KARAKTERISTIKE UP Za razliku od konvencionalnog pristupa upravljanju

KARAKTERISTIKE UP Za razliku od konvencionalnog pristupa upravljanju koji se bazira na konceptu “ 3 d”- podela rada, naredba i disciplina UP bazira na konceptu decentralizacije upravljanja i uvođenja fleksibilnosti u planiranje i programiranje poduhvata, odnosno na 4 osnovna elementa: promene, top menadžment kao agent promena, razvoj projektne kulture i stalno unapređenje metodologije UP. 1. Fazni proces 2. Evolucija kroz životni ciklus 3. Adaptirajuće organizaciono rešenje 4. Višeparametarski karakter 5. Elastičnost 6. Usklađenost

1. Osnovne faze procesa UP: -Definisanje projekta- determinisanje aktivnosti logičkim redosledom-mrežni dijagram koji sadrži početni i krajnji događaj , kao i potrebne resurse. -Planiranje -određenje kritičnog puta i vremenskih rezervi -najraniji i najkasniji početak i završetak aktivnosti. -Programiranje se odnosi na uvođenje resursnih ogrničenja u vremenski plan. -Kontrola-periodična analiza izvršenja aktivnosti, resursnih ograničenja i eventualno rebalans i reprogram projekta.

• Dijagram toka UP 1. Mrežni dijgram MD 7. Rebalans Program zadovoljava 2. MD vreme i resursi 3. Kritičan put 4. Razdvajanje resursnih i vremenskih ograničenja 5. Prihvatanje plana 6. Periodična analiza

• 2. Evolucija kroz životni ciklus • Životni ciklus projekta je vremenski period od ideje o projektu do trenutka realizacije. Osnovne faze ŽCP su: Oportunitet, izvodljivost, izvršenje i probna proizvodnja • 1. 2. 3. 4.

• Životni ciklus projekta Redovna proizvodnja Dokazivanje performansi ugovaranje Da/ ne I II I-faza oportuniteta; II-faza izvodljivosti III-faza izvršenja IV- faza probne proizvodnje III IV faza

• • 1. Faza oportuniteta ŽCP počinje davanjem ideje o projektu (sponzor projekta) Ocena ideje vrši se procenom gubitka ne realizacijom projekta, kao i procenom šansi realizacije projekta. Oportunitet projekta podrazumeva procenu izgubljenog dobitka nepreduzimanjem projekta. Ekonomski oportunitet je evaluacija projekta-odlučivanje u uslovima neizvesnosti tj. verovatnoća uspeha projekta. Uže značenje je selekcija projekata –lista prioriteta. Šire značenje: selekcija projekata, alokacija resursa i procena efekata. Ova faza se završava odlukom da/ ne - prihvatiti/odbaciti. Ukoliko se nastavi sledi faza izvodljivosti

Metodi evaluacije: • Kontrolne liste-kada su raspoložive samo preliminarne informacije-koriste se u 2 nivoa: određenje kriterijuma i detekcija projekta prema konkretnim kriterijumima. Jednostavne su, ali neprecizne. Postoje jednostavne i ponderisane kontrolne liste. • Ekonomski indeksi su metodi selekcije pojedinačnih projekata poređenjem postojećih sa standardnim veličinama. Opšti ek. indeks = očekivana korist / troškovi • Portfolio modeli-metod selekcije više projekata: • Projekti koji će se finansirati sada/kasnije ili se neće finansirati(negativna sellekcija).

2. Izvodljivost projekta-studija izvodljivosti – • detaljna analiza na osnovu koje se donosi odluka o prihvatanju projekta, priprema odgovarajuća projektna dokumentacija(glavni projekat) i dobijaju potrebne dozvole za realizaciju projekta. Studija izvodljivosti sadrži: -tehnički deo, ( tehnologija i tehnika) -ekonomski deo (proizvod, tržište, konkurencija, min. prodaja, resursi proizvodnje, analiza troškova) -finansijski deo (finans. mogućnost sponzora projekta, finans. mogućnosti projekta i ostalo).

• 3. Izvršenje projekta • Najznačajnija faza –počinje ugovaranjem, završava • testiranjem i dokazivanjem performansi. Ugovaranje između sponzora i izvođača ima faze: -tender, pregovaranje i ugovaranje koje se odnosi na podelu rizika za prekoračenje vremena i troškova: paušalni ugovor ( cena je fix, rizik preuzima izvođač) vreme i materijal ugovor ( rizik preuzima sponzor) ugovor sa max garantovanom cenom 4. Probna proizvodnja

• 3. Višeparametarski karakter • Osnovni parametri za praćenje projekta su: – Vreme, troškovi i finansijske performanse 4. Kontigentnost-otvaranje mogućnosti paralelnih puteva -alokacijom resursa, angažovanjem veće količine resursa, reprogramiranjem. 5. Usklađenost-kongruentnost- specifična organizaciona rešenja i kultura 2. Adaptirajuće organizaciono rešenje -uspostavljanje projektne organizacije-zadatak najvišeg menadžerskog nivoa.

• 1. Projektna organizacija-osnovni uslov primene koncepta upravljanja projektom: Klasičan pristup-forme: funkcionalna, projektna i matrična 2. Kontigencijski pristup-forme: projektni ekspeditor, projektni koordinator, matrična forma, projektni biro.

• Funkcionalna koristi postojeću organiz. strukturu- • zasniva se na podeli poslova i specijalizaciji istih poslova. Poslove upravljanja obavljaju pojedinci iz funkcionalno-organizac. jedinica-proizvodnja, finansije, marketing, kadrovi, inženj. jasno su definisane hijerarhijske veze, ali može doći do sukoba oko prioriteta izvršenja zadataka i preplitanja kompetencija rukov. org. jedinica i rukov. projekta. Projektna organizacija je efikasna i služi za realizaciju složenih i skupih projekata. Ima dva modela: projektni tim privremenog i projektni tim stalnog karaktera sa rukovodiocem projekta, koji ima najviša ovlašćenja i odgovornosti. +efikasnost-isključivo usmerenje na projekat; -slabije iskorišćenje kadrova-dupliranjem org. jedinica

• Matrična- kombinacija prethodne 2 formeistovremeno učestvuju i specijaliz. org. jedinice iz stalnog funkcionalnog sastava i posebni projektni timovi. Dejstvuju i vertikalne i horizontalne veze. Postoji jaka i slaba matrična organizacija, gde veća ovlašćenja ima rukovodilac projekta kod jake , a rukovodilac funkcionalne jedinice kod slabe. + moguće je istovremeno upravljati većim br. projekata, efikasno se koriste resursi i brzo se reaguje na promene. - postoje mogući konflikti funkc. rukovod. i rukov. projekta složenije komuniciranje.

• 2. Kontigencijski pristup: Projektni ekspeditor. Forma koja koristi postojeću organizacionu strukturu, s tim da je pojačana rukovodiocem projekta, koji je lociran u 1. funkcionalnoj jedinici, čiji je rukovodilac odgovoran za realizaciju projekta. Ovlašćenja su koordinacija između rukovodioca i kadrova koji rade na projektu. Efikasni su za manje i jednostavnije projekte. Pojektni koordinator ima veća ovlašćenja i odgovornosti od prethodnog i ima poziciju eksperta za UP Koristi se kada je udeo projekta mali u odnosu na udeo funkcionalnih jedinica.

• Matrična forma- kada je udeo projekta veći – predstavlja • • kombinaciju prethodne dve forme. Rukovodilac projekta ima stvarnu upravljačku funkciju, raspolaže resursima, donosi odluke. Pogodna je za veće projekte, fleksibilna je i veoma primenljiva. Projektna forma-najbolja i najefikasnija forma UP-daje najveća ovlašćenja i upravljačke mogućnosti, pored finansijskih i kadrovske i resursne-usmerena je isključivo na projekat i pogodna je za veće i složenije projekte. Projektni biro –obuhvata više projektnih timova i koordinira rad više rukovodioca projekata. Projektni biro, osnovna, standardna ili unapeđena jedinica za upravljanje projektom, centar za projektnu izvrsnost