kola Ekonomskotrgovinska Predmet FINANSIJSKO POSLOVANJE Modul Subjekti spoljnotrgovinskog

Škola: Ekonomsko-trgovinska Predmet: FINANSIJSKO POSLOVANJE Modul: Subjekti spoljnotrgovinskog poslovanja TEMA: Uvoz i izvoz dobara i usluga Profesor: Zorica Anđelić Radili: Nađa Cvetković i Nikola Đurđević III-3

Uvoz i izvoz dobara i usluga Izvoz je deo nacionalne proizvodnje koji se prodaje u inostranstvu, a uvoz je deo nacionalne potrošnje koja se obezbeđuje kupovinom robe u inostranstvu. Razmena dobara i usluga sa inostranstvom u vidu konkretnih poslova naziva se spoljnotrgovinskim prometom.

CILJ PREDAVANJA: Upoznavanje učenika sa subjektima u spoljnoj trgovini i poslovima u okviru spoljne trgovine.

Svaka zemlja je manje ili više uključena u svetsku privredu, tj. Učestvuje u spoljnotrgovinskom prometu. Učešće u spoljnotrgovinskom prometu određuje se na osnovu procenta izvoza i uvoza dobara i usluga u godišnjem društvenom proizvodu. To znači da ukupna privredna kretanja: privredni rast, zaposlenost, uravnoteženost platnog bilansa, životni standard, kriza i sl. zavise od spoljne trgovine. Exit Back Next

Exit Kada kažemo da svaki drugi zaposleni radnik u Belgiji radi za uvoz, to smatramo uspehom zbog deviznog priliva, ali istovremeno to znači da bi polovina radnika ostala bez posla ako prestane izvoz jer je tako velika upućenost na spoljnu trgovinu. Dok je za funkcionisanje privrede važan uticaj uvoza na nacionalnu proizvodnju i stanovništvo, i to prvenstveno zbog uvoza energije, sirovina, opreme, kapitala i sl. Uvoz zavisi neposredno i od priliva i raspoloživosti devizama ostvarenim izvozom robe. Back Next

Struktura pojedinih zemalja razlikuje se u zavisnosti od stepena i strukture dostignutog privrednog razvoja. Monokulturne privrede iznose samo jedan ili samo nekoliko proizvoda, dok razvijene privrede izvoze raznovrsne satelitske i vasionske programe, medicinsku opremu, transportna sredstva, avione, hemijske proizvode i sl. Osnovna karakteristika savremene spoljne trgovine je razmena putem podele rada, specijalizacije, kooperacije, poslovno-tehničke saradnje, finansijskim transakcijama, uključujući direktna strana ulaganja, mešovita ulaganja kapitala, izgradnju kompletnih objekata u industriji, poljoprivredi i građanstvu po sistemu inženjeringa.

Izvoz i uvoz dobara i usluga obavlja se u sledećim oblicima: v. Redovan izvoz i uvoz robe v. Vezani poslovi ( kompenzacije, barter poslovi, sajmovi, malogranični i susedni prekomorki promet) v. Posebni oblici spoljnotrgovinskih poslova (privremeni uvoz i izvoz robe, tranzitni, reeskontni poslovi, lizing i dr. ) v. Poslovi prenosa tehnologije ( patenti, licence, znanje, iskustvo. . ) v. Usluge ( transport, građanstvo, špedicija, turizam. . ) v. Poslovi slobodnih zona

Redovan izvoz i uvoz robe Podrazumeva potpuno slobodan tok izvoza i uvoza uz naplatu i plaćanja konvertibilnom valutom priznatom kao sredstvo plaćanja u svetu. To su jednostrani polovi, gde izvoz nije vezan za uvoz , sa stanovišta režima spoljne trgovine. Za učesnike u razmeni ovo je najpovoljniji način, jer im daje mogućnost na izbor partnera i uslova trgovanja.

Vezani poslovi Ovi poslovi podrazumevaju vezanost uvoza za izvoz i obrnuto. Koriste se u slučaju nedostataka konvertibilnih sredstava za plaćanje, dakle radi se o razmeni robe za robu. Ovakve poslove čine oko 10% svetske trgovine, i koriste se u uslovima nedovoljne konkurentnosti izvozs, koji se mora plasirati po niskim cenama. * U ove poslove spadaju: Kompenzacijski, barter, paralelni, sajamski kompenzacioni poslovi i malogranični i susedni prekomorski promet.

Kompenzacijski poslovi su razmena robe za robu, dakle trampa. Učesnici moraju naći odgovarajuću robu za razmenu i uklopiti pojedinaćčne cene i ukupnu vrednost razmene u razmeri 1: 1. Otvaraju se paralelni dokumentarni akredativi, koji se naplaćuju putem dokumenata o isporuci i carinjenju robe. Pošto se obavi razmena robe, dokumentarni akredativi se međusobno poništavaju.

Barter poslovi su razmena više vrsta robe na izvoznoj ili uvoznoj strani, a ukupna razmena je uravnotežena u odnosu 1: 1. Zaključuje ih samo po jedna firma u svakoj zemlji, i oni ugovaraju valtu za obračun izvoza i uvoza, tj. Za izražavanje cena. Obični kompenzacioni poslovi se naplaćuju u robi, a barter u nacionalnoj valuti. * Barter poslovi se razlikuju od klirinških poslova, jer kliring razmenu ugovara država utvrđujući godišnje liste roba za balansiranje uvoza i izvoza između dve zemlje, a barter pojedinačna preduzeća.

Paralelni poslovi: imaju karakteristike slobodnog izvoza i uvoza, ali i kompenzacija. Izvozni i uvozni poslovi obavljaju se odvojeno ali su formalno međusobno povezani. Plaćanja mogu biti u konvertibilnim valutama.

Sajamski kompenzacioni poslovi koriste se radi lakše prodaje sajamskih eksponata u zemlji u kojoj se sajam održava. Da se ne bi plaćali troškovi transporta eksponata, mogu se prodati ne samo za konvertibilna sredstva plaćanja, nego i za robu, u odnosu 1: 1.

Malogranični i susedni prekomorski promet (Granica moze biti vodena i kopnena), ove poslove može zaključivati preduzeće koje ima sedište ili predstavništvo u graničnom pojasu, čija je širina određena (15 km sa obe strane). Međudržavnim sporazumom definiše se valuta kojom se obračunavam i plaća razmena.

Posebni oblici poslova • • • Privremeni uvoz i izvoz robe Reeksportni poslovi Tranzitni poslovi Lizing poslovi Franšizing poslovi

Privremeni uvoz i izvoz robe vezan je za postupak carinjenja robe. Neke robe mogu se izneti iz zemlje ili uneti u nju bez carinjenja. Neke robe mogu da se uvezu bez plaćanja carine, ali ako se u određenom roku vrati u zemlju porekla, npr. eksponati za sajam.

Reeksportni poslovi su složeni: - Uvoz robe radi ponovnog izvoza u nepromenjenom stanju ili bitno nepromenjenom stanju, dakle uvoz radi izvoza u treću zemlju. - Uvoz robe i paralelni izvoz iste količine i vrste domaće robe (ramplasman) - Kupovina robe radi obrade, dorade ili prerade, i izvoz takve robe.

Tranzitni poslovi su prevoz robe preko teritorije jedne ili više zemalja koje nisu ni prodavac ni kupac, a nalaze se na putu od mesta isporuke do mesta krajnjeg odresišta robe.

Lizing poslovi su oblik finansiranja preduzeća. Koristi se za nabavku i zakup osnovnih sredstava. Franšizing poslovi su pravo prodaje po uglednoj robnoj marki, ali podrazumeva plaćanje licence.

INTELEKTUALNA SVOJINA U SPOLJNOJ TRGOVINI Patent je originalan i registrovan pronalazak, odnosno rešenje tehnološkog problema, hemijska receptura. . Inovator je zaštićen, što znači da niko nema pravo da patent komercijalno koristi bez saglasnosti. Patenti se kupuju i prodaju iz zemlje u zemlju, u obliku licence. To daje pravo raspolaganja patentom, tj. Njegove primene odnosno njegovo pretvaranje u upotrebljivu tehnologiju, recepturu u proizvodnji. Znanje i iskustvo (know how) je savremeni oblik transfera tehnologije. Predstavlja skup nagomilanih znanja kao i stečenih iskustava i veština koje se mogu primeniti u proizvodnji, uslugama. .

ASOCIJACIJE FINANSIJSKO A 1 Trampa Dokumentarni Akreditiv A 2 1: 1 B 1 Nadnica B 2 Radnik Naspramno C 1 C 2 Ulice B 3 Dnevnica C 3 Stranice A 3 Carinjenje robe B 4 Zarada A 4 STUPAC A Kompenzacijski STUPAC B Plata C 4 Linije STUPAC C Paralelno Poslovi REŠENJE D 1 Eksponat Konvertibilna sredstva D 2 Knjiga D 3 Kompnenzacioni D 4 STUPAC D Sajamski

Nadamo se da ste uzivali u prezentaciji i da ste naucili nesto <3 Radili: Nađa Cvetković i Nikola Đurđević III-3