EKONOMSKOTRGOVINSKA KOLA Predmet Finansijko poslovanje Profesor Zorica Aneli

EKONOMSKO-TRGOVINSKA ŠKOLA Predmet: Finansijko poslovanje Profesor: Zorica Anđelić Tema: Kreditni proces i kreditna analiza Prezentaciju uradile: 1. Milica Milenović 2. Nataša Jovanović 3. Bojana Bogdanović 4. Jelena Gajić

Glavna funkcija banke se sastoji u odobravanju bankarskih zajmova, a posto je kreditna analiza izuzetno znacajna, samim tim ima za cilj da utvrdi kreditnu sposobnost trazilaca kredita i da time ustanovi stepen kreditnog rizika. Svaki bankarski kredit sadrzi u sebi izvestan rizik, ali banka u svojoj politici poslovanja, odnosno politici zajmova, mora da utvrdi stepen rizika, i koje moze da prihvati.

Izvori informacija koji su relevantni za kreditnu ocenu, delimično se zasnivaju na informacijama koje podnosi tražilac kredita, zatim na informacijama iz baze podataka kojom raspolaže banka, i najzad na osnovu spoljnih informacija koje banka prikuplja.

v. Podaci koje banka prikuplja, odnosno podaci koje banci stavlja na raspolaganje kompanija kao tražilac kredita, jesu pre svega podaci koji su sadržani u: v. Bilansu stanja v. Bilansu uspeha v. Projekcijama finansijskih tokova v. Projekcijama novčanih tokova

v. Baza podataka u samoj banci je veoma značajna, pa se banke smatraju nekom vrstom zatvorenih rejting agencija. v. Banka ima određene informacije o tražiocu kredita, na osnovu dotadašnje saradnje sa njima. v. Banka raspolaže informacijama o drugim preduzećima koja pripadaju istoj privrednoj grani.

Treći izvor informacija potiče iz spoljnih izvora, pri čemu u razvijenim zemljama posebnu ulogu igraju kreditno-informacione agencije. Kratke informacije o kreditnom rejtingu svake firme publikuje se u referentnim knjigama, a detaljnije informacije daju se u formi kreditnoh izveštaja koji se prodaju. Na osnovu svih raspoloživih informacija banka donosi pozitivnu ili negativnu kreditnu odluku.

Drugi princip je da funkioneri banke na raznim nivoima hijerarhije imaju tačno određene limite u pogledu donošenja kreditnih odluka. Ukoliko se funkcioner banke nalazi na višem hijerarhijskom nivou, on ima prava da donese kreditne odluke koje povlače veće iznose.

Postoje i kreditni odbori koji donose kreditne odluke za veće iznose kredita. Kreditni odbori se po pravilu sastaju jednom nedeljno mada u hitnim slučajevima moguće su i vanredne sednice. U sistemu donošenja kreditnih odluka značajno je da glavno računovodstvo banke jasno formuliše kreditnu politiku nbanke.

Faktori koji utiču na visinu kreditnog rizika: v. Karakter v. Kapacitet v. Kolateral v. Kapital v. Uslovi

v. Karakter pokazuje spremnost i želju da se dug otplati na vreme zajedno sa kamatom. v. Kapacitet zaduženja znači procenu sposobnosti preduzeća ili domaćinstva da iz tekućeg dohotka može da izvrši vraćanje bankarskih kredita zajedno sa kamatama.

v. Kapital pokazuje neto imovinu dužnika, što se uzima kao kriterijum ranijeg finansijskog ponašanja kreditnog dužnika. v. Kolateral ili zaloga predstavlja realno pokriće koje može da bude uslov za dobianje kredita kod banke. Zaloga može da bude u vidu vrednosnih papira, zaliha, potraživanja od kupaca i fiksne aktive.

v. Ekonomske prilike označavaju makroekonomske ili sektorske prilike koje utiču na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima zajedno sa kamatom.

U okviru kreditne analize banka procenjuje realnost finansijskih potreba preduzeća. Veoma je značajno da se u ovoj fazi kreditne analize realistično proceni da li je kreditni zahtev dovoljan da pokrije procenjene finansijske potrebe preduzeća.

Procena finansijskih potreba preduzeća treba da bude razmatrana i putem scenarija, da se vrši simulaciona analiza pod pretpostavkama različitih kamatnih stopa, različitih stopa inflacija, različitih stopa ekonomskog rasta privrede.

PROCENA KREDITNE SPOSOBNOSTI v Banka ima obavezu da, pre odobravanja kredita, proceni kreditnu sposobnost korisnika, odnosno da utvrdi da li on trenutno otplaćuje još neki kredit i zaduženje po kreditnoj kartici, ili koristi dozvoljeni minus, kolika je visina njegovih mesečnih obaveza (da bi se odredilo koliko on još može da se zaduži), kao i koliko ih redovno ispunjava. Kreditna sposobnost procenjuje se na osnovu podataka dobijenih od samog korisnika, uvidom u podatke o korisniku koje ima sama banka (korisnikov kreditni dosije) i na osnovu izveštaja Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

KREDITNI BIRO v Kreditni biro čuva podatke o kreditnim zaduženjima i drugim dugovima bankama (i ne samo njima, nego, na primer, i mobilnim operaterima) svakog građanina koji se zaduživao kod ovih institucija u poslednje tri godine.

KREDITNI DOSIJE DUŽNIKA v Dosije treba da sadži: v - dokaze o identitetu dužnika, v - ocenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti dužnika, v -dokumentaciju o izmirivanju obaveza prema banci u toku poslednjih dvanaest meseci, osim za nove dužnike banke v - izveštaj kreditnog biroa v -ugovornu dokumentaciju koja se odnosi na dužnika

v - odluke banke o odobravanju kredita i nastanku drugih potraživanja, kao i o eventualnim izmenama uslova pod kojima su odobreni krediti, odnosno nastala potraživanja, v -podatke o klasifikaciji potraživanja, v - prepisku i drugu dokumentaciju o kontaktima banke i dužnika u vezi s potraživanjima,

v -dokumentaciju u vezi sa sredstvima obezbeđenja, v - dokumentaciju u vezi s naplatom potraživanja i merama koje je banka preduzela radi naplate, v - dokaze o zaposlenju i zaradi ili penziji u poslednja tri meseca koje je izdao i overio poslodavac, sa izjavom dužnika da se podaci mogu koristiti za proveru plaćenih poreza i doprinosa.

Hvala na pažnji. . . Nadamo se da ste naučili nešto novo. . . Literatura: 1. http: //finansijskoposlovanje. wordpress. com 2. http: //www. maturski. org 3. http: //www. upravusi. rs