Konceptualni okvir za finansijsko izvetavanje DR MARIJA PANTELI

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje DR MARIJA PANTELIĆ

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Prvi Konceptualni okvir IFRS donet je 1989. godine. � Potreba za revidiranjem Konceptualnog okvira iz 1989. godine: � 1) razvoj svetskog finansijskog tržišta, drastično izmenjeni uslovi poslovanja � � � entiteta, povećanje rizka u poslovanju, pojava novih kompleksnih oblika finansijskih instrumenata. . . 2) postojanje nedoslednosti, kontradiktornosti i nedorečenosti u Okviru , i u Okviru i standardima IFRS 3) konvergencija Okvira IASB-a i Okvira FASB-a (i posledično usaglašavanje IFRS i GAAP) Cilj – unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja , standardizacija finansijskog izveštavanja. Zajednički projekat revidiranja Okvira od strane IASB-a i FASB-a započeo je 2004. g Sa završetkom prve faze koja se odnosila na ciljeve finansijskog izveštavanja i kvalitativne karakteristike računovodstvenih informacija revidirani Okvir pod nazivom Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje je stupio na snagu septembra 2010. godine. Projekat je još u toku i realizuje se u većem broju faza.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Faze projekta: � I faza (A) – ciljevi finansijskog izveštavanja opšte namene i kvalitativne karakteristike finansijskih informacija (završena u septembru 2010. ), � II faza (B) – elementi finansijskih izveštaja i njihovo priznavanje, � III faza (C) – merenje (vrednovanje) elemenata finansijskih izveštaja, � IV faza (D) – izveštajni entiteti, � V faza (E) – prezentacija i obelodanjivanje, � VI faza (F) - obuhvat i svrha, � VII faza (G) – primena na neprofitne entitete, i � VIII faza (H) – ostalo � Faze od II – VIII ili još nisu započete ili su za neke od njih izdati nacrti ( faza IV – mart 2012. ) ili sastavljene radne verzije (faza II i III).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Svrha i status Konceptualnog okvira � Svrha : � - osnova (baza) za preispitivanje postojećih IAS i IFRS i izgradnju novih, visoko kvalitetnih � � � � � IFRS - osnova za donošenje zakonskih propisa - unapređenje procesa harmonizacije zakonskih propisa, računovodstvenih standarda i procedura u vezi sa prezentacijom finansijskih izveštaja na globalnom nivou putem obezbeđenja osnove za smanjenje broja opcija u IFRS - da pomogne sastavljačima finansijskih izveštaja u primeni IFRS, kao i u rešavanju pitanja koja nisu regulisana standardima a koja će postati predmet budućih IFRS - da pomogne korisnicima finansijskih izveštaja u tumačenju informacija koje su sadržane u finansijskim izveštajima sastavljenim u skladu sa IFRS Status : - Okvir nije standard, on je baza za uspostavljanje i izgradnju konzistentnih standarda - ne definiše pojedinačne standarde za određena područja merenja i obelodanjivanja - ne sužava primenu odredaba bilo kog pojedinačnog IFRs - ukoliko postoji neslaganje između Okvira i pojedinog IFRS, zahtevi IFRS preovlađuju nad zahtevima Okvira

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Delokrug � Konceptualni okvir se bavi: �- ciljevima finansijskog izveštavanja, �- kvalitativnim karakteristikama finansijskih informacija, �- definisanjem, priznavanjem i merenjem elemenata finansijskih izveštaja, i �- konceptima kapitala i održanja kapitala.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Korisnici finansijskih izveštaja: �- postojeći i potencijalni investitori (primarni korisnici) �- zajmodavci, i �- drugi poverioci. �Korisnici koji daju sredstva entitetu �Ostali korisnici kao što su uprava entiteta i država su izostavljeni iz primarne grupe korisnika budući da imaju mogućnost da zahtevaju dostavljanje informacija koje su im potrebne. �Revidirani Okvir „sužava“ krug korisnika finansijskih izveštaja u odnosu na Okvir iz 1989.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Cilj finansijskog izveštavanja opšte namene je pružanje finansijskih informacija o izveštajnom � � � � entitetu koje su korisne postojećim i potencijalnim investitorima, zajmodavcima i drugim poveriocima prilikom donošenja odluka o obezbeđivanju resursa entitetu. Finansijski izveštaji opšte namene pružaju informacije o finansijskom položaju izveštajnog entiteta, odnosno informacije o ekonomskim resursima entiteta i zahtevima drugih strana u odnosu na entitet. Finansijski izveštaji pružaju i informacije o efektima transakcija i drugih događaja koji menjaju ekonomske resurse entiteta i zahteve drugih strana prema entitetu. U revidiranom Okviru stavlja se naglasak na pružanje informacija o finansijskom položaju entiteta i fokusu na sredstva/obaveze Prikazivanje performansi entiteta u izvornom smislu ne predstavlja više poseban cilj finansijskog izveštavanja na osnovu kojeg su pravila priznavanja i merenja zasnovana i razvijena – pravila priznavanja i merenja ne mogu doći u sukob sa ciljem fokusiranim na sredstva/obaveze. . Okvir iz 1989. godine – sadržao je suprotstavljene i nedosledne ciljeve finansijskog izveštavanja. Cilj finansijskog izveštavanja bio je da obezbedi informacije o finansijskom položaju, promenama u finansijskom položaju (fokus sredstva/obaveze), i uspešnosti preduzeća (fokus prihodi/rashodi), koje su korisne širokom krugu korisnika (investitori, poverioci, zaposleni, dobavljači, kupci, vlada i njene agencije i ostala javnost) za donošenje ekonomskih odluka. Kao rezultat suprotstavljenih ciljeva pojavljuje se nedoslednost u pojedinim IFRS u pogledu primarne osnove merenja.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Kvalitativne karakteristike korisnih finansijskih informacija: � 1) Fundamentalne kvalitativne karakteristike �- relevantnost �- verodostojno prikazivanje � 2) Unapređujuće kvalitativne karakteristike �- uporedivost �- proverljivost �- blagovremenost �- razumljivost

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Fundamentalne kvalitativne karakteristike finansijskih informacija � Informacije moraju biti relevantne i verodostojno predstavljene (prezentirane), da bi bile korisne. � Iako se u Okviru ističu obe fundamentalne kvalitativne karakteristike finansijskih informacija kao jednako važne, IASB u brojnim saopštenjima ipak preferira relevantnost u odnosu na verodostojno predstavljanje. � Superiornost relevantnosti se ogleda u IASB-ovom stavu da se „ najrelevantniji računovodstveni metod koristi ukoliko je informacija dovoljno verodostojna, čak i ako postoje drugi manje relevantni metodi koji pružaju verodostojnije informacije“.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Relevantnost � Informacije su relevantne ukoliko mogu napraviti razliku u odlukama koje korisnici � � � � finansijskih izveštaja donose – da korisnici nisu raspolagali relevantnim informacijama doneli bi drugačije odluke od onih koje su zaista doneli. Relevantne informacije treba da poseduju: - prediktivnu vrednost, - potvrđujuću vrednost, ili - prediktivnu i potvrđujuću vrednost. Prediktivna vrednost – da bi bila relevantna, informacija mora da bude od pomoći u predviđanju budućih ishoda. Potvrđujuća vrednost – da bi informacija bila relevantna mora biti u stanju da potvrdi ishod ranijih predviđanja ili koriguje predhodne evaluacije koje je obavio korisnik informacija. Informacije koje imaju prediktivnu vrednost (vrednost predviđanja) često imaju i vrednost potvrđivanja (npr. informacija o prihodima za tekuću godinu, koja se može koristiti kao osnov za predviđanje – služi za svrhe predviđanja, takođe se može koristiti za poređenje sa predviđanjima prihoda za tekuću godinu koja su napravljena predhodnih godina – povratna ili feedback informacija). Na relevantnost informacija utiče i njena materijalnost – materijalnost je aspekt relevantnosti svojstven određenom entitetu.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Verodostojno prikazivanje (prezentacija) zamenjuje termin pouzdanost koja je predstavljala kvalitativnu karakteristiku računovodstvenih informacija u Okviru iz 1989. � Termin pouzdanost u Okviru iz 1989. obuhvatao je : � - verodostojno predstavljanje, � - suština iznad forme, � - neutralnost, � - opreznost, i � - kompletnost. � Finansijska informacija je verodostojna ukoliko je: � - potpuna, � - neutralna, i � - oslobođena od materijalnih grešaka.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Potpuna informacija – skup svih informacija koje su neophodne korisniku kako bi razumeo ekonomsku pojavu /stavku koja se opisuje (npr. potpun opis grupe imovine uključuje : opis prirode imovine u grupi, vrednost pojedinačne imovine u grupi i objašnjenje njene vrednosti. Za neke stavke, neophodno je navođenje značajnih činjenica o kvalitetu i prirodi stavki, faktorima i okolnostima koji mogu uticati na njihov kvalitet i prirodu, kao i obrazloženje načina utvrđivanja njihove vrednosti).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Neutralna informacija – informacija koja je objektivna, nepristrasna i ne izaziva bilo kakve nedoumice kod njenih korisnika (npr. finansijski izveštaji nisu neutralni ukoliko sadrže informacije koje su odabrane i prikazane na način da utiču na donošenje odluka ili procenu korisnika kako bi se ostvarili unapred određeni ciljevi sastavljača finansijskih izveštaja).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Informacija oslobođena od materijalnih grešaka – ukoliko u opisu ekonomskih pojava ne postoje greške ili propusti i ukoliko je proces koji je korišćen za dobijanje prezentovanih informacija odabran i primenjen bez grešaka u samom procesu. �Oslobođenost od grešaka ne podrazumeva savršenu tačnost. �Primer: Proces procene (utvrđivanja) fer vrednosti finansijskih instrumenata pomoću modela vrednovanja

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Unapređujuće kvalitativne karakteristike pojedinačno ili zajedno ne mogu učiniti finansijske informacije korisnim ukoliko te informacije nisu relevantne i verodostojno predstavljene. �Uporedivost, proverljivost, blagovremenost i razumljivost su kvalitativne karakteristike koje poboljšavaju korisnost relevantnih i verodostojnih finansijskih informacija. �Uporedivost : �- vremenska uporedivost, i �- prostorna uporedivost

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Proverljivost je nova kvalitativna karakteristika finansijskih informacija (ne egzistira u Okviru iz 1989. ). � Proverljivost obezbeđuje kredibilitet informacijama sadržanim u finansijskim izveštajima na način da različita stručna i nezavisna lica postignu saglasnost, koja ne mora biti bezuslovna, da informacije verno predstavljaju ekonomske pojave. � „Uslov proverljivosti“ (mogućnost naknadne kontrole) je zadovoljen bilo da je reč o: � - direktnoj proverljivosti (npr. kroz opservaciju cena hartija od vrednosti na aktivnom tržištu), ili � - indirektnoj proverljivosti (npr. proveravanjem iznosa dobijenih upotrebom modela kod utvrđivanja fer vrednosti sredstva. Fer vrednost izračunata pomoću modela - iako značajno zavisi od prosuđivanja, može zadovoljiti uslov proverljivosti).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Blagovremenost �Informacije su blagovremene ukoliko su dostupne korisnicima finansijskih izveštaja pre donošenja odluka. �Starije informacije su manje korisne (mala upotrebna vrednost) �Neke informacije ipak mogu biti blagovremene, pa samim tim i korisne iako su dostupne nakon isteka izveštajnog perioda (npr. informacije na osnovu kojih neki korisnici utvrđuju i ocenjuju trendove).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Razumljivost � Informacija treba da bude prezentovana na način da je mogu razumeti korisnici finansijskih izveštaja koji poseduju adekvatan nivo znanja iz oblasti poslovanja entiteta i računovodstva i finansijskog izveštavanja. �Informacije o delikatnim, složenim problemima ne treba izostavljati iz finansijskih izveštaja polazeći od premise da ih neki korisnici neće moći razumeti. �Izostavljanjem takvih informacija, finansijski izveštaji bi bili nepotpuni, a time i netačni.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � U revidiranom Konceptualnom okviru za finansijsko izveštavanje (2010. ) preuzet je naredni deo Okvira iz 1989. koji je na snazi do revidiranja. � Elementi finansijskih izveštaja � Finansijski izveštaji se u normalnim okolnostima sastavljaju u skladu sa principom kontinuiteta poslovanja (u Okviru – osnovna pretpostavka na kojoj se zasniva finansijsko izveštavanje). � Finansijski izveštaji prikazuju finansijske efekte transakcija i drugih događaja svrstanih u grupe u skladu sa njihovim ekonomskim karakteristikama. � Takve grupe se nazivaju elementima finansijskih izveštaja.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Elementi bilansa stanja: � - imovina (sredstva) � - obaveze � - kapital � Imovina, obaveze i kapital determinišu finansijski položaj (stanje) entiteta. � Elementi bilansa uspeha (računa dobitka i gubitka): � - prihodi � - rashodi � Prihodi i rashodi determinišu rezultat poslovanja entiteta. � Elementi bilansa stanja i bilansa uspeha se raščlanjavaju u skladu sa potrebama korisnika finansijskih izveštaja, na način koji je najkorisniji za svrhe donošenja ekonomskih odluka.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Definisanje elemenata finansijskih izveštaja � Imovina (sredstva) � Imovina je resurs koji je pod kontrolom entiteta kao rezultat prošlih događaja i od � � � � � koga se očekuje priticanje budućih ekonomskih koristi. - pod kontrolom entiteta – entitet prisvaja sve koristi od datog sredstva i snosi sve rizike - rezultat prošlih događaje – po osnovu nabavke, izgradnje, proizvodnje, imovina koja je primljena od države u sklopu programa za podsticaj ekonomskog rasta. -buduće ekonomske koristi sadržane u imovini mogu priticati u entitet na više načina – imovina može da se: koristi pojedinačno ili u kombinaciji sa drugom imovinom za proizvodnju dobara i usluga koje entitet prodaje, razmeni za drugu imovinu, koristi za izmirenje obaveza ili podeli vlasnicima entiteta. Fizički oblik nije neophodan za postojanje imovine (npr. nekretnine, postrojenja, oprema imaju fizički oblik, dok nematerijalna sredstva nemaju). U određivanju postojanja imovine, pravo vlasništva nije od suštinske važnosti – princip suština iznad forme (npr. sredstva uzeta na finansijski lizing). Transakcije ili događaji čiji se nastanak očekuje u budućnosti ne predstavljaju imovinu (npr. namera da se nabavi materijal, ne zadovoljava definiciju imovine). Veza između nastanka troškova (izdataka) i generisanja imovine: - izdaci nisu imovina ukoliko se ne može pouzdano proceniti priticanje budućih ekonomskih koristi u entitet (npr. troškovi istraživanja, troškovi reklama i dr. ), - odsustvo izdataka - stavka zadovoljava definiciju imovine (npr. donacije).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Obaveza je sadašnja obaveza entiteta koja je proistekla iz prošlih događaja a čije će izmirenje � � � � dovesti do odliva resursa (sredstava) iz entiteta koji sadrže ekonomske koristi. Obaveza je dužnost ili odgovornost za postupanje ili izvršenje na određeni način. Nastanak obaveza po osnovu: - zakona (npr. Zakon o porezu na dobit) - obavezujućeg ugovora (npr. ugovor o zakupu, kupoprodaji, kreditiranju i dr. ) ili - uobičajene poslovne prakse (npr. ukoliko entitet uoči greške u prodatim proizvodima i odluči da ih odmah ispravi u okviru svoje politike održavanja dobrih poslovnih odnosa, iako greške nisu uočljive a očekuje se da će postati uočljive nakon isteka garantnog roka). Obaveze su sadašnje obaveze – namera entiteta da u budućnosti stekne imovinu, ne dovodi do nastanka sadašnje obaveze (reč je o budućoj obavezi koja se ne priznaje u bilansu) Izmirenje obaveze dovodi do odliva sredstava iz entiteta. Može se izvršiti na više načina: - plaćanjem u gotovini, - prenosom druge imovine (npr. obaveza se ne izmiruje plaćanjem, već ustupanjem nekog sredstva) - pružanjem usluga, - zamenom te obaveze za drugu obavezu (npr. konverzija kratkoročnog kredita u dugoročni kredit) - konverzijom obaveze u sopstveni kapital (npr. u postupku vansudskog poravnanja) - odricanjem poverioca svojih prava ( oproštaj duga) Rezervisanja su sadašnje, obaveze čija visina i rok dospelosti nisu poznati – rezervisanja su obaveze iako njihov iznos treba da se proceni ( procenjene obaveze).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Primeri: � 1) Rukovodstvo preduzeća „X“ je odlučilo da kupi opremu. � Namera da se nabavi oprema ne znači nastanak sadašnje obaveze i ne tretira se kao obaveza u računovodstvenom smislu. � 2)Preduzeće „X“ je sklopilo kupoprodajni ugovor sa preduzećem „Y“ u vezi nabavke opreme. � - nastaje obligacioni odnos ali ne i obaveza u računovodstvenom smislu. � 3) Preduzeće „X“ je sklopilo kupoprodajni ugovor sa preduzećem „Y“ u vezi nabavke opreme i oprema je isporučena preduzeću „X“. � - nastaje obligaciona odnos i obaveza u računovodstvenom smislu, te se ista mora iskazati u bilansu. � 4) Kako procenjujete dopustivost sledećeg bilansiranja? � - trgovac „X“ ugovorio je sa zanatlijom „Y“ , da ovaj popravi mašinu po ugovorenoj ceni od 10. 000. dinara. „Y“ može popravku mašine izvršiti tek posle dana bilansa. Kao savestan, trgovac „X“ se oseća obaveznim da sada pasivira obavezu.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Kapital (sopstveni) je rezidualno učešće u imovini entiteta nakon oduzimanja svih � � � njegovih obaveza. Kapital = imovina - obaveze. Visina kapitala uslovljena je vrednovanjem imovine i obaveza entiteta Komponente sopstvenog kapitala: osnovni kapital (zavisi i od pravne forme entiteta – akcijski, inokosnog vlasnika, ortački, državni, društveni) + neraspoređeni dobitak + rezerve iz raspodele neraspoređenog dobitka ( zakonske, statutarne, slobodne rezerve) + revalorizacione rezerve (model revalorizacije – nekretnine, postrojenja, oprema, nematerijalna sredstva, +/- nerealizovani dobici/gubici (npr, po osnovu promena u fer vrednosti HOV namenjenih prodaji ) - gubitak - otkupljene sopstvene akcije (smanjenje/povlačenje kapitala) Korekcije u vezi sa održanjem kapitala Korekcije imovine i obaveza ili revalorizacija imaju za posledicu povećanje ili smanjenje kapitala. – uključuju se u kapital kao korekcije u vezi sa održanjem kapitala ili kao revalorizacione rezerve.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Prihodi predstavljaju povećanja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku povećanja imovine ili smanjenja obaveza, koja imaju za rezultat porast kapitala (sopstvenog). Prihodima se ne smatraju povećanja kapitala koja su posledica transakcija između entiteta i vlasnika (npr. po osnovu uplata vlasnika). � Definicija prihoda obuhvata : � - prihode (nastaju u toku redovnih aktivnosti entiteta, npr. prihod od prodaje robe, pružanja usluga, prihod od kamate), i � - dobitke (druge stavke koje ispunjavaju definiciju prihoda, mogu ali i ne moraju nastati u okviru redovnog poslovanja entiteta, npr. dobici od prodaje stalne imovine, nerealizovani dobici kao rezultat promena u fer vrednosti HOV kojima se trguje)

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Rashodi predstavljaju smanjenja ekonomskih koristi tokom obračunskog perioda u obliku smanjenja imovine ili povećanja obaveza koja imaju za rezultat smanjenje sopstvenog kapitala. Rashodima se ne smatraju smanjenja kapitala koja nastaju po osnovu transakcija između entiteta i vlasnika (npr. isplate vlasnicima). � Definicija rashoda obuhvata: � - rashode (nastaju u toku redovnog poslovanja entiteta, npr. troškovi po osnovu prodaje, troškovi amortizacije, troškovi zarada) i � - gubitke (druge stavke koje ispunjavaju definiciju rashoda, mogu ali i ne moraju nastati u okviru redovnog poslovanja entiteta, npr. gubici od prodaje NPO, materijala, nerealizovani gubici po osnovu promena u fer vrednosti HOV kroz bilans uspeha).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja �Priznavanje – proces obuhvatanja (iskazivanja) u bilansu stanja ili bilansu uspeha stavke koja ispunjava definiciju nekog elementa finansijskih izveštaja i zadovoljava kriterijume priznavanja. �Napomena: nepriznavanje nekih stavki (koje su trebale da budu priznate) ne može se ispraviti obelodanjivanjem računovodstvenih politika ili obelodanjivanjima u napomenama uz finansijske izveštaje.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Kriterijumi za priznavanje �Stavka koja ispunjava definiciju elementa finansijskih izveštaja se priznaje ako: � 1) ako je verovatno da će doći do priticanja budućih ekonomskih koristi povezanih sa tom stavkom u entitet ili oticanja budućih ekonomskih koristi iz njega, i � 2) stavka ima vrednost koja se može pouzdano meriti (proceniti). �Međuzavisnost elemenata finansijskih izveštaja: �- stavka priznata kao sredstvo – automatski zahteva priznavanje obaveze ili prihoda �- stavka priznata kao obaveza - istovremeno zahteva priznavanje sredstva ili rashoda

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Priznavanje imovine (sredstava) u bilansu stanja � Kriterijumi: � 1) postoji verovatnoća priticanja budućih ekonomskih koristi u entitet, i � 2) vrednost sredstva se može pouzdano meriti. � Ukoliko postoji neizvesnost u vezi priticanja budućih ekonomskih koristi – sredstva nisu kvalifikovana za priznavanje , izdaci (troškovi) se priznaju kao rashod (npr. interno generisana nematerijalna sredstva kao što su ulaganja u brend, izdaci reklamnih i promotivnih aktivnosti, izdaci za istraživanje i dr. ) � Ukoliko se vrednost sredstva ne može pouzdano meriti, zabranjeno je aktiviranje u bilansu stanja – priznaje se kao rashod (npr. merenje vrednosti ljudskog kapitala je visoko subjektivno i zahteva u velikoj meri primenu brojnih procena, pa je onemogućeno pouzdano merenje njegove vrednosti).

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Priznavanje obaveza u bilansu stanja � Kriterijumi: � 1) postoji verovatnoća odliva resursa (sredstava) koji sadrži ekonomske koristi, i � 2) visina obaveze se može pouzdano meriti. � Napomena: potencijalne obaveze ne zadovoljavaju kriterijume priznavanja - ne priznaju se u bilansu stanja, već se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje. � Potencijalna obaveza je: � - moguća obaveza čije postojanje zavisi od nastanka ili nenastanka jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom entiteta, ili � - sadašnja obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja, ali ne postoji verovatnoća odliva resursa, odnosno iznos obaveze ne može da bude dovoljno pouzdano procenjen.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Priznavanje prihoda u bilansu uspeha �Prihod se priznaje kada nastane povećanje budućih ekonomskih koristi, povezano sa povećanjem imovine ili smanjenjem obaveza, i koje može pouzdano da se proceni. �Priznavanje prihoda odvija se podudarno sa priznavanjem povećanja imovine (npr. povećanje imovine koje proističe iz prodaje robe ili usluga) ili smanjenja obaveza (smanjenje obaveze koje proističe iz otpusta duga). �Napomena: IAS 18 se bavi problematikom priznavanja prihoda – obrađeno detaljno u okviru principa realizacije.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Priznavanje rashoda u bilansu uspeha � Rashod se priznaje kada nastane smanjenje budućih ekonomskih koristi, povezano sa smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza, i koje može pouzdano da se izmeri. � Priznavanje rashoda se odvija podudarno sa priznavanjem smanjenja imovine (npr. po osnovu prodaje robe, smanjuje se vrednost zaliha i istovremeno povećavaju rashodi, naknadni otpisi potraživanja) ili povećanja obaveza (npr. povećanje pozicije rezervisanja ranijih godina). � Rashodi se priznaju u bilansu uspeha na tri moguća načina : 1) rashodi se povezuju sa prihodima po principu uzroka i posledice, 2) rashodi se sistematski alociraju na obračunske periode, i 3) rashodi se trenutno priznaju. � Napomena: načini priznavanja rashoda detaljno su obrađeni u okviru principa razgraničenja prema predmetu i vremenu.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � Merenje (procenjivanje) elemenata finansijskih izveštaja � Merenje je proces određivanja vrednosti (iznosa) elemenata finansijskih izveštaja koji se priznaju u bilansu stanja i bilansu uspeha. � Osnove merenja (osnovice za procenjivanje): � 1) istorijski trošak � 2) tekući trošak – fer vrednost (izlazna cena) – nov pojam, nije sadržan u Okviru � 3) ostvariva tržišna vrednost (vrednost izmirenja) � 4) sadašnja vrednost � Osnov merenja koji entiteti najčešće koriste je istorijski trošak ili u kombinaciji sa ostalim osnovicama za procenjivanje.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje �Koncepti kapitala i održanja kapitala �Koncepti kapitala: � 1) finansijski koncept kapitala �- nominalni (novčani) kapital �- realni (novčani) kapital � 2) fizički koncept kapitala �Izbor odgovarajućeg koncepta kapitala u sastavljanju finansijskih izveštaja od strane entiteta treba da bude zasnovan na potrebama korisnika finansijskih izveštaja. �Većina entiteta usvaja finansijski koncept kapitala prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja.

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje � 1) Finansijski koncept kapitala �- nominalni (novčani kapital ) - investirani kapital (neto imovina) �- realni (novčani) kapital - investirani kapital izražen u jedinicama iste kupovne snage ( investirana kupovna moć) � 2) Fizički koncept kapitala – investirani fizički kapital (materijalna supstanca) odnosno fizički proizvodni kapacitet entiteta

Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje Iz koncepata kapitala proizilaze koncepti održanja kapitala Koncepti održanja kapitala: 1) održanje finansijskog kapitala - održanje nominalnog kapitala – prema ovom konceptu dobitak predstavlja uvek višak preko jedne čvrste prvobitne veličine koja mora da bude održana. Prvobitna veličina je nominalni sopstveni kapital na početku perioda. Dobitak postoji ako sopstveni kapital na kraju godine prevazilazi sopstveni kapital na početku godine, nakon izuzeća isplata vlasnicima ili uplata od strane vlasnika u toku perioda. Odnosno, dobitak je rezidualni iznos koji preostaje nakon što su rashodi oduzeti od prihoda. � - održanje realnog kapitala – prema ovom konceptu dobitak predstavlja višak sopstvenog kapitala na kraju perioda u odnosu na sopstveni kapital na početku perioda merenog novcem iste kupovne snage. Odnosno, dobitak predstavlja višak prihoda preko rashoda merenih novcem iste kupovne moći. � 2) održanje fizičkog kapitala – dobitak predstavlja povećanje u toku perioda prvobitno investiranog fizičkog kapitala (materijalne supstance). Odnosno, dobitak predstavlja višak prihoda preko rashoda obračunatih po cenama ponovne nabavke (reprodukcione cene). � �