaje u različitim zgradama, gradovima i kontinentima. Ruter možete upotrebiti da spojite dva predstavništva firme u dva grada preko telefonske iznajmljene linije, bežične veze ili bilo koje druge. Ruter je Layer 3 uređaj koji reguliše saobraćaj na osnovu IP adrese klijenta, za razliku od svičeva koji su to činili na osnovu MAC adrese. MAC adresa ne može da se prostire van svoje mreže (učionice, firme). Svičevi mogu da se izbore sa saobraćajem dok ne naiđu na ruter koji spaja dve različite mreže.

U mreži -ruter je tačka preko koje mreža izlazi na internet. Ta tačka se naziva gejtvej (engl. Gateway). Prevođenje na javnu adresu radi sam ruter. Od stepena upravljivosti rutera (gejtveja) na ivici mreže zavisi i brzina, stepen iskorišćenja mreže i ponajviše bezbednost. To je tačka gde je neophodno da se obezbedi zaštita mreže (potrebna je potpuna kontrola).

Rutiranje Ruter je inteligentniji uređaj, može donositi dodatne odluke, poput rutiranja -biranja najbolje rute ka odredištu. Postoje dve vrste rutiranja: statičko i dinamičko rutiranje. Statičko se radi u manjim mrežama, ukoliko neki deo mreže otkaže ili se izvrši promena u konfiguraciji, mreža se mora ručno konfigurisati. Kod dinamičkog rutiranja postoji automatsko kretanje ruting tabela koje opisuju konfiguraciju mreže (ukoliko dođe do neke promene, to se zapisuje u ruting tabelu a zatim se prenosi ostalim ruterima. Ruting tabele postoje na svakom ruteru. Na njima su zapisi o adresama hostova i drugih rutera. Na osnovu informacija koje ima u svojoj ruting tabeli, proračunava koji je dostupni ruter najbliži traženom hostu i prosleđuje paket njemu.

Zaključak Pasivna mrežna oprema -kablovi (UTP, STP, koaksijalni, optički) Aktivna mrežna oprema (Hub, Swich) IP adresa Ruter i rutiranje